Dostupni linkovi

Celo Kosovo prodato u znak zahvalnosti


Danica Popović, profesorica na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Gošća Press kluba je Danica Popović, profesorica na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde predaje makroekonomiju. Osim što je voljena profesorka na svom fakultetu, vrlo često je citira Financial Times. Radila je projekte za Svetsku banku i MMF.

RSE: Sada se desilo nešto jako neobično. Imali smo tri velika investiciona poduhvata. Jedan je naftni sporazum sa Rusijom, koji nije prihvaćen. Koncesija Horgoš-Požega je stopirana. ATEK, austrijska firma koja hoće da kupi Bor, po drugi put traži produženje roka za dogovorenu uplatu, ali DS i G17 Plus su se složile da to ne dozvole i preglasali su druge u vladi. Da li su to bile neozbiljne firme, ili smo mi procenili da su to politički loši ugovori?

POPOVIĆ: To su tri različite priče i mislim da nam treba najviše da bude žao i da treba najviše da se zabrinemo, nad sudbinom Bora. To je tender na kome je drugoplasirana firma Oleg, to je onaj koji se obogatio na besplatnim akcijama, jedan od 15 barona koji pre početka tranzicije nije imao ni 10 hiljada maraka na knjižici. On kao drugoplasirani sada ima velike šanse da osvoji ovaj tender, što za Srbiju ne bi bilo dobro, jer je dogovor sa njim takav da nam sada ponudi mnogo nižu cenu, ali mnogo veće investicije nekada kasnije, što je loše, a ako to i ne ispuni - šta mu možete. Po svim karakteristikama taj sporazum je krajnje inferioran u odnosu na ovaj prvi, a zašto sada ovaj propada, to znaju u vladi. Taj sporazum bi bio mnogo bolji za Bor, nego ovaj što mu je alternativa.

Srbija ima najskuplju i najlošiju naftu u regionu. To je zbog toga što država ima monopol nad uvozom naftnih derivata. To je sistem - ja ću da kupujem i da ti radim šta hoću...

Sporazum sa Naftnom industrijom je srećom obustavljen. To je toliko štetan sporazum za Srbiju da se iskreno i javno radujem što se stavlja pod znak pitanja. Srbija ima najskuplju i najlošiju naftu u regionu. To je zbog toga što država ima monopol nad uvozom naftnih derivata. To je sistem - ja ću da kupujem i da ti radim šta hoću, a ti mi ne možeš ništa.

RSE: Da li su iz političkih razloga naši pokušali da sklope taj ugovor?

POPOVIĆ: Naravno.

RSE: To je hvala za podršku za Kosovo?

POPOVIĆ: Tako je. Svi se oni zahvaljuju na neki način. To je na neki način i normalno. Nema besplatnog ručka. Morate platiti političku podršku svome savezniku. Mislim da je celo Kosovo već prodato u znak zahvalnosti, pa to niko i ne pominje.

RSE: Kome je prodato Kosovo u znak zahvalnosti?

POPOVIĆ: Kome sve nije. O tome bi mogli da pričamo dugo, ali mislim da se niko na Kosovu ne bi bunio da se bilošta da Amerikancima, Nemcima, bilo kome, sem Rusima, prosto svima koji su ga priznali. Mislim da smo mi za sada dobro prošli.

RSE: Koncesijom Horgoš-Požega se očekivalo od nas da radimo na Koridoru 10 koji bi išao prema Makedoniji, Grčkoj, Turskoj, jedna balkanska ruta.

...Niti ima planova, niti, kada se ostvare, mi vidimo da su se ostvarili...

POPOVIĆ: To je veoma čudna stvar. Jedan put ne isključuje drugi, ali je veoma čudno da koncesionar 15 dana pre nekog roka obavesti vladu da neće biti u stanju da uradi ceo posao. Tu za sada nismo ništa izgubili, sem vremena. Poenta je što mi ne znamo šta je srpsko sutra. To je najgore u Srbiji. Niti ima planova, niti, kada se ostvare, mi vidimo da su se ostvarili. To nije izvesna budućnost i to nije baš najbolji put za Srbiju.

RSE: Dojče banka, koja je trebala da da garanciju, je rekla da je stvar Srbije da li će to da potpiše ili ne. Ako ne bi bilo dovoljno naplata od putarine, Srbija bi trebala da doplati razliku?

POPOVIĆ: Dojče banka je u problemima, kao što su i sve zapadne banke u problemima jer su davale mnogo lako kredite. Došlo je vreme da se to ozbiljno shvati. U Americi su svoje banke zaštitili, ali u Evropi ih neće toliko štititi. Zaista se uslovi finansiranja pogoršavaju. Banka će prvo pokušati sebe da zaštiti. To nema preterano veze sa nama. Prvo sam mislima da oni čekaju izbore, da vide kako će biti stanje, ali izgleda da se ne radi o tome, nego o zaštiti svojih budućih rizika.

RSE: Rekli ste da smo zahvaljujući stranim bankama dobili i 27 hiljada novih radnih mesta. Šta smo još time dobili?

...Naš standard bi bio četiri puta niži da banaka nema...

POPOVIĆ: Ne znam da li ima iko u Srbiji ko nije uzeo neki kredit. Dok su bile četiri zatvorene banke, na šalteru ste mogli samo da čujete da nema para i neke neljubazne glasove koji vas teraju da ostanete dalje od šaltera. Mi smo dobili 27 hiljada novih radnih mesta. Time ništa nisu dobili onih osam hiljada koji su otpušteni, ali je time dobila cela Srbija. Imamo mrežu usluga koju 5. oktobra niko nije ni sanjao. Kamate stope opadaju. I domaća firma već može da uzme kredit koji je podnošljiv i koji može da vrati. To su neverovatno velike prednosti. Naš standard bi bio četiri puta niži da banaka nema.

RSE: Tajkuni?

POPOVIĆ: Tajkuni su najnormalnija pojava u ovoj fazi tranzicije. To je kao kada posle neke velike operacije dobijete temperaturu. To, niti je lepo, niti prijatno i naravno da smeta, ali to je tako.

RSE: Da li je toga bilo i u drugim tranzicijama, u Slovačkoj recimo, koju izdvajate na neki način?

POPOVIĆ: U svakoj od zemalja, i u Mađarskoj i u Slovačkoj i u Poljskoj. Svetska banka je napravila grafikon koji pokazuje kako se te stvari kreću i koji pokazuje da su u prvoj fazi tranzicije samo dve grupe dobitnici - tajkuni i insajderi, oni koji znaju bitne informacije i koji mogu dobro da ih unovče. Svi ostali su gubitnici. U drugoj fazi, kada počnu direktne strane investicije, koje propovedam, tek onda se otvaraju nova radna mesta, dolaze novi zaposleni i novi mali investitori koji su snadbevači tih velikih. Svi oni postaju dobitnici. Ti poduzetnici su nova srednja klasa koja se pravi u Srbiji. To svi primećujemo i jako me raduje što se ta nova klasa formira, jer će i nama ostalima standard da poraste.

RSE: Koji su to talenti koji ih izdvajaju?

POPOVIĆ: Za razliku od moje struke, oni stoje na dve noge, vide šansu ispred sebe i vrlo je čvrsto zgrabe. To su ljudi koji se nisu mnogo obogatili, ali koji će sutra da drže Srbiju na svojim plećima. To je jedan talent koji se zove poduzetništvo i koji svaki kapitalizam razvija.

RSE: Kažu da je bolje da tajkuni ulažu kod nas, nego da drže pare na Devičanskim ili Kajmanskim otocima. Ali, ima tajkuna koji stvaraju monopole i da nije toga ne bi cena mleka bila tako previsoka za naš standard. Govori se i o trgovini koja je koncentrisana u Miškovićevim rukama.

Ono što Srbija od njih ima je mnogo manje, nego što oni imaju od Srbije, ali u ovoj fazi tranzicije, protiv te temperature sa kojom živimo, moramo da primenimo lek da bi se tog tereta oslobodili...

POPOVIĆ: Mislim da bi Srbiji bilo mnogo bolje da su te pare ostale na Devičanskim ostrvima ili nekim bilo kojim drugim. Ali, nismo bili te sreće. Izgubili smo gospodina Beka i gospodina Karića, a ostalu gospodu nismo izgubili, već su tu sa nama. Ono što Srbija od njih ima je mnogo manje, nego što oni imaju od Srbije, ali u ovoj fazi tranzicije, protiv te temperature sa kojom živimo, moramo da primenimo lek da bi se tog tereta oslobodili, a taj lek jesu direktne strane investicije, nova radna mesta i konkurencija. To sve će doneti novi trgovinski lanci, nove firme. Što je najvažnije, doneće nova radna mesta za te ljude koji sada rade u ovim firmama. Priča se kako su uslovi kod tajkuna loši, kako su loše plaćeni. Oni moraju da rade tamo jer nema boljeg plaćenog radnog mesta. Oni će da odu tek sutra, ako bude neki novi lanac i ako bude bolje plaćen. Ako te neko maltretira na poslu, jedini način je da nađeš mesto gde te ne maltretiraju. Cilj Srbije je da napravi ambijent da toga nema. Nova radna mesta mogu da donesu samo strani investitori, a mi svi ostali treba da budemo njihovi dobavljači i snadbevači na razne načine.

RSE: Šta očekujete posle izbora 11. maja? Vlada mora da se formira do polovine septembra. Opet imamo izgubljene mesece pred nama. Očekujete li neke promene kada su u pitanju strane investicije?

Ne verujem da će radikali praviti neku seču knezova, ali kao ljudi bez vizije oni neće moći da naprave ambijent u koji će dolaziti nove strane investicije...

POPOVIĆ: Veoma sam uplašena kako će to uopšte da izgleda, ali u svakom slučaju ovi izbori će nam doneti veliku promenu, a to je da jednom većina dođe na vlast. Koja god većina dođe, znaćemo na čemu smo. Više neće moći da bude vlada u kojoj deo vuče na levo, a drugi deo na desno. Ako dođu radikali na vlast, neće biti novih investicija, ili ako ih bude, biće ih veoma malo. Ne verujem da će sadašnji strani investitor da ode. Ne verujem da će radikali praviti neku seču knezova, ali kao ljudi bez vizije oni neće moći da naprave ambijent u koji će dolaziti nove strane investicije. To je jedna ekonomski vrlo loša varijanta, jer će izostati rast pošto će oni oterati nove strane investitore. Novi i ne dolaze i prestali su da dolaze zbog straha šta će se desiti.

RSE: Oni čekaju rezultate izbora?

POPOVIĆ: Naravno. I vi bi ste ih čekali. Bojim se druge varijante koja nam takođe ne obećava ništa dobro, a to je stara demokratska vlast koja se već okoštala na vlasti, koja se prilično bahato ponaša, koja nema viziju, gde svako ministarstvo radi samo za sebe, koja vrlo voli da podilazi svojim biračima. Nadam se da će, ako dobiju većinu, da stegnu pesnice i da konačno urade ono što je Zoran Đinđić spremio.

RSE: Imaju li oni takvog čoveka?

POPOVIĆ: Oni imaju dosta takvih ljudi, ali jednog kao vođu ne vidim.


RSE: Da li se dobar stručnjak, recimo ekonomista, promeni kada uđe u vladu i postane vlast?

POPOVIĆ: Odmah se desi ta promena, ali to je zbog toga što se ciljna funkcija potpuno menja. Jedno je kada ste dirigent, a drugo je kada ste direktor pozorišta. Kada ste dirigent, vama je bitan i kvalitet zvuka i da to bude najbolja predstava, a kada ste direktor pozorišta vama je bitno koliko ste karata prodali. Naravno da strašno zavisi ko je direktor pozorišta. One zemlje koje su imale dobre direktore pozorišta, koje su stavljale elitu na to mesto, kao što je Poljska, Mađarska, pa i Češka, eno ih odavno u Evropskoj uniji, jer dobar direktor pozorišta brine o repertoaru, a ovi drugi vole Cecu.

RSE: Cene divljaju. Ulje će da poskupi, meso takođe, hleb je već poskupeo, mleko je skuplje nego bilo gde u okolini, benzin ide gore. Preti li nam jedan inflacioni vrtlog?

POPOVIĆ: Tu postoje tri razloga. Prvi i osnovni je monopol i tajkuni. Sve je u Srbiji skuplje, nego u zemljama u okruženju, zbog toga što su trgovinski lanci u rukama ljudi koji smanjuju ponudu i podižu cene. Kada bi bilo koji novi trgovinski lanac ušao, cene bi počele da padaju. To se ne dešava i naravno da je zadatak nove vlasti da na tome radi.

Drugi veliki razlog jeste to što država štampa pare i te nezarađene pare daje. Kada imate više novca u odnosu na robu, naravno da će cene da skaču. I da nema monopola, ovaj razlog bi ostao.

Sutra, da nam ne daju te pare u ruke i da nestanu monopoli, ostao bi treći razlog, a to je politički rizik. Svakog ko dođe da prodaje mleko, tražiće više, nego što ga prodaje u Rumuniji jer je tamo mirno, a ovde nije.

Mi imamo ta tri razloga i dok oni postoje ovde će cene biti veće i biće inflacija.

RSE: Do kada će to da potraje?

POPOVIĆ: To jedino odlučna demokratska vlast može da reši. To i nije preterano teško. Sve zemlje u tranziciji svele su inflaciju na minimum. Mislim da smo po zrelosti, i društva i ekonomije, vrlo slični Hrvatima. Ako oni mogu da drže inflaciju na nuli, može i Srbija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG