Povratak raseljenih Srba, decentralizacija i zapošljavanje su neka od očekivanja srpskih političara sa Kosova u 2011. godini.
Slobodan Petrović iz Srpske liberalne stranke, koja je na kosovskim parlamentarnim izborima dobila najviše glasova među srpskim političkim partijama, očekuje da ponovo bude deo buduće vlade.
On navodi da će ova stranka i tokom ove godine nastaviti da se odgovorno ponaša prema svojim građanima, te da će i dalje raditi na zaštiti interesa srpske zajednice.
“Želimo da se fokusiramo na implementaciju projekata koji su u vezi sa zaštitom interesa i srpske i drugih zajednica na Kosovu, i u vezi sa rešavanjem velikih problema koji su svakodnevno prisutni kod građana Kosova - rešavanje stambenih pitanja, zapošljavanje i svega onoga što se temelji evropskim vrednostima”, kazao je Petrović.
Za Radu Trajković iz Jedinstvene srpske liste važno je da postoji stabilnost za Srbe na Kosovu.
Ona navodi da je najvažnije da institucionalne veze u oblasti obrazovanja i zdravstva ne budu dovedene u pitanje, jer su to dve institucije koje funkcionišu i koje imaju vitalan značaj za opstanak Srba na ovim prostorima. Ona očekuje i da se nastavi sa procesom decentralizacije.
“Mislim da one sredine gde ima 5,000 stanovnika mogu da doboju status opštine i da ukoliko bude povratka i u drugim sredinama, oni mogu da se kandiduju za osnivanje novih opština. Tu bih navela Goru kao i celinu koja je za nas bitna, a to su Prilužje, Plemetina i Babin most”, kazala je Trajkovićeva.
Povratak raseljenih Srba u 2011. predstavlja prioritet za Marka Jakšića, predstavnika Srba severnog Kosova. On navodi da ove godine očekuje povratak, kako je rekao, 220.000 Srba koji su napustili svoje kuće na Kosovu.
“Očekujem pomoć međunarodne zajednice i svih onih krugova, UNMIK-a pa i EULEX-a da se bave jednim jedinim humanitarnim pitanjem, a to je da se posle 11. godina faktički 220.000 ljudi već jednom vrati na svoje ognjište”, kazao je Jakšić.
Srbi na Kosovu su uglavnom podeljeni kada je u pitanju saradnja sa zvaničnom Prištinom. Dok oni južno od Ibra i sa centralnog Kosova pristaju da sarađuju sa kosovskim institucijama, oni sa severa odbijaju svaku moguću saradnju i u potpunosti su naklonjeni Beogradu.
Slobodan Petrović iz Srpske liberalne stranke, koja je na kosovskim parlamentarnim izborima dobila najviše glasova među srpskim političkim partijama, očekuje da ponovo bude deo buduće vlade.
On navodi da će ova stranka i tokom ove godine nastaviti da se odgovorno ponaša prema svojim građanima, te da će i dalje raditi na zaštiti interesa srpske zajednice.
“Želimo da se fokusiramo na implementaciju projekata koji su u vezi sa zaštitom interesa i srpske i drugih zajednica na Kosovu, i u vezi sa rešavanjem velikih problema koji su svakodnevno prisutni kod građana Kosova - rešavanje stambenih pitanja, zapošljavanje i svega onoga što se temelji evropskim vrednostima”, kazao je Petrović.
Za Radu Trajković iz Jedinstvene srpske liste važno je da postoji stabilnost za Srbe na Kosovu.
Ona navodi da je najvažnije da institucionalne veze u oblasti obrazovanja i zdravstva ne budu dovedene u pitanje, jer su to dve institucije koje funkcionišu i koje imaju vitalan značaj za opstanak Srba na ovim prostorima. Ona očekuje i da se nastavi sa procesom decentralizacije.
“Mislim da one sredine gde ima 5,000 stanovnika mogu da doboju status opštine i da ukoliko bude povratka i u drugim sredinama, oni mogu da se kandiduju za osnivanje novih opština. Tu bih navela Goru kao i celinu koja je za nas bitna, a to su Prilužje, Plemetina i Babin most”, kazala je Trajkovićeva.
Povratak raseljenih Srba u 2011. predstavlja prioritet za Marka Jakšića, predstavnika Srba severnog Kosova. On navodi da ove godine očekuje povratak, kako je rekao, 220.000 Srba koji su napustili svoje kuće na Kosovu.
“Očekujem pomoć međunarodne zajednice i svih onih krugova, UNMIK-a pa i EULEX-a da se bave jednim jedinim humanitarnim pitanjem, a to je da se posle 11. godina faktički 220.000 ljudi već jednom vrati na svoje ognjište”, kazao je Jakšić.
Srbi na Kosovu su uglavnom podeljeni kada je u pitanju saradnja sa zvaničnom Prištinom. Dok oni južno od Ibra i sa centralnog Kosova pristaju da sarađuju sa kosovskim institucijama, oni sa severa odbijaju svaku moguću saradnju i u potpunosti su naklonjeni Beogradu.
