Dostupni linkovi

Markoviću i Radonjiću po 30 godina za ubistvo Ćuruvije


Izricanje presude za ubistvo Ćuruvije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:48 0:00

Izricanje presude za ubistvo Ćuruvije

Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu proglasilo je krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB) za ubistvo novinara i vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije. Sud je utvrdio i da je neposredni izvršilac ubistva NN lice.

Na 30 godina osuđen je nekadašnji šef Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković za podstrekivanje na teško ubistvo. Nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić takođe je osuđen na 30 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Kurak je u bekstvu i presuda mu je izrečena u odsustvu.

U obrazloženju presude se navodi da je Radomir Marković isplanirao ubistvo i detalje preneo Radonjiću, koji je angažovao Kuraka i Romića da izvrše ubistvo. Radonjić je, kako se navodi, dva dana pre ubistva dao usmenu naredbu o praćenju Ćuruvije, a potom i da mu se iz minuta u minut prenose informacije o Ćuruvijinom kretanju. Neposredni izvršilac ubistva, odnosno osoba koja je pucala u Slavka Ćuruviju, prema obrazloženju presude je NN lice.

Vučić o presudi za ubistvo Ćuruvije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:38 0:00

Advokat Slobodan Ružić, punomoćnik porodice Slavka Ćuruvije, izjavio je da je očigledno da je sud smatrao da nije imao dovoljno dokaza za to da je Miroslav Kurak pucao na novinara Ćuruviju i da je zbog toga promenio izreku optužnice po kojoj je taj operativac Državne bezbednosti označen kao neposredni izvršilac ubistva.

"Ovde je uvedeno treće lice, NN lice, što je po mom mišljenju po zakonu moguće. Promenjena je uloga Miroslava Kuraka. On je označen kao jedan od saizvršilaca, ali više ne kao lice koje je pucalo u Slavka Ćuruviju. Očigledno je sud smatrao da nema dovoljno dokaza da je Mirsolav Kurak pucao u Slavka Ćuruviju", rekao je Ružić.

"Što se tiče odluke o kazni, smatram da je porodica očekivala da će kazna biti maksimalna, koliko je to moglo biti po zakonu", dodao je Ružić.

Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica prvostepeno osuđenih Milana Radonjića i Ratka Romića, ocenila je da sudija nije mogla da obrazloži na osnovu čega je osudila njene klijente.

"Presuda je doneta na osnovu medijskih spinova, a ne na osnovu dokaza u spisima predmeta. Na osnovu dokaza u spisima predmeta jedino je ono obrazloženje koje sam danas čula, a to je da je NN lice ubilo Slavka Ćuruviju. I danas, nakon ove presude, možemo da kažemo da ne znamo ko je ubio Slavka Ćuruviju", rekla je Dobričanin Nikodinović.

Ovo je prvostepena presuda na koju pravo žalbe imaju i tužilaštvo i odbrana.

Presuda je doneta nakon četiri godine od početka suđenja i 20 godina od ubistva Ćuruvije.

Izricanju presude prisustvovali su Marković, Radonjić i Romić, dok je Kurak u bekstvu i nije dostupan pravosudnim organima Srbije.

Bivši načelnik DB Radomir Marković doveden je u Specijalni sud sa odsluženja zatvorske kazne od 40 godina, zbog kazni izrečenih u predmetima Ibarska magistrala i Budva, kada su izvedeni atentati na lidera Sprskog pokreta obnove Vuka Draškovića, kao i u predmetu ubistva Ivana Stambolića.

Policija dovozi Radomira Markovića u Specijalni sud
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:27 0:00

Branka Prpa: Šta je sa nalogodavcima?

"Dokle ćemo samo osuđivati Radeta Markovića a nećemo one koji su mu dali nalog da to radi. Ispada da se služba hobistički bavila ubistvima ljudi", kaže za RSE Branka Prpa, partnerka Slavka Ćuruvije, koja je bila pored njega kada je ubijen u prolazu zgrade u Svetogorskoj ulici, u centru Beograda, gde su živeli.

"Treba da nađeš krivca i to je to. A pri tome izbegnete pravu istragu o tome ko stoji i zašto stoji iza svega toga. Aleksandar Vučić (predsednik Srbije) nije ni jedan jedini put pozvan u istražnom postupku kod policije, istražnog sudije, tužioca, da se vidi šta on, kao ministar informisanja u to vreme, zna o tom ubistvu", rekla je Prpa.

Za ćerku Slavka Ćuruvije, Jelenu, presuda je nedvosmislena potvrda da je država ubila njenog oca.

"Sudsko veće je državi poslalo poruku da ne može da ubija političke neistomišljenike, da za to koristi Državnu bezbednost i da prođe nekažnjeno. Takođe je poslata poruka i novinarima da ipak postoji spremnost sistema i sudstva da ih brani od budućih napada. Drago mi je što je ovo sudsko veće svojom presudom odlučilo da se obračuna sa mračnom prošlošću naše zemlje", navela je Jelena Ćuruvija u izjavi za Cenzolovku.

Fondacija Slavko Ćuruvija ocenila je da presuda "jasno i nedvosmisleno potvrđuje da je ubistvo Slavka Ćuruvije organizovala država, preko instrumentalizovanog Resora državne bezbednosti".

Fondacija je saopštila da odluka Sudskog veća šalje "jasnu poruku da zločini protiv neistomišljenika ne mogu da ostanu nekažnjeni, a da počinioci napada na novinare zbog javno izgovorene reči nisu nedodirljivi".

"Iako je sud propustio da izrekne maksimalne zatvorske kazne, smatramo da je od presudne važnosti stav Sudskog veća da su optuženi krivi za brutalno ubistvo Ćuruvije 1999. godine. Ovakav stav pomaže društvu da se obračuna sa politički motivisanim zločinima i suoči sa poražavajućim nasleđem režima Slobodana Miloševića", navodi se u saopštenju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije predstavlja poruku da "niko nema pravo da ubija bilo koga, na bilo koji način i iz bilo kojeg razloga, pa makar neko smatrao i da je to državni razlog".

"Ne želim da se mešam sudijama u posao, da ne idem protiv odbrane ili tužilaštva, jer ne znam ko će se žaliti. Ali to je važna karika u stvaranju istinski pravne države u Srbiji", rekao je Vučić novinarima u Savamali.

On je dodao da je ponosan što u vreme kada je on bio predsednik i premijer ništa nije stavljano pod tepih već je taj postupak vođen i doveden do presude.

Za Verana Matića, predsednika Komisije za istragu ubistva novinara važno je što novinari, prvi put posle 20 godina, obeležavanje godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije neće dočekati pozivajući na istragu i sudsku odluku.

"Imamo danas prvostepenu presudu, imamo utvrđeno činjenično stanje o kojem je tužilac izneo ubedljivu optužnicu i mislim da kao profesija treba da budemo zadovoljni onim što se danas dogodilo", rekao je Matić, ali je dodao i da je put do pravosnažne presude i dalje dug, te da se nada da će presuda biti potvrđena u drugom stepenu.

Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) smatra da iako je ova presuda značajna i za novinare i za pravosuđe, nema odgovora na neka pitanja.

"Važno je da sada državni organi pronađu to NN lice koje je direktni počinilac ubistva i da se pronađe nalogodavac. Bez tih odgovora mi nećemo imati punu pravdu za Slavka Ćuruviju", rekao je Radomirović.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izražava zadovoljstvo što je posle 20 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije optuženima izrečena prvostepena sudska presuda, ali i nezadovoljstvo što nisu otkriveni ni neposredni izvršilac ubistva, ni njegovi ključni nalogodavci čime bi pravda bila konačno zadovoljena.

NUNS ponavlja zahtev da se do kraja rasvetle i procesuiraju i ubistva novinara Radislave Dade Vujasinović i Milana Pantića.

Novinar Vukašin Obradović, nekadašnji predsednik NUNS-a, ocenio je da je doneta osuđujuća presuda, ali da "nismo kao društvo izvukli prave pouke iz ovog slučaja."

"Od same presude, od utvrđivanja ko je izvršilac a ko nalogodavac, mnogo je važnije da li smo uspeli da tokom svih ovih godina, kroz razna svedočenja i istrage da dođemo do toga da se zapravo otkrije taj mehanizam koji je doveo Srbiju u poziciju u kojoj država može da donese odluku da ubije nekog novinara", poručio je Obradović.

Ispred zgrade Specijalnog suda, uoči izricanja presude, okupili su se novinari. Prethodno je Nezavisno društvo novinara Srbije (NUNS) pozvalo medijske radnike da se okupe ispred Specijalnog suda kako bi pružili podršku porodici Slavka Ćuruvije i ukazali na značaj donošenja prve presude za ubistvo novinara u Srbiji.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je krajem januara predložilo sudu da na maksimalne kazne zatvora od po 40 godina osudi četvoricu nekadašnjih pripadnika Resora državne bezbednosti (RDB), optuženih za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef Resora državne bezbednosti (RDB) Radomir Marković, kao nalogodavac ubistva, tadašnji šef beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić i pripadnik toga centra Ratko Romić, kao i Miroslav Kurak, kome se zbog bekstva sudi u odsustvu.

U završnoj reči koja je počela krajem decembra prošle godine, a nastavljena krajem januara tekuće, zamenik tužioca Milenko Mandić rekao je da su tokom suđenja potvrđeni navodi iz optužnice da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić po nalogu iz vrha vlasti, dok je porota bila cela vlada, organizovali i izvršili ubistvo novinara. Kako je naveo, Ćuruviju je vlast videla kao mogućeg ozbiljnog političkog protivnika.

Podsetio je da je služba naređenja dobijala od vrha vlasti, posebno kada su na njeno čelo postavljeni ljudi od poverenja tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.

Odbrana optužene četvorice u završnoj reči je zatražila od sudskog veća da četvoricu okrivljenih oslobodi optužbi da su učestvovali u ubistvu vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, rekavši da ne postoji nijedan dokaz da su oni umešani u zločin.

Uoči izricanja presude Veran Matić, predsednik Komisije za istragu ubistva novinara, rekao je da je tokom istrage i sudskog procesa bilo pokušaja opstrukcije. On smatra da je proces predugo trajao i da je mogao da bude mnogo brže i efikasnije završen. Podseća i da je bilo odluka sudskog veća koje su kasnije pobijane apelacionim rešenjima.

Pojedini svedoci na sudu izjavljivali da im je prećeno: Veran Matić
Pojedini svedoci na sudu izjavljivali da im je prećeno: Veran Matić

"Kada se insistiralo da se iz dokaznog materijala isključe trake na kojima su zabeležene komunikacije svih optuženih u tim ključnim danima kada se pripremalo i dogodilo Ćuruvijino ubistvo Slavka Ćuruvije. Te trake dokazuju da je Ćuruvija praćen od strane Državne bezbednosti u ta dva ključna dana sa po 28 agenata i da je obavljena paralelna komunikacija koja govori o tome da je celo to praćenje i završetak koordinirao jedan od optuženih, Milan Radonjić, koji je rukovodio tom akcijom praćenja", kaže Matić za RSE.

Tih devet traka koje su predate policiji sadrže podatke telekomunikacionog operatera Mobtel sa baznih stanica neposredno pred ubistvo Ćuruvije i predstavljaju svedočanstvo o tome da su optuženi bili na mestu njegovog ubistva i u to vreme međusobno komunicirali.

Sudsko veće je taj materijal kao dokaz odbacilo, navodeći da policija nije dala pisanu potvrdu o oduzimanju tih traka od Mobtela.

Na sreću, kaže Matić, Apelacioni sud je u dva navrata presudio da trake moraju ostati u procesu kao važan dokaz, navodeći da su navodi Veća Specijalnog suda u suprotnosti sa dopisom MUP-a, pa je Veće moralo da prihvati odluku više sudske instance. To, međutim, nije bio jedini izazov.

Obeležena 19. godišnjica ubistva novinara Slavka Ćuruvije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:46 0:00

Komisija za istragu ubistva novinara je, svedoči Veran Matić, stalno slala pisma direktoru policije sa pitanjem o optuženom Miroslavu Kuraku koji je u bekstvu, a čiji snimci su pokazivali da je u Tanzaniji, i uvek dobijala odgovor da je to deo međunarodne pravne saradnje preko Interpola:

"Nismo dobili nikad odgovor na pitanje da li je bilo komunikacije sa Tanzanijom. Mi smo u Komisiji komentarisali da bi bilo veoma važno da se upotrebe svi mehanizmi kako bi se ustanovilo gde se nalazi četvrtooptuženi i kako bi se direktno uspostavila komunikacija u cilju dovođenja do hapšenja i izručenja Kuraka. Interpolova poternica za njim postoji, ali mislim da je tu moglo da bude i mnogo aktivnijeg angažmana u smislu praćenja i otkrivanja tačnog mesta boravka četvrtooptuženog", predočava Matić.

Šok je, ističe, pretprošle godine izazvala i odluka sudskog veća da dvojica optužena za teško ubistvo suđenje i presudu sačekaju u kućnom pritvoru - sa nanogicama.

"Odluka sudskog veća da dva optužena - Romić i Radonjić - budu pušteni da se brane iz kućnog pritvora, uz saznanje da je četvrtooptuženi u bekstvu, zaista je skandalozna, iz razloga što im je time bilo omogućeno dogovaranje i pregovaranje o odbrani i drugim radnjama koje su mogli da preduzimaju, između ostalog i da zastrašuju svedoke i prete im", predočava Matić, koji podseća da su pojedini svedoci zaista na sudu izjavljivali da im je prećeno.

U Srbiji je u protekle 24 godine ubijeno troje novinara.

Slučaj Milana Pantića, novinara Večernjih novosti, koji je ubijen 2001. godine, još nije pretvoren u sudski proces. Prošle godine je Veran Matić saopštio da je policijska istraga okončana i da su imena osumnjičenih nalogodavaca i izvršilaca koji su "sa teritorije Beograda i Jagodine" dostavljena tužiocu.

Uprkos tome što je prošlo gotovo četvrt veka od ubistva novinarke nedeljnika Duga Dade Vujasinović, nije se odmaklo od obavljanja predistražnih radnji.

Do danas se ne zna ni ko su bili organizatori i izvršioci napada na novinara Dejana Anastasijevića, na prozor čijeg stana je 2007. godine postavljena bomba. I ovaj slučaj je, prema izjavi tužilaštva u aprilu prošle godine, dakle, 11 godina kasnije, tek u predistražnoj fazi.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG