Dostupni linkovi

Svi kapaciteti angažovani na hapšenju begunaca


Rasim Ljajić

Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, u Press klubu Radija Slobodna Evropa, između ostalog govori o hapšenju preostalih haških begunaca, ali i o merama za prevazilaženje ekonomske krize.

RSE: Neverovatno je što ste popularni u javnosti, a zaduženi ste za saradnju sa Hagom. Obično je, sve što je u vezi sa Hagom, jako nepopularno u narodu. Da li vam se nekada neko zbog toga obrati sa nekom pretnjom?

Ljajić: Već duže vremena nije bilo pretnji, niti nekih čak pojedinačnih i sporadičnih incidenata, ali baš juče su neki momci iz automobila, zaustavili auto i spominjali nešto što nije za medije - Karlu del Pote, Hag i sve što ide uz to. Inače dugo vremena nisam imao nikakvu ozbiljniju pretnju. Sve zavisi od okolnosti ukupnog ambijenta. U ovom trenutku čini mi se da postoje neke druge teme koje dominiraju našim javnim, političkim i društvenim životom i možda je to razlog što nema tih pretnji kakvih je bilo ranije.

RSE: Ne samo vi, ali i neki političari, ljudi na istaknutim funkcijama u državi, kažu da ćemo najverovatnije do kraja godine uhapsiti Mladića i Gorana Hadžića. Na osnovu čega se to tvrdi, kada već godinama niko ne može da dođe do njih?

Ljajić: Rekao sam da do kraja godine očekujem da završimo ovu hašku priču. Drugim rečima i preciznije rečeno, rekao sam da ne mogu da verujem da ovoliki trud, napor, rad, angažovanje službi neće dati konačni rezultat, da Mladić i Hadžić ne budu locirani i izručeni Haškom tribunalu. Bukvalno svi kapaciteti službi bezbednosti i drugih institucija jesu angažovani da se ova priča što pre završi. Ovo je tema koja, ne samo da koči Srbiju na putu evropskih integracija, ovo je tema koja komplikuje naš unutrašnje-politički život, radikalizuje ga dodatno, stalno predstavlja jednu temu oko koje se polemiše, kojom se dodatno polarizuje javnost u Srbiji. Naš veliki interes je da ona što pre bude zatvorena na način da se preostala dva haška optuženika nađu u Hagu.
Ovo je tema koja, ne samo da koči Srbiju na putu evropskih integracija, ovo je tema koja komplikuje naš unutrašnje-politički život, radikalizuje ga dodatno, stalno predstavlja jednu temu oko koje se polemiše, kojom se dodatno polarizuje javnost u Srbiji.

RSE: Na koji način strane obaveštajne službe učestvuju u informisanju? Koliko može da bude korisno to što one rade?

Ljajić: Saradnja sa službama bezbednosti drugih zemalja zasniva se na uobičajenoj razmeni informacija. Strane službe ne učestvuju u potragama za haškim optuženicima u Srbiji, ali svaka informacija je dobrodošla, svaka saradnja sa tim službama takođe je više nego korisna. Ranije smo imali tu vrstu saradnje u tome da smo dobijali neke podatke koji su provjeravani. Na žalost, moram reći da većina tih podataka i informacija nije bila tačna, da ne kažem validna, i da nije puno koristila. Ali, bez obzira na sadržinu, te informacije se proveravaju na jedan kredibilan način, izvode se akcije kada se proceni da postoje izgledi da bi te informacije mogle da koriste u lociranju haških optuženika.

RSE: Mislite li da su netačne informacije bile podmetnute ili da nisu bili sigurni ti izvori?

Ljajić: Ima i jednog i drugog. Nekada se dešava da ljudi koji rade za te službe, u cilju da opravdaju to što rade, daju različite informacije koje se na kraju ispostave, ne samo netačnim, ali i prilično smešnim. S druge strane, ima informacija koje službe daju sa upozorenjem da te informacije nisu proverene i da oni nisu sigurni, ali da mogu da predstavljaju validne tragove do haških optuženika. I te informacije valja proveriti. Činimo sve da na adekvatan način tu saradnju razvijemo, bez obzira na sve pojedinačne probleme koji se u tome pojave.

RSE: Šta vam kaže Serž Bramerc?

Ljajić: On je zadovoljan sa onim što je čuo i video u Beogradu. Predočeno mu je sve što se radi na hapšenju, pre svega Mladića, ali i Hadžića. To je međuposeta jer u maju mesecu on dolazi u zvaničnu posetu Beogradu, pred podnošenje izveštaja Savetu bezbednosti koji očekujemo u junu mesecu. Za nas bi bilo jako važno da se u junu mesecu u izveštaju pojavi sintagma - Puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom. Nadam se da će izveštaj biti upravo onakav kakav je bio i prilikom poslednjeg izveštaja koji je podeno Serž Bramerc, sa tom razlikom što će ovoga puta ipak dati jednu pozitivniju intonaciju, obzirom na sve ono što Srbija čini u potragama za haškim optuženicima.

RSE: Da li ste uvereni da Holandija specijalno, i još neke druge zemlje u Evropskoj uniji, označavaju neizručenje kao prepreku našem ulasku u Evropsku uniju, ili mislite da postoje i drugi razlozi, da postoje protivnici širenja Evropske unije pa im to dobro dođe kao izgovor?

Ljajić: To su dve potpuno različite stvari koje zaista u ovom slučaju ne bih povezivao. Istina je i jedno i drugo, istina je da postoje protivnici Evropske unije, da je Evropska unija sada suočena i sa globalnom finansijskom krizom, sa krizom Lisabonskog sporazuma, da je suočena sa izborima za Evropski parlament, da je Nemačka, kao važna članica, takođe suočena sa izborima u toj zemlji. Sve to su razlozi da se za trenutak zastane sa proširenjem, ali stav Holandije mislim da nema nikakve veze sa svim ovim. Holandija će na tome insistirati i za Holandiju puna saradnja zaista znači Mladić u Hagu. Mi imamo uverevanja da nakon toga neće biti nikakvih daljnjih prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji i da ćemo onda morati da uradimo sve ono što su druge zemlje činile na putu pridruživanja evropskim integracijama.

RSE: Vlada je usvojila novi paket mera protiv recesije, za izbavljenje iz krize u kojoj se nalazimo. Imam utisak da je vaš sektor jako osetljiv - rad i socijalna politika. U Srbiji je 255.000 porodica siromašno. Osim siromašnih ljudi, biće puno novo otpuštenih. Šta ćete da radite?

Ljajić: Od početka krize u proseku imamo 3.000 ljudi koji će biti otpušeni po osnovu tehnološkog viška.

RSE: Mislite li na državnu upravu?

Niko nije imao iluzija da će nas ova kriza mimoići. Ovaj drugi paket mera ima za cilj da ublaži posledice te krize, da zaštiti najugroženije i da dodatno podstakne privrednu aktivnost, koja je u značajnoj stagnaciji.
Ljajić:
Ne, mislim generalno na radnike u Srbiji. Procene su bile još katastrofičnije, iako je i ova brojka signal za uzbunu. Niko nije imao iluzija da će nas ova kriza mimoići. Ovaj drugi paket mera ima za cilj da ublaži posledice te krize, da zaštiti najugroženije i da dodatno podstakne privrednu aktivnost, koja je u značajnoj stagnaciji. Svima onima koji budu ugroženi ovom krizom, mi ne možemo izaći u susret iz prostog razloga što država nema toliko para da pomogne svima. Moraćemo da pravimo na adekvatan način prioritete i zaštitimo najugroženije od ugroženih, moraćemo da gasimo požare sa interventnim finansijskim podrškama pomoći pojedincima ili porodicama, sa nekim sistemskim merama i promenom izvesnih zakona kojim će se proširiti krug onih koji socijalnu pomoć mogu da dobiju, a negde opet sa povećanjem iznosa za pojedina socijalna davanja. Računam da će nam za sve ove mere za zaštitu najugroženijih do kraja godine biti potrebne neke tri milijarde dinara, a ta sredstva moramo da obezbedimo kroz uštede o kojima je bilo reči.

RSE: Čini mi se da je Mlađan Dinkić rekao da sada, kada bude otpuštanja, treba biti jako pažljiv jer je oko 30 posto ljudi ništa ne radi, oko 40 posto ljudi radi osrednje, a 30 posto ljudi vuče. Obzirom da smo mi na neki način partijska država, da svako hoće svoje članstvo da zaposli na dobro plaćenom mestu, da se ne desi možda da se otpuste oni koji dobro rade, a ostanu oni koji su lojalni svojim partijama?

Ljajić: Uvek postoji ta vrsta opasnosti i ona je realna. Ali u uslovima ove krize, ako neko pribegne za tim, prvo će seći granu na kojoj sedi jer sada su zaista potrebni oni koji, ne samo da vuku za druge, već moramo da se oslobodimo onih koji smetaju drugima da pruže još i više. Ovde neće pomoći nikakvo partijsko kadriranje, a toga je bilo 2000. godine pa do danas koliko god hoćete. Videli smo da ta taktika ne daje nikakav rezultat. Naprotiv, partije nisu zavodi za zapošljavanje, partije nisu ni socijalne ustanove koje treba da pomažu najugroženije, partije treba da budu neko ko će na adekvatan način da artikuliše interese ljudi koji su za tu stranku i glasali. Tačno je da bi zaista 30 posto ljudi moglo da bude van sistema, a da sistem ne trpi, jer ti ljudi samo popunjavaju ta radna mesta, bez adekvatne realizacije efektivnosti. Ali ne možete te ljude ni otpustiti na ulice jer imaju neka radna prava. Ne smete iz jedne nepravde praviti drugu nepravdu, iz jedne greške praviti drugu grešku i zato je to proces. To ne može da se dogodi ni za mesec, ni za dva. Mi smo rekli da u narednih devet meseci broj radnika u državnoj administraciji treba da bude smanjen za 10 posto, u naredne tri godine da se taj proces nastavi da bi smo imali jednu efikasnu i jeftinu državnu administraciju.

RSE: Predviđene su otpremnine koje nisu male, ali uslov da se taj novac dobije je otvaranje nekog privatnog biznisa. Verovatno postoji jako mnogo ljudi koji to ne bi umeli?!

Ljajić: To je bio prvobitni predlog - da se za one koji u lokalnoj administraciji rade, ako izraze želju, da otpremnina u visini 550.000 i 15.000 dinara, koje daje lokalna samouprava po godini radnog staža. Po tako povoljnim uslovima, na nivou svih lokalnih samouprava u Srbiji, javilo se ukupno 200 ljudi. Pošto je taj predlog bio plasiran pre nego što će ova kriza uzeti svoj danak i pošto mi ta sredstva teško da ćemo uspeti da obezbedimo, razmišlja se da se taj iznos smanji jer ako po tom iznosu nije bilo interesovanja, plašim se da će sada ti ljudi doći u još nepovoljniji položaj, da će morati da koriste ono što Zakon o radu pruža jer ovaj posao racionalizacije državne administracije mora biti na svim nivoima. Ne vredi nama ništa ukoliko mi racionalizujemo državnu administraciju u Beogradu, a to ne učine pokrajinske i lokalne samouprave. U lokalnim samoupravama imamo oko 23.000 zaposlenih i pretpostavlja se da bi za 8.000 taj broj mogao da bude smanjen, a da to ne bude na štetu funkcionisanja lokalnih samouprava.

RSE: Postoje opštine, kao što je Beočin, koje su bogate opštine, u kojima ljudi imaju visoke prihode u odnosu na ostale. Takođe postoje i sirotinjske, kao što je Bela Palanka. Hoće li se pri planiranju budžeta lokalnih zajednica voditi računa o tome?

Ljajić: Apsolutno. To sam posebno apostrofirao. Neće biti linearnosti u smanjenju sredstava lokalne samouprave. Ukupno će biti smanjeno 15 milijardi, ali će ekonomski razvijenije opštine morati da podnesu veći teret od onih siromašnijih. Ne možete u istu ravan stavljati opštinu koja ima budžet od 50 miliona dinara. Kroz posete opštinama Srbije video sam da ima takvih kao što su Beograd ili Novi Sad ili Kragujevac, čiji su budžeti znatno veći, pa i privredni potencijali.

RSE: Rekli ste - Uvek sam gledao tri koraka unapred. Da li sada gledate?

Ljajić: Sada moram da gledam i više od ta tri.

RSE: Šta vidite - argentinski scenario ili ćemo se izvući?

Ljajić: Ova godina će biti teška, 2010. godina će verovatno biti isto tako teška. Oporavak bi mogao da počne krajem 2010. godine, u jednoj optimističkoj varijanti, da bi već 2011. godine mogli da izlazimo iz krize. Suština svega ovoga što sada radimo jeste to da mi ne možemo neogrebani da izađemo iz ove krize. To je nemoguće. Ali što izađemo sa manje ogrebotina i očuvamo više potencijala, mislim da su onda šanse Srbije sasvim realne da zaista sa svojim potencijalima bude ključni činilac ovog regiona.

Nema ovde univerzalnih mera koje mogu biti ključ za rešenje ove krize. Svaka zemlja pribegava određenim merama koje su specifične njenim demografskim, privrednim, ekonomskim, kulturnim i svakim drugim potencijalima i ovo nije konačan spisak mera.
RSE:
Ogrebotine nisu jednake. Oporezuje se ono što je luksuz - velike kuće, avioni, jahte, luksuzni automobili, ali zašto ne i monopolizam na tržištu?

Ljajić: Nema ovde univerzalnih mera koje mogu biti ključ za rešenje ove krize. Svaka zemlja pribegava određenim merama koje su specifične njenim demografskim, privrednim, ekonomskim, kulturnim i svakim drugim potencijalima i ovo nije konačan spisak mera. Ova kriza će se dalje pratiti i zavisno do efekata te krize mi ćemo preduzimati i druge mere. Videćemo da li će ove mere dati onaj efekt koji mi očekujemo. Ukoliko kriza bude jača, a mere neefikasne, mi ćemo morati što pre da izađemo sa novim merama jer ni jedna od ovih mera nije trajnog karaktera, niti možemo reći da će mere koje smo doneli biti lek za sve rane ove krize.

RSE: Rekli ste - Sve svoje poraze sam pretvorio u pobede. A sada?

Ljajić: Sada ne bih smeo tako eksplicitno to da kažem, ali ako ne možete ljudima da pomognete, onda morate objasniti sve ono što radite na najpošteniji i najiskreniji način. Ne treba ljude, niti lagati, niti obmanjivati, niti uljuljkivati da će ova kriza proći tek tako. Najbolji lek jeste istina, ma kakva bila.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG