Tužioci Haškog tribunala tvrdili su, u završnoj reči da su dokazali Šešeljevu krivicu po svih devet tačaka optužnice za zločine nad Hrvatima i Bošnjacima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Šešelj, koji se branio sam, tvrdio je da je pobio sve tačke optužnice i zatražio je da bude oslobodjen. On je rekao i da je Tribunal prekršio njegovo pravo na sudjenje u razumnom roku, držeći ga u pritvoru duže od 11 godina.
Presuda četiri godine nakon završnih reči
Haško tužilaštvo je čak tri dana u završnim riječima podsećalo na brojne zločine dobrovoljaca Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta, organizovanih za ratište u Hrvatskoj, a potom u Bosni i Hercegovini - pod vodstvom Vojislava Šešelja. Više o tome pročitajte OVDE
U tri tačke optužnica Vojislav Šešelja tereti za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje. U šest tačaka, vodja radikala optužen je za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje.
Tužilaštvo je izvelo 72 svedoka kako bi dokazalo da je Šešelj poticao na progon, etničko čišćenje i ubistva. Tužioci su kao svedoke izveli brojne žrtve.
Uz govore mržnje kojima je dehumanzirao pripadnike drugih naroda Šešelj je organizovao 30.000 dobrovoljaca, koje je poslao u BiH i Hrvatsku gde su činili zločine na području Mostara, Zvornika, Sarajeva, Nevesinja, Vukovara i Hrtkovaca.
Sudjenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog, a završeno je u martu 2012. godine završnim rečima, pošto je Šešelj odlučio da ne izvodi dokaze odbrane. Tokom 175 radnih dana, Tužilaštvo je pred sudije izvelo 89 svedoka i u dokaze uvelo 1.367 dokumenata.
