Dostupni linkovi

Presudu Mladiću Srbija dočekuje uz dominantno negiranje genocida


Žena sa zaštitnom maskom prolazi pored grafita s likom ratnog generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, u Beogradu 12. novembra 2020.
Žena sa zaštitnom maskom prolazi pored grafita s likom ratnog generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, u Beogradu 12. novembra 2020.

"Teška situacija za srpski narod" – ovako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao 8. jun, dan kada će u Hagu biti izrečena konačna presuda ratnom generalu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću za genocid u Srebrenici.

Drugostepena presuda Mladiću biće izrečena četiri godine nakon prvostepene kojom je osuđen na doživotni zatvor.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, poznat kao Haški tribunal, Mladića je 2017. godine prvostepeno osudio na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida nad Bošnjacima u Srebrenici počinjenog u leto 1995. godine.

Mladić je prvostepeno osuđen i po drugim tačkama optužnice - zbog progona muslimana i Hrvata širom Bosne i Hercegovine (BiH), terorisanja civila tokom opsade Sarajeva i uzimanja pripadnika UNPROFOR-a kao talaca tokom rata u BiH.

Srbija konačnu presudu Mladiću dočekuje u atmosferi negiranja genocida, ocena je Ivane Žanić, izvršne direktorke nevladinog Fonda za humanitarno pravo.

"Ja ne stičem utisak da smo se pomerili iz devedesetih što se tiče genocida u Srebrenici. Uglavnom se krećemo između dva polariteta – prvi su političari koji otvoreno slave Ratka Mladića kao heroja, a drugi polaritet je negiranje da je u Srebrenici počinjen genocid, već se koriste sintagme da je to bio 'veliki' ili 'strašan' zločin", rekla je Žanić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kako se negira genocid?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta u obraćanju medijima odbio da zločin u Srebrenici okarakteriše kao genocid, uprkos presudama Međunarodnog suda u Hagu koje je Srbija u obavezi da poštuje.

Osim Mladića, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu je osudio još 13 bivših pripadnika Vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada muškaraca i dečaka u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.

Na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici osuđen je i Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske.

Na području oko Srebrenice do sada su ekshumirane 94 masovne grobnice, a identifikovani su posmrtni ostaci više od 6.900 žrtava koje su ubile snage Vojske Republike Srpske. Još uvek se traga za više od 1.000 nestalih Srebreničana.

Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo objašnjava kako se u javnosti negira genocid:

"Uvek se, pre godišnjice genocida u Srebrenici ili sličnim povodima, pokušava da se stavi fokus i na to da su Srbi žrtve. Onda se pozivaju na zločine nad Srbima koji su počinjeni oko Srebrenice 1992. godine, a ove godine je Aleksandar Vučić otišao i dalje u prošlost, pozivajući se na žrtve logora Jasenovac iz Drugog svetskog rata", napominje ona.

Vučić je 2. juna u Beogradu odgovarao na pitanja novinara na konferenciji sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom.

Dok je Dodik eksplicitno izjavio da se "genocid nije desio", Vučić je rekao da je nesporno da je u logoru Jasenovac na teritoriji ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH) tokom Drugog svetskog rata ubijeno mnogostruko više Srba, ali da treba gajiti pijetet prema žrtvama ubijenim u Srebrenici.

"Da bi naše jasenovačke žrtve ostale upamćene moramo da poštujemo srebreničke žrtve. A o pravnoj terminologiji ne mislim da je vreme ni mesto da ulazimo sada", rekao je Vučić.

Funkcioneri SNS-a uoči presude Mladiću

Na Vučićevu izjavu reagovala je na Tviteru Nataša Kandić, osnivačica nevladinog Fonda za humanitarno pravo u Srbiji.

Ona je 6. juna napisala da bi, povodom izricanja presude Ratku Mladiću, predsednik Srbije trebalo da moli žrtve za oproštaj jer je Srbija pomagala vojsku bosanskih Srba, čiji su generali osuđeni za genocid, a ne da poziva Srbiju da poštuje srebreničke žrtve da bi jasenovačke ostale upamćene.

Na Tviteru su ispod ove objave upućene uvrede i pretnje sa anonimnih profila.

Zvaničan odgovor Nataši Kandić stigao je od gradonačelnika Novog Sada i potpredsednika Vučićeve Srpske napredne stranke Miloša Vučevića.

On je tvit Nataše Kandić ocenio kao "napad na predsednika i njegov rad na negovanju kulture sećanja na srpske žrtve".

Vučević je na svom Instagram profilu naveo da mu je "izuzetno drago što u našoj slobodnoj Srbiji svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje, bez obzira koliko ono pogrešno bilo", te da uverava "gospođu Kandić i sve koje dele njene skandalozne stavove da predsednik Vučić nije jedini koji pamti nevine žrtve našeg naroda".

"Ima nas još mnogo koji, kao i on, opraštamo, ali ne zaboravljamo. Mržnje nema u našim srcima, već u njima prebiva nada da će krv mučenika biti zalog preporoda, baš kako nas naša sveta pravoslavna crkva uči", naveo je Vučević.

Srebrenica: Genocid u tri čina
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:11:42 0:00

Nataša Kandić nije želela da komentariše Vučevićev odgovor.

Izvršna direktorka nevladinog Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Vučevićeva izjava "nije ništa čudno".

"Jer je to politika Srbije svih proteklih godina - da je napadan i omalovažavan svako onaj ko podseća na presuđene i utvrđene činjenice, kao i da se to proglašava za napad na Aleksandra Vučića i 'zaveru' protiv njega i njegove politike", zaključuje Žanić.

Odbijanje saradnje sa Hagom

Drugostepenu presudu Ratku Mladiću izriče Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, naslednik Haškog tribunala. Za isti dan, 8. jun, u Njujorku je zakazana sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) na kojoj će biti podnet izveštaj o radu suda.

Jedna od tačaka dnevnog reda biće i odbijanje Srbije da postupi po obavezujućem nalogu i Hagu izruči funkcionere Srpske radikalne stranke (SRS) Vjericu Radetu i Petra Jojića.

Predsednik Srbije je presudu Mladiću i sednicu Saveta bezbednosti doveo u vezu, govoreći o "teškom danu" za Srbiju.

"Vidite kako je to podešeno, sami zaključite da li je to slučajno", rekao je Vučić na konferenciji za novinare 4. juna.

Takva izjava predsednika Srbije, prema oceni Ivane Žanić, odgovara retorici koju vladajući režim promoviše - retorici navodnih "napada na Srbiju" i "zavere protiv Srba".

Žanić smatra da je Vučić "vrlo svestan toga da će na sednici Saveta bezbednosti biti upućena oštra kritika Srbiji zbog odbijanja saradnje sa Hagom".

"Aleksandar Vučić je veoma svestan da smo mi u obavezi da sarađujemo sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom i da te dve osobe moraju da budu isporučene", dodaje ona.

Radeta i Jojić su pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom optuženi za zastrašivanje, pretnje i nuđenje mita svedocima u postupku protiv lidera desničarske Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. U prethodnom sazivu Skupštine Srbije, Šešelj, Radeta i Jojić bili su poslanici.

Šešelj, inače lider partije u kojoj je do 2008. bio Vučić, bio je u Hagu uz brojne članove rukovodstva Srbije iz devedesetih godina kojima se sudilo za udruženi zločinački poduhvat tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Šešelj je 2018. godine u Hagu osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Vojislav Šešelj je danas u Srbiji jedan od glavnih negatora genocida u Srebrenici. Srpska radikalna stranka nema poslanike u aktuelnom sazivu parlamenta, jer je na izborima ostala ispod cenzusa.

Vučić neće da izruči radikale

Politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kako je sam izjavljivao, jeste da "nijednog Srbina nije isporučio Hagu".

To je poslednji put ponovio i 4. juna, govoreći o predstojećoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Haškog suda.

Redovna polugodišnja sednica na kojoj se članice Saveta bezbednosti informišu o radu suda naslednika Haškog tribunala, Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, poslednji put je održana u decembru 2020. godine.

U najavi predstojeće sednice, Savet bezbednosti je objavio da je 11. maja 2021. obavešten da Srbija i dalje ne ispunjava svoje međunarodne obaveze da Petra Jojića i Vjericu Radetu isporuči Međunarodnom rezidualnom mehanizmu.

Pismo Savetu bezbednosti uputio je predsednik suda Karmel Ađijus (Carmel Agius). On je pozvao Savet da "preduzme neophodne mere" kako bi Srbija ispunila svoje obaveze i napomenuo da je to "treći put da se Savet obaveštava o nepostupanju Srbije".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 18. aprila izjavio da neće izručiti Jojića i Radetu, dodajući da je to pitanje "odnosa prema državi".

Zašto Srbija ne izručuje Radetu i Jojića?

Iz Ministarstvu pravde Srbije su za RSE ranije saopštili da prema "pravosnažnoj odluci Višeg suda u Beogradu nisu ispunjeni uslovi za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića".

"Srbija poštuje pravnosnažne odluke domaćih sudova. Nastavićemo da se zalažemo pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove da se sudski postupci vode pred nadležnim sudom u Srbiji, uz davanje svih garancija za nepristrasno i fer suđenje", navedeno je u martu 2020. u odgovoru Ministarstva.

Petar Jojić (prvi s leva) bio je ministar pravde u Vladi tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Na fotografiji od 12. avgusta 1999. su članovi te Vlade sa Slobodanom Miloševićem, predsednikom Jugoslavije, koji je sedam godina kasnije umro u pritvorskoj jedinici Haškog suda.
Petar Jojić (prvi s leva) bio je ministar pravde u Vladi tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Na fotografiji od 12. avgusta 1999. su članovi te Vlade sa Slobodanom Miloševićem, predsednikom Jugoslavije, koji je sedam godina kasnije umro u pritvorskoj jedinici Haškog suda.

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je 2016. godine da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje članova SRS-a, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.

Krajem 2016. godine tadašnji ministar u Vladi Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom Rasim Ljajić rekao je za RSE da se u svim sličnim situacijama postupalo na identičan način, da je sud morao da donese odluku pre nego što neki državljanin Srbije, koji je optužen od strane Haga, bude izručen.

"Bez obzira da li se radilo o optužbi za nepoštovanju suda ili za ratne zločine. Bilo je slučajeva da je sud donosio odluku o izručenju i u slučajevima nepoštovanja suda, a sad imamo situaciju da je sud procenio da nema uslova za izručenje", rekao je Ljajić tada.

Zašto se traži izručenje Radete i Jojića?

Zbog zastrašivanja, pretnji i nuđenja mita svedocima u postupku protiv lidera radikala Vojislava Šešelja Haški sud je još u oktobru 2012. godine optužio Jojića i Radetu, kao i Jova Ostojića koji je u međuvremenu preminuo.

Ovaj sud je u decembru 2015. godine izdao nalog Srbiji za njihovo hapšenje, a 2016. godine je izdat i međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete.

Za nepoštovanje suda predviđena je kazna zatvora do sedam godina i/ili novčana kazna do 100 hiljada eura.

Poziv Srbiji da izruči dvoje radikala stigao je više puta, a u pismu upućenom vlastima u Srbiji 8. decembra 2020. godine sudija Liu Daćun (Liu Daqun) je ovako obrazložio haški zahtev:

"Uprkos činjenici da optuženi više nisu poslanici u Narodnoj skupštini Srbije, svedoci su ostali pri svom nedvosmislenom stavu da nisu voljni da svedoče ukoliko bi predmet bio ustupljen Srbiji, što održavanje procesa u Srbiji čini nemogućim", naveo je sudija.

Radikali su, nakon toga, na svom Tviter nalogu poručili: "Ne damo u Hag Vjericu Radetu i Petra Jojića".

Radeta je na svom Tviter nalogu napisala: "Evo opet me nasekiraše" i dodala: "Dobro, šalim se".

Na odbijanje vlasti u Beogradu da sarađuju sa Hagom ukazala je i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku o napretku Srbije u ispunjavanju ključnih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Reč je o poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava.

U izveštaju se podvlači da Srbija nastavlja kontinuirano i javno da osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Upozorava se da Srbija mora potpuno da sarađuje da Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, kao i da potpuno prihvati i sprovodi njegove presude i odluke.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG