Dostupni linkovi

Predstavnik MMF-a o obnovi pregovora sa BiH: Tražimo da se novac troši na građane


Uslovi koje je postavio MMF nikada nisu bili lakši za ispuniti za novac koji bi pomogao građanima i oporavku posrnule ekonomiji pogođene pandemijom COVID-19, kaže u intervju za RSE Endru Džuel (Andrew Jewell) rezidentni predstavnik MMF-a u BiH.

Pregovori između Bosne i Hercegovine (BiH) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su prekinuti sredinom januara, o novom finansijskom aražmanu vrijednom 750 miliona evra, mogli bi biti nastavljeni u martu mjesecu, kaže u intervju za RSE Endru Džuel (Andrew Jewell) rezidentni predstavnik MMF-a u BiH.

On ističe da sve zavisi od vlasti u zemlji i njihove političke volje, te dodaje da uslovi koje je postavio MMF nikada nisu bili lakši za ispuniti za novac koji bi pomogao građanima i oporavku posrnule ekonomiji pogođene pandemijom COVID-19.

Andrew Jewell: Pregovori BiH i MMF mogli bi biti nastavljeni u martu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:13:52 0:00
Direktan link

RSE: Koji su razlozi za prekid pregovora o novom aranžmanu Međunarodnog monetarnog i vlasti Bosne i Hercegovine o novom finansijskom aranžanu vrijednom 750 miliona evra? Koliko je poznato u javnosti jedan od uslova za novi aranžman je uspostavljanje Registra računa fizičkih lica na državnom nivou. Tome se protive predstavnici Republike Srpske, koji tvrde da je to prenos nadležnosti sa entiteta na državu?

Džuel: Tačno je da je bilo nekoliko pitanja oko kojih se nismo mogli složiti i imali smo neslaganja i sa Federacijom Bosne i Hercegovine (FBiH) i sa Republikom Srpskom (RS). O mnogim od njih su u medijima već otvoreno govorili predstavnici vlasti u BiH, pa mislim da slobodno mogu govoriti o njima.

Pomenuli ste uspostavljanje Registra računa fizičkih lica i da istina je da je to bio jedan od uslova koji je bio uključen u program oko kojeg nismo uspjeli da postignemo dogovor. Mi mislimo da je to veoma važna reforma iz nekoliko razloga.

Prvo, važno je u borbi protiv pranja novca i ustvari Evropska unija (EU) zahtijeva od svih zemalja članica da uspostave ovakve registre na nivou svojih zemalja.

Drugi razlog je što bi to ohrabrilo i podstaklo banke da daju više zajmova, jer bi olakšalo bankama naplatu dugova i naplatu potraživanja.

Također, ova mjera koja je standardna u zemljama EU, korištena je od MMF-a i u aranžmanima sa drugim zemljama. Na primjer, zahtjev za ovom reformom bio je uključen u aranžman sa Portugalom koji je bio veoma uspješan i to je jedna od reformi koju veoma favorizuju banke, pogotovo komercijalne banke.

RSE: Osim toga, koje još uslove moraju ispuniti bh. vlasti koje zahtijeva MMF? Šta je to u pregovorima za njih sporno?

Džuel: Bilo je i drugih zahtjeva za reformama o kojima nismo uspjeli postići dogovor, a koje se opet tiču problema prenosa nadležnosti. Pomenuću dvije o kojima je već diskutovano u medijima i otvoreno se govorilo od vlasti Republike Srpske.

Prva se odnosi na zahtjev za donošenje Zakona o elektronskom potpisu na državnom nivou, a drugi se odnosi na usvajanje Zakona iz oblasti energije na državnom nivou. Pokušaću da budem precizan i da pojasnim o čemu se radi. Naime, jedna od lekcija pandemije COVID-19 je da digitalizacija može poboljšati i olakšati živote ljudima, a može ojačati otpornost ekonomije.

Nažalost, BiH daleko zaostaje za drugim zemljama u Evropi, ali i u regiji kada je u pitanju E-Vlada i E-trgovina. Zato smo željeli da ova zemlja usvoji novi Zakon o elektronskom potpisu na državnom nivou što bi bio kamen temeljac za razvoj digitalne ekonomije u zemlji.

Takođe, ovo je još jedna od reformi koju snažno podržavaju banke i privredni sektor, te bi imalo i opipljive efekte na obične ljude. Treba istaći da ovu reformu traži i EU i ako BiH želi da ide putem ka EU i postane kandidat za članstvo, mora usvojiti jedan ovakav Zakon na državnom nivou.

Što se tiče prigovora vlasti Republike Srpske da ovo znači prenos nadležnosti sa entiteta na državu, istakao bih da Zakon o elektronskom potpisu već postoji na državnom nivou i ovaj zakon predviđa jednog regulatora na nivou zemlje.

Mi samo tražimo od vlasti da unaprijede zakon tako da bude u skladu sa postojećim pravnim stečevinama EU kako bi elektronski potpis koji se izdaje u BiH bio međunarodno prihvaćen. Tako da se ovdje ne radi o prenosu nadležnosti, jer ta nadležnost već postoji na državnom nivou, već se radi o tome da je taj zakon koji postoji zastario i treba ga dovesti u sklad sa zahtjevima EU.

RSE: Spomenuli ste da je jedan od zahtjeva donošenje zakona iz oblasti energije na državnom nivou. Energetska zajednica uvela je sankcije 18. januara za BiH zbog neispunjavanja određenih uslova, a jedan od razloga je i taj što BiH nije usvojila državni zakon o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, prijenosu i tržištu električne energije. Da li je usvajanje ovih Zakona jedan od zahtjeva MMF-a i zašto je to važno?

Džuel: Ovo je malo komplikovano i moram da dam određena pojašnjenja i objasnim pozadinu priče. Naime, BiH je potpisnica Sporazuma o Energetskoj zajednici (EZ) i sve zemlje potpisnice su se složile da svoj energetski sektor usklade sa evropskim normama. Nažalost, BiH nije ispunjavala svoje obaveze.

Zato je jedna od stvari koje tražimo da se donese zakon na državnom nivou koji će pomoći da se reguliše energetski sektor i sektor prirodnog gasa. Ovo je još jedan primjer šta ova zemlja mora uraditi ako hoće da bude bliže EU i to je obaveza koju ima na tom putu. O ovome se raspravlja već mnogo godina i to nije ništa novo. Energetska zajednica je počela da radi sa BiH još 2013. godine, znači skoro prije 8 godina da se sastavi zakon na državnom nivou.

Ovaj zakon bi imao mnoge koristi za građane ove zemlje, jer bi pomogao da se stvori tržište električne energije i prirodnog gasa, pomogao bi da se stvori konkurencija, privukle bi se investicije u energetski sektor. To je dakle jedna od fundamentalnih reformi koja bi donijela koristi građanima i koja bi približila BiH Evropi.

Dakle, mi vidimo sve ove reforme kao ključne koje bi pomogle ljudima, a koje nisu tehnički teške reforme i mogu se uraditi vrlo brzo, jer nacrti zakona već postoje i potrebna je samo politička volja.

RSE: Koji su onda razlozi zbog kojih vlasti u BiH ne žele da implementiraju ove zakone iz energetskog sektora?

Džuel: Tokom naših razgovora, vlasti Republike Srpske su prigovarale da je to prenos nadležnosti na državni nivo. Republika Srpska već ima Zakon o gasu na entitetskom nivou i već ima Zakon o električnoj energiji na entitetskom nivou i to su dobri zakoni, ali mi želimo da se uspostavi Zakon na državnom nivou koji bi stvorio određene nadležnosti na državnom nivou, a koje su potrebne da se ispune obaveze BiH prema Energetskoj zajednici i prema EU.

Postoje neke osnovne nadležnosti koje moraju biti na nivou države, ali su ih vlasti RS odbile. Također, postoje određeni prigovori od Federacije BiH, ali se o njima nije mnogo diskutovalo tokom naših pregovora. Želim da pojasnim da će usvajanje ovih Zakona zahtijevati određene kompromise i od Republike Srpske i od Federacije BiH.

RSE: Stanje u ekonomiji u BiH je jako teško, ali vlasti pronalaze razloge da se aranžman od 750 miliona evra ne ostvari, iako im je taj novac prijeko potreban. Kako MMF gleda na to i kakve su prognoze za bh ekonomiju u ovoj godine bez tog novca?

Džuel: Moramo prvo spomenuti pandemiju koja pokazuje znake poboljšanja epidemiološke situacije u BiH, jer se u posljednje vrijeme bilježi manji broj novih slučajeva i opada broj smrtnih slučajeva što je ohrabrujuće.

Ipak, mi mislimo da će mjeseci koji slijede biti jako teški. Trenutno imamo obnovljene mjere zatvaranja u Evropi i trebaće vremena da se stanovništvo vakciniše. Iz tog razloga mislimo da je važno da vlasti nastave podršku ekonomiji i domaćinstvima kako bi se izbjeglo dalje propadanje ekonomije. Mi želimo pomoći.

Nudimo 750 miliona evra zajma ekonomiji pod vrlo dobrim uslovimam i to pod uslovima koji su mnogo povoljniji nego što bi vlasti mogle dobiti na tržištu kapitala. Želimo im pomoći da se izbore sa pandemijom i da pomognu ekonomiji, a zauzvrat ne tražimo neke teške i neprovodive reforme.

Mislim da je važno da objasnim građanima da razumiju, jer MMF ima određenu reputaciju da odlazi u zemlje i traži od vlasti tih zemalja da rade vrlo teške reforme. Evo uzmimo za primjer Grčku. Otišli u Grčku i rekli smo, živite iznad svojih mogućnosti već mnogo godina i zato morate da smanjite budžetski deficit, da smanjite plate i penzije i tako dalje. Ovdje u BiH ne tražimo ništa od toga.

Mi samo kažemo da potroše više novca kojeg smo im voljni pozajmiti. Rijetko govorimo zemljama, ali ovdje sada govorimo da potroše taj novac na građane, da im zadrže radna mjesta da nastave da rade, da subvencionišu plate i penzije i to nisu teške stvari koje tražimo od njih.

Tražimo reforme koje sam već spomenuo koje nisu teške za sprovesti i može se to učiniti vrlo brzo ali samo treba politička volja. Ove reforme bi imale snažnu i momentalnu korist za građane ove zemlje. Mislimo da su ovo razumne reforme koje tražimo da se sprovedu. Mi smo stava da ako smo voljni pozajmiti 750 miliona evra da se vlasti izbore sa pandemijom i pomognu ekonomiji, onda bi oni trebali biti voljni da sprovedu ove reforme.

RSE: Spomenuli ste reputaciju koju ima MMF da dolazi u zemlje i traži određene reforme. Možete li objasniti zašto MMF traži sve te stvari?

Džuel: Kao prvo, želimo da se osiguramo da se naš novac troši mudro. Ne želimo da se naš novac troši bez bilo kakve odgovornosti sa druge strane i želimo da se naš novac upotrebi u korisne stvari. Želimo da se osiguramo da za novac koji dajemo vlade sprovode reforme koje će ih spriječiti da uđu u probleme u budućnosti.

Cijela ideja je da kada zemlja zapadne u probleme mi kažemo da ćemo im pomoći da prebrode tu krizu. Dakle, trebate novac i to nije problem, ali je potrebno sprovesti reforme kako ne biste opet upali u krizu u budućnosti i to je osnovna ideja iza našeg uslovljavanja. Reforme koje mi uglavnom tražimo doprinose privrednom rastu, ubrzavaju privredni rast i on će pomoći u ovom slučaju BiH da se približi Evropi.

RSE: Sporazum između BiH i MMF-a jedan je od preduslova da država dobije sredstva EU za makrofinansijsku pomoć od 250 miliona evra? Kako to komentarišete?

Džuel: Makrofinansijska pomoć EU u iznosu od 250 miliona evra je podijeljena u dvije tranše od kojih svaka iznosi 125 miliona evra. Prva tranša će biti dostavljena bez ikakvih obaveza i uslovljavanja, dok druga tranša dolazi uz određene uslove i reforme koje se moraju implementirati.

Moje mišljenje je, jer ne mogu govoriti u ime EU, jeste da Evropska unija želi da se osigura da ta druga tranša bude uslovljena postizanjem dogovora između BiH i MMF-a o novom aranžmanu ili u suprotnom BiH neće primiti drugu tranšu pomoći od 125 miliona evra.

RSE: Zašto MMF nastavlja pregovarati sa vlastima u BiH, kada je više puta bilo jasno da ne ispunjavaju svoj dio dogovora, odnosno ne rade na reformama na koje su se obavezali u pismima namjere?

Džuel: Ja sam preuzeo položaj u avgustu 2019. godine i tada je postojao prethodni program koji mi zovemo produženi finansijski aranžman koji je bio dogovoren 2016. godine. Kada sam ja preuzeo položaj taj aranžman je već bio prekinut. Pod tim programom čini mi se da je bilo u pitanju 560 miliona evra i bilo je 12 pregleda u okviru tog program. BiH je uspjela da ispuni i zadovolji samo jedan od tih pregleda od svih 12. Dakle, u pravu ste, nisu implementirali sve reforme unutar programa i učinak vlasti je bio loš.

Kao rezultat nisu dobili sav novac u iznosu od 560 miliona evra. Ovo želim da pojasnim građanima da ako vlasti ne sprovode program i ne rade na reformama koje se zahtijevaju u programu onda ne dobiju novac. Novac se ne daje odjednom unaprijed, već se raspodjeljuje u tranšama koje zavise od ispunjavanja zahtjeva u programu. Dakle, moraju se ispuniti zahtjevi kako bi se dobio novac.

Pod starim programom nisu ispunili zahtjeve i nisu dobili sav novac. Pod novim programom, koji smo pregovarali, bilo bi isto. Radi se o 750 miliona evra koje ne bi odmah dobili, već bi bile dostavljene u tokom trogodišnjeg perioda u 6 različitih tranši i to pod uslovima da se ispunjavaju dogovorene reforme. Mi se, dakle, stalno vraćamo za pregovarački sto i pokušavamo smisliti program koji će pomoći zemlji ali ako ga ne sprovode ne dobiju novac.

RSE: Hoće li se pregovori o novom aranžmanu nastaviti i kada? Ima li MMF povjerenje u trenutne vlasti u zemlji da ispune ono što se od njih traži?

Džuel: Mi smo spremni da nastavimo sa pregovorima u bilo koje vrijeme. Ne postoje fiksni rokovi i zadati vremenski okvir. Istina je da mi u ovom trenutku imamo obavezu prema našem upravnom odboru da završimo ono što mi zovemo Konsultacije u skladu sa članom 4.

To ustvari znači da tim ekonomista MMF-a iz Vašingtona procjenjuju ekonomski i finansijski nivo razvoja i stanje u ekonomiji u BiH i prave izvještaj koji ide našem upravnom odboru. Sve zemlje članice MMF-a moraju da prođu ove kontrole i obično se rade jednom godišnje.

Mi malo kasnimo sa BiH, iako smo počeli prije godinu dana, ali je to odložila pandemija COVID- 19 i to moramo da završimo. Naša je namjera bila da završimo Konsultacije u skladu sa članom 4 i dogovor o novom aranžmanu i da sa tim idemo pred naš upravni odbor u februaru.

Sada, s obzirom da su pregovori obustavljeni, nastavljamo sa radom na izvještaju o BiH koji ide pred naš upravni odbor krajem februara i kada to maknemo sa puta možemo nastaviti pregovore.

To znači da bi već u martu mogli nastaviti pregovore, ali sve zavisi od vlasti u zemlji. Oni znaju koje uslove postavljamo koje moraju ispuniti i neophodan je kompromis i sa naše i sa njihove strane kako bi postigli dogovor.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG