Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Stojiljković: Građani su naviknuti na korupciju


Zoran Stojiljković, Foto: Vesna Anđić
Korupcija se ne može rešiti bez makar tri preduslova, kaže u Press klubu RSE Zoran Stojiljković, univerzitetski profesor i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Prvi je institucionalna mreža institucija i tela koji se bave borbom protiv korupcije, drugi je dovoljna politička volja, a kao treći Stojiljković navodi raspoloženje među građanima da se osude pojave korupcije.

RSE: Na adresu vaše Agencije je do aprila stiglo 1.813 podnesaka, a svi se odnose na korupciju. Da li ste ažurirali taj broj podnesaka?

Stojiljković:
Nešto jeste sada urađeno, a nešto će ponovo biti otvoreno kao proces, posle ove nesretne izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojom je diskvalifikovano ono što je Agencija radila sa rokom od aprila, a što se tiče funkcija funkcionera. Taj rok je produžen do 1. septembra, sa uvedenom mogućnošću da neposredno birani funkcioneri obavljaju i po nekoliko funkcija, o čemu je javnost već obaveštena.

Taj broj podnesaka se praktično odnosi na ono što su građani počeli da rade, i prema Agenciji i prema drugim antikorupcionim telima, da prijavljuju nedovoljno prijavljenu ili nekompletnu prijavljenu imovinu i da govore o tome da postoje slučajevi korupcije u procesima privatizacije i u onome što su socijalni ekonomski procesi, što u užem smislu nije bila početna ingerencija Agencije.

RSE: Kako se desilo to da jedan funkcioner ima više funkcija i da Vlada prihvati da ih se do sledećih izbora ne moraju odricati, mada po Zakonu ne može niko da ima izvršnu i zakonodavnu funkciju?

Stojiljković:
I građani Srbije znaju da je korupcija vrlo složen fenomen, da se ne svodi samo na mito i na tok novca, nego i na kupovinu uticaja i interesa, na razmenu usluga, na sticanje benefita za političke stranke i na druge aktere. To je nešto što je čini vrlo ozbiljnim i osetljivim fenomenom koji se ne može razrešiti bez makar tri preduslova.
I građani Srbije znaju da je korupcija vrlo složen fenomen, da se ne svodi samo na mito i na tok novca, nego i na kupovinu uticaja i interesa, na razmenu usluga, na sticanje benefita za političke stranke i na druge aktere.

Prvi je institucionalna mreža institucija i tela koji se bave borbom protiv korupcije. Drugi je dovoljna politička volja da se zaista stane na put korupcije, da se ona u značajnoj meri redukuje. Treći je raspoloženje među građanima da se osude pojave korupcije, da se prema lakoj uličnoj korupciji, svakodnevnoj korupciji građana sa predstavnicima institucija vlasti, zauzme stav da je i to nešto što je štetno, i po pojedinca i po ukupni društveni razvoj. Istraživanja pokazuju da se kroz koruptivne kanale razvije pet do osam posto društvenog proizvoda, što bi bilo dovoljno da nemamo aranžmane sa MMF-om.

Ne postoji politička volja. Naše političke elite su autistične i žele da zadrže sve privilegije i sve moguće kanale uticaja i prihodovanja. To pokazuje i ova ležerna odluka vladajuće većine da to produži do sledećeg izbornog ciklusa, pri čemu je opozicija, u nekoj vrsti političkog partijskog kartela, učestvovala u tome jer se protiv toga nije bunila, nije bila prisutna na glasanju i nije zaustavila vladajuću stranku da, u interesu svih pripadnika političke elite, to ne prolongira.

Građani su već praktično sviknuti na pojavu korupcije, kao načina života. Ne osuđuju korupciju u svakodnevnoj komunikaciji i smatraju da je sasvim u redu da budu korumpirani na malo. I darovi su neka vrsta korupcije.

Možemo da uvedemo ljude u red


RSE: Funkcionera ima oko 30.000 u Srbiji. To nije mali novac.

Stojiljković: Apsolutno nije mali novac i apsolutno nije mali broj ljudi. Kada se bavite antikorupcionom strategijom, u ovakvom tipu tela kakva je Agencija, imate jednu laku institucionalnu mogućnost koja samo može da ograniči razmere te pojave.

Mi možemo da uvedemo u red ljude i da ih naviknemo da se imovina mora prijavljivati. Mi smo do sada imali svega 5.000 -6.000 prijava kod Odbora za sukob interesa, koje se nisu mogle javno objaviti i učiniti dostupne građanima. Sada je nekih 16.000 - 17.000 ljudi prijavilo neku imovinu i izložilo se riziku da deo tih podataka bude javan, da i građani, građanske asocijacije i mediji mogu to dovoditi u pitanje.
Ilustrativna fotografija: Vesna Anđić

Morate da prijavite ono što imate. Agencija nema ingerencija da utvrdi kako ste do toga došli, to rade druge institucije. Od tog trenutka, svaku sledeću prijavu za iole bitniju promenu tog iznosa, preko 10 posto, obavezni ste prijaviti. Ako to ne prijavite, onda ste u problemu i morate da dokazujete iz kojih ste izvora uvećali dohodak. Druga mogućnost koju imamo je da možemo da kontrolišemo broj funkcija koje neko ima. Prvi način kontrole je definicija nespojivih poslova ili funkcija. Drugi način je definicija broja funkcija koje možete da imate uz jednu funkciju na koju ste raspodeleni, da može da se vidi pod kojim uslovima obavljate te funkcije i uz koju nadoknadu. Te nadoknade i ta raspodela plena, u javnim preduzećima i na onome što se nominuje iz sfere politike, Skupštine ili Vlade, je stvar trgovine uticaja.

Sivi i zatvoreni kanali finansiranja stranaka se finansiraju i na način da kada neko bude izabran na ključnu poziciju u upravnom odboru ili za direktora nekog velikog javnog preduzeća, koje nosi velike tantijeme, on prima i dodatnu obavezu da prati neku vrstu partijskog poreza ili reketa, ili da uposli jedan broj ljudi iz partijske administracije u tom preduzeću. Kontrola toga može da se vrši na način da poredite te podatke i učinite je dostupnim mreži antikorupcionih tela, ali i javnosti.

Ovde su učinjeni razni moralni apeli i raznorazne kampanje, a znate dobro da u zadnjih pet godina nismo napredovali u smanjenu indeksa percipirane korupcije. Ne samo moralni apeli i kampanje su važne, ali je i svest važna, kao i sistem u kome ćete korupciju učiniti što manjom, a rizike od javnog blamiranja i gubljenja funkcija što većim. Tako nastaje situacija u kojoj se korupcija gotovo ne isplati jer je to štetna i negativna pojava koja utiče na zaustavljanje razvoja jedne zemlje i društva.

RSE: Kada se i sazna da neko prema svojoj plati ne može da ima neku veliku imovinu, taj se brani time što kaže da ta velika imovina pripada nekom od članova njegove uže ili šire familije, na koji način možete da proveravate te stvari?

Stojiljković:
Tu je nađeno neko rešenje koje je možda moglo da bude i radikalnije jer je taj krug ljudi čiju imovinu utvrđujete sužen na životnog saputnika i na maloletno dete koje živi sa vama u domaćinstvu. Agencija ima raspoložive podatke o imovini koja se prebacuje na bračne partnere i decu, pa i na jedan krug rođaka, ali je zbog različitog tipa argumentacije, javno dostupnim na svom sajtu učinila samo deo tih podataka. Mi imamo podatke šta je prijavljeno na suprugu i na decu, ali ti podaci su javni i dostupni javnosti, samo ako bračni partner to dozvoli. Ono što je jako važno pri utvrđivanju imovine je povezanost lica, tako da to drugo lice i njegova imovina postaju objekt percepcije od strane Agencije i drugih tela.

Interesi su jako uvezani


RSE: Kada Odbor kroz nekoliko dana podnese Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti zakonske odredbe o više funkcija, da li očekujete da će Ustavni sud reagovati?

Stojiljković:
Očekujem da hoće, ali je sada veliko pitanje kojom brzinom će reagovati. Interesi su jako uvezani. Ovde je jako puno imovine stečeno u vrlo čudnim aktivnostima. U zadnjih nekoliko meseci se pod prismotrom i velikom ulogom medija, ali zahvaljujući i onome što odgovarajuće službe i policijske istrage utvrđuju, otkriva da su, sem tog novca i uticaja novca na politiku, ključni igrači na ekonomskom planu finansirali i više stranaka istovremeno. Izlazi na videlo da su se ovde dogodile vrlo sumnjive privatizacije i procesi koji su korišćeni u velikoj meri i za pranje novca. Kroz priču o Šariću se vidi isprepletanost tih interesa, uz delovanje nekih banaka i firmi iz Austrije, ali i iz SAD-a.

Postoji nedostatak političke volje da se pristane na evropske norme i standarde, da se donesu neke antikoruptivne norme i zakoni. Zbog toga Zakon donose i sprovode u nekoliko faza. Prvo ga donose vrlo defektno, bez odgovarajućih instrumenata i sredstava, tako da te institucije ne mogu realno da funkcionišu i nalaze se pod velikim uticajem izvršne vlasti. Onda, pod velikom kritikom i dokazima da to ne funkcioniše, nakon nekoliko godina se vrše ispravke. Period u kome se te institucije stavljaju na noge, dobijaju pristojna i koliko-toliko održiva finansijska sredstva, prostor, kadrove i opremu da bi mogli da funkcionišu, traje dugo vremena. Svaka od tih institucija, već nekoliko godina, je gubila vreme.
Ne verujem u neku posebnu brzinu Ustavnog suda. Kada on o tome bude već odlučio i doneo neku odluku, ako ona i bude pozitivna, to će biti u onom trenutku kada budemo ušli u neku izbornu kampanju.

Naš čuveni manir je da pravimo institucionalni gigantizam i da paralelno stvaramo institucije koje nisu dovoljno odredile svoje područje delovanja. A ako ne obezbedite umrežavanje tih institucija, ne možete praktično da ostvarite dovoljne efekte, niti to može sama Agencija, niti to mogu Saveti, niti to mogu građani sami po sebi, niti poverenik za informacije od javnog značaja. Umrežavanje ovih institucija, samo po sebi, može da pomogne i tek onda možete da sagledate konkretne interese i koalicione razloge.

Ako su i spojive neke funkcije, u pravnoj državi i demokratskom poretku sa demokratskim kapacitetom, ne možete biti istovremeno i u zakonodavnom i u izvršnom telu. Ne možete donositi odluke, a istovremeno ih i realizovati. Ta elementarna logika ne može da prođe iz prostog političkog razloga. U Srbiji, u takvoj konstataciji snaga na republičkom nivou, dva - tri glasa poslanika znači da ćete dobiti ili nećete dobiti vlast. Onda se pravi gomila kompromisa i odlažu rešenja.
Zoran Stojiljković, Foto: Vesna Anđić

Ne verujem u neku posebnu brzinu Ustavnog suda. Kada on o tome bude već odlučio i doneo neku odluku, ako ona i bude pozitivna, to će biti u onom trenutku kada budemo ušli u neku izbornu kampanju.

RSE: Znamo da bi za našu zemlju bilo jako važno da imamo mnogo više stranih ulaganja, nego što ih sada imamo. Koliko je Srbija zemlja rizika za strana ulaganja?

Stojiljković: Prosto se kod stranih ulaganja meri nekoliko stvari. Ključne dve, tri ili četiri stvari su koliko imate mogućnosti sa institucionalnog okvira da relativno uprošćenom i jednostavnom procedurom uđete u neku investiciju, koliko imate mogućnosti da reinvestirate taj novac i koliko je praktično zemlja lišena od poslovnih rizika, uključujući rizik korumpiranja i politički rizik. Ukoliko su ti rizici veliki, onda nema ozbiljnijih i temeljnih investicija, ni snažnijih i jačih ekonomsko uticajnijih investitora.

Onda se sve to svede na privremene izvozno-uvozne aranžmane, iz kojih se lako mogu izvući u sferi usluga i finansija, uz pritisak i priču o tome da oni moraju ukalkulisati i neki procenat i udeo sredstava kojim se korumpira lokalna politička elita. Treba biti pošten i reći da u ovom našem regionu, možda više u Bosni i Hercegovini, nego kod nas, se pokazalo da su predstavnici stranih investitora i političkih zajednica često u visokoj meri korumpirani i sami.

RSE: Kako ste reagovali na vest da je Borisu Isakoviću, glumcu, podmetnuta bomba ispod automobila da bi on bio sprečen da dođe na prijemni nekog budućeg studenta koji je dao 2.500 evra mita njegovom kolegi, dirigentu iz istog pozorišta?

Stojiljković
: Reč je o nekome koje je u istom pozorištu i koji radi o glavi svom kolegi.

To je samo tužan dokaz da postoje elementi moralne i vrednosne krize i da nismo otporni prema aktima korupcije. To sve pokazuje da korupcija postoji i da je to gotovo legalan izvor prihoda. To govori o dubini krize u kojoj se nalazi društvo. Prosto je činjenica da treba pažljivije posmatrati te pojave.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG