Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Primena sporazuma donosi veće šanse za pristup EU tržištu


Obostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma EU i Srbije, koja od danas zvanično uključuje i Brisel, srpskoj privredi donosi veće šanse za pristup tržištu EU, ali i ozbiljan rad jer većina srpskih preduzeća nema dobar proizvod za ovo tržište.

Put do uspeha je sada, početkom obostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, olakšan kažu oni koji već sigurno koračaju tom stazom. Srpskim preduzećima će sada biti pristupačnije partnerstvo sa evropskim firmama, i upravo je to ono što savetuju oni koji su već uspeli na evropskom tržištu.

Sintelon, proizvođač podnih obloga i tepiha, koji je jedan od najvećih srpskih izvoznika je još pre sedam godina stupio u partnerstvo sa svetski vodećom firmom u Evropi Tarkettom, kaže nam Nikola Pavičić, predsednik grupacije Sintelon.

“To će sada aktiviranjem Prelaznog sporazuma biti olakšano jer oni koji bi želeli da prave partnerstvo u Srbiji, da investiraju sa srpskim preduzećima, ovim dobijaju jedan dodatni pozitvan argument,” smatra Pavičić.

Za ljude iz Vlade Srbije koja je jednostrano počela da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum tačno pre godinu dana obostrana primena znači veliku šansu za Srbiju.

Milica Delević: Ako ste kupac možete da kupujete, birate robu, da imate veći izbor, i kada je u pitanju kvalitet i cena. Ako ste proizvođač možete da imate pristup jeftinijim sirovinama. Ako ste investitor koji želi da uloži u Srbiju znate da je u pitanju okruženje koje je na neki način potvrdila EU uspostavljanjem trgovinskog odnosa. Foto: Vesna Anđić
Milica Delević
, direktorka Vladine kancelarije za evropske integracije, kaže za RSE da sada treba podizati konkurentnost srpskih preduzeća kako bi se što bolje iskoristile mogućnosti koje donosi ovaj sporazum, a to je stvaranje slobodne trgovinske zone sa EU.

“Ako ste kupac možete da kupujete, birate robu, da imate veći izbor, i kada je u pitanju kvalitet i cena. Ako ste proizvođač možete da imate pristup jeftinijim sirovinama. Ako ste investitor koji želi da uloži u Srbiju znate da je u pitanju okruženje koje je na neki način potvrdila EU uspostavljanjem trgovinskog odnosa, i svesni ste predvidivosti pravca u kome će se to okruženje kretati s obzirom da imamo obavezu usklađivanja sa zakonodavstvom EU,” rekla je Delević.

ZASUKATI RUKAVE

Međutim, da bi bili prisutni na evropskom tržištu proizvođači iz Srbije moraju da imaju dobar proizvod. U Uniji poslodavaca skreću pažnju da srpska preduzeća uglavnom nisu spremna da naprave proizvod adekvatnog kvaliteta i pakovanja za tržište EU.

“Znate, ako vam kažu da krastavci budu svi iste dužine, vi morate da imate mašinu koja sortira samo te dužine. A ne ovako, ručno, pa tu prođe razna roba, pa onda ne dobijete sertifikate. Korist od Sporazuma postoji, veće je tržište, ali imamo jako velik broj roba sa kojima ne možemo na evropsko tržište,”
kaže Avramović Stevan, predsednik skupštine Unije poslodavaca.

Zato ekonomista Miroslav Prokopijević, podsećajući da je EU još pre nekoliko godina dozvolila bescarinski pristup skoro za sve proizvode iz Srbije, savetuje “zasukati rukave i ozbiljno raditi”.

“I ako nekome nije dovoljan taj bescarinski pristup onda taj ne zna da radi. Konkurentski pritisak će u narednim godinama, kada se stope carinske i vancarinske zaštite budu snižavale, biti sve snažniji,” smatra Prokopijević.
Miroslav Prokopijević: Konkurentski pritisak će u narednim godinama, kada se stope carinske i vancarinske zaštite budu snižavale, biti sve snažniji. Foto: Vesna Anđić

Osim zasukivanja rukava Pavičić, prvi čovek Sintelona, slažući se da većina srpskih firmi nema proizvod za tržište EU, objašnjava da recept Sintelona u partneru sa firmama iz Zapadne Evrope može biti rešenje.

“Koji će kao svoju kontribuciju doneti proizvod, tehnologiju, bolju organizaciju u srpsko preduzeće,” kaže Pavičić.

Zvanični Beograd dosadašnji napredak u evropskim integracijama shvata kao skraćivanje perioda za dobijanje statusa kandidata, za šta je nedavno podneta aplikacija Briselu. Sve korake Srbije ka EU uslovljavala je Holandija, i dalje to čini sa ratifikacijom Sporazuma o stabilziaciji i pridruživanju, insistirajući da Beograd prethodno ispuni svoju međunarodnu obavezu i isporuči Ratka Mladića Haškom tribunalu.

Zato je za Delevićevu iz vladine kancelarije važna dalja primena trgovinskog sporazuma na način koji EU ohrabruje i uverava da je Beograd spreman i sposoban da i sledeće obaveze dobro ispunjava.

A nakon obostrane primene Prelaznog trgovisnkog sporazuma “sledi nastavak reformi uz ispunjavanje preporuka o izveštaju o napretku i priprema za ono što dolazi a to je popunjavanje upitnika koji bi omogućio Komisiji da donese pozitivno mišljenje o tome da Srbija stekne status kandidata”, objašnjava Delevićeva.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG