Dostupni linkovi

Povlačenjem Frontexa migranti prepušteni Mađarskoj


Za sada niko od državnih zvaničnika u Srbiji nije javno komentarisao Fronteksovu odluku o povlačenju iz Mađarske. ( Na fotografiji migranti u Subotici, fotoarhiv)

„Najgori scenario bi podrazumevao da nasilje na granicama i ilegalno vraćanje ljudi u Srbiju mogu da porastu i dobiju još veći intenzitet“, kaže Radoš Đurović iz beogradskog nevladinog Centra za pomoć tražiocima azila nakon povlačenja Frontexa, agencije EU za kontrolu granica, iz Mađarske.

Đurović, za Radio Slobodna Evrpa (RSE), odmah napominje i da ne zna šta bi mogao biti gori scenario od trenutnog.

„Zbog toga što su to masovna proterivanja ljudi, nasilje i svakodnevno guranje ljudi (push back) u Srbiju u stotinama. Oni ne obaveštavaju naše vlasti nego prosto gurnu te ljude kroz ogradu“, kaže Đurović.

Njegova organizacija pomaže migrantima i izbeglicama duži niz godina, a u svojim objavama svakodnevno upozoravaju na kršenje ljudskih prava u pograničnim područjima.

Đurović navodi da je rezultat nasilnih vraćanja ljudi iz Mađarske u Srbiju povećan broj izbeglica duž granica u mestima u Srbiji i njihovo usmeravanje ka Rumuniji i Hrvatskoj u nadi da će proći dalje.

Prema njegovim rečima jedna od posledica povlačenja Frontexa biće i to što neće biti nikog ko bi mogao da se prozove odgovornim u nadgledanju postojeće prakse.

U Komesarijatu za izbeglice i migracije za RSE je rečeno da oni nisu adresa za komentar na ovu temu, a upit Ministarstvu unutrašnjih poslova za ministra Aleksandra Vulina, ostao je bez odgovora.

Za sada niko od državnih zvaničnika u Srbiji nije javno komentarisao Fronteksovu odluku o povlačenju iz Mađarske.

Zašto se Frontex povukao iz Mađarske?

Evropska unija je 28. januara pozvala Mađarsku da promeni pristup politici azila i da počne da poštuje prava migranata, nakon što je agencija EU za kontrolu granica Fronteks obustavila aktivnosti u toj zemlji.

"Očekujem da Mađarska promeni politiku i da dozvoli ljudima da podnose zahteve za azil na njenoj teritoriji. Ne može agencija kao što je Fronteks da pomaže Mađarskoj u sprečavanju ljudi da dođu u Mađarsku ako ona ne poštuje osnovna prava migranata i zakone EU", rekla je evropska komesarka za unutrašnja pitanja Ilva Johanson (Ylva Johansson).

Fronteks je dan ranije saopštio da obustavlja aktivnosti u Mađarskoj dok vlada u Budimpešti ne uskladi zakone sa presudom Evropskog suda pravde iz decembra.

Primena presude znači da Budimpešta počne da prihvata zahteve za azil i da dozvoli migrantima da ostanu u Mađarskoj do donošenja odluke o tim zahtevima, kao i da prestane s praksom da ljude na granici potiskuje u Srbiju, čime krši propise EU.

Kako se navodi na sajtu Fronteksa, u svojoj operaciji na Zapadnom Balkanu, ta evropska agencija pomaže državama članicama u rešavanju visokog migracionog pritiska na spoljnim kopnenim granicama.

Da bi pomogla članicama EU koje su najviše pogođene migracionim tokovima na putu Zapadnog Balkana, kao i raznim prekograničnim kriminalnim aktivnostima, dodaje se, agencija zapošljava specijalizovane službenike i vozila za nadzor granice i drugu opremu u Mađarskoj i Hrvatskoj.

Raspoređeni službenici pomažu nacionalnim vlastima.

Frontex je u Mađarskoj, prema rečima portparola ove agencije Krisa Borovskog (Chris Borowski), imao grupu od oko 40 ljudi.

Za nekoga dobrodošlica, za nekoga žičana ograda
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:53 0:00

Oni su, kako je Borovski objasnio za mađarski servis RSE, uglavnom radili na graničnim prelazima, kao i na granici. Imali su niz uloga, od inspekcija i patrola do nadzora granica, ali su za operativni plan njihovog rada bile zadužene mađarske vlasti.

Frontex, agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu, osnovana je 2004. godine kako bi pomogla zemljama EU i članicama Šengena u zaštiti spoljnih granica prostora slobodnog kretanja. Ova agencija je 2016. proširila svoju ulogu i preuzela veću odgovornost za prekogranični kriminal.

Promene bez Frontexa

Vladimir Petronijević iz Grupe 484, nevladine organzacije koja pomaže izbeglicima, kaže da je Frontex izneo ozbiljne primedbe na postupanje mađarskih vlasti i primenu principa EU u oblasti politike azila i migracija.

„Naglašeno je i da mađarska strana kontinuirano sprovodi tzv. push backs-ove, odnosno kolektivno proterivanje migranata i izbeglica prema Srbiji što je inače praksa koja već postoji nekoliko godina unazad“, kaže Petronijević.

On procenjuje da će se ta praksa nastaviti jer je, kako kaže, to očigledno opredeljenje mađarskih vlasti prema migrantskoj i izbegličkoj krizi još od 2015. godine.

„Ja mislim da se to događalo i sa Frontexom i bez Frontexa. Da li će to sada da dovede do nekog značajnog povećanja videćemo, mada ne vidim da postoje nekakvi posebni razlozi koji mađarsku stranu ograničavaju samo da nastavi ono što je do sada radila“, dodaje Petronijević.

Šta kažu u Mađarskoj?

"Mađarska neće podleći pritisku promigrantskih snaga. Nastavićemo da branimo mađarski narod i granice zemlje i EU", naveo je portparol mađarske Vlade Zoltan Kovač na Tviteru 28. januara.

On je tada izjavio da "nisu dobili puno pomoći od Fronteksa, ali da deluje da Brisel želi da uzme i to malo što jesu dobili".

Prema podacima Helsinškog komiteta u Mađarskoj, vlada u Budimpešti je od odluke suda deportovala više od četiri hiljade ljudi iz Mađarske.

Migranti spavaju u šatorima na srpsko-mađarskoj granici kod mesta Kelebija u Srbiji, februar 2020.
Migranti spavaju u šatorima na srpsko-mađarskoj granici kod mesta Kelebija u Srbiji, februar 2020.

Andraš Lederer iz Helsinškog odbora u Budimpešti je za RSE rekao da to u praksi izgleda tako što policija zatraži pasoš od nekoga ko na prvi pogled ne izgleda kao neko ko je iz Mađarske.

Prema njegovim rečima ako ta osoba nema pasoš, poseduje lažni pasoš ili putni dokument koji je istekao, ili ima validni pasoš ali je viza istekla, biva odvezena do granice sa Srbijom.

„Ali ne na granični prelaz već u sred ničega,“ rekao je Lederer.

Mađarska vlada ima rigidan pristup prema migrantima, a premijer Viktor Orban odbija da postupi u skladu sa politikom EU kako bi se teret prihvata migranata i izbeglica ravnomernije rasporedio među članicama.

Orban je kritikovao politiku otvorenih vrata prema migrantima nemačke kancelarke Angele Merkel, dok sebe predstavlja kao branioca evropske civilizacije i hrišćanske kulture.

Mađarska je postala popularna na izbegličkoj ruti ka Zapadnoj Evropi 2014, godine kada su izbeglice i migranti masovno krenuli ka Evropi, pre svega bežeći od rata u Siriji. Tada se i Srbija našla na toj ruti.

Već 2015. godine Mađarska je podigla žičanu ogradu duž granice sa Srbijom i Hrvatskom. I Srbija je sledila ovu praksu tako što je tokom 2020. godine podigla žičanu ogradu duž granice sa Severnom Makedonijom na teritoriji opštine Preševo.

Šta mogu biti naredni koraci?

Radoš Đurović iz Centra za tražioce azila navodi i da povlačenje Frontexa možda može da izvrši pritisak na ponašanje Mađarske.

On podvlači da iako članice EU imaju izvestan stepen slobode da se ponašaju u određenim stvarima kako žele, da ipak kada evropske institucije počnu da se povlače onda to nije dobar znak ni za mađarske vlasti.

„Možda će to malo da ih otrezni da povedu računa kako se ponašaju na svojim spoljnim granicama“, primećuje Đurović.

Što se Srbije tiče, Đurović navodi da je ona već duže vreme „u nebranom grožđu, jer nije članica EU.

„I ona, pre svega, kako mi to vidimo na terenu, malo reaguje na takve postojeće prakse koje su jednostrane, ne samo duž mađarske već i duž hrvatske i rumunske granice, a možda zbog toga što ne želi da se zamera susednim državama, članicama EU“, kaže Đurović.

On dodaje da Srbija može na bilateralnom nivou da insistira da se ne sprovode takve zloupotrebe i kršenja sporazuma o readmisiji na njenim granicama, da sa EU insistira na rešavanju ovog problema i da obaveštava javnost o tome.

Vlasti u Beogradu su inače bliske sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tokom susreta sa Orbanom u maju da "mu ne pada na pamet" da govori bila šta loše o Mađarskoj i njenom premijeru da bi ga pohvalili u „belosvetskim novinama i televizijama“.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 dodaje da je kolektivno proterivanje postalo praksa postupanja zemalja članica EU na spoljnim granicama EU.

„To čini Hrvatska, Mađarska, takva praksa postoji na granici između Severne Makedonije i Grčke. Evropskoj uniji je to poznato, ali očigledno je da ne postoje mehanizmi koji to mogu da spreče u kratkom periodu“, kaže Petronijević navodeći da se o tome vodi debata u EU.

Ustavni sud Srbije doneo je u januaru presudu kojom se prvi put potvrđuje da je grupa migranata iz Srbije u februaru 2017. nezakonito proterana u Bugarsku, od strane srpskih nadležnih organa.

Hrvatske vlasti kontinuirano negiraju navode međunarodnih medija i organizacija o lošem tretmanu i nasilnim proterivanjima migranata i izbeglica.

Kako se Srbija ponaša prema izbeglicama?

Od trenutka izbijanja izbegličke krize vlasti u Srbiji su imale blagonaklon odnos prema izbeglicama i migrantima.

Tokom 2015. godine Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Srbije a u to vreme premijer, govorio je da su migranti uvek doborodošli u Srbiju, te da je ponosan što im je „Srbija, na njihovom putu ka EU, najbolje utočište i najsigurnije mesto“.

Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade Srbije, sa migrantima u parku kod Autobuske stanice avgusta 2015. godine.
Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade Srbije, sa migrantima u parku kod Autobuske stanice avgusta 2015. godine.

Početkom 2020. godine je pak, govorio da Srbija neće biti „parking za migrante“ i da će biti sposobna da u potpunosti zatvori svoju granicu ako zatreba, ali istovremeno je poručivao da ne može da razume antimigrantsku histeriju.

Krajem prošle godine, policija u Srbiji je sprovodila akcije „nalaženja iregularnih migranata“ van kampova i prihvatnih centara i „vraćala“ ih u te centre. Te akcije su preduzimane u Vojvodini u opštinama koje se nalaze u blizini granice sa Rumunijom, Mađarskom i Hrvatskom, ali i u glavnom gradu, Beogradu.

U međuvremenu je u Srbiji porastao broj antimigrantskih protesta.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je, ipak, sredinom decembra prošle godine u razgovoru sa šefom delegacije Evropske unije u Srbiji Semom Fabriciom rekao da Srbija ostaje pouzdan i kredibilan partner svima na migracionoj ruti, „vodeći računa o bezbednosti svojih građana, ali garantujući ljudska prava svih migranata koji se nađu na našoj teritoriji“.

Fabrici je tada, kako je saopšteno, pohvalio izuzetnu posvećenost i human pristup Srbije prema izbeglicama i migrantima.

Za aktivnosti u upravljanju migracijama tokom 2021. godine, EU je obezbedila Srbiji dodatnih 13 miliona evra.

„Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriju Srbije, EU je donirala Srbiji, uključujući i ovu pomoć za 2021. godinu, više od 130 miliona evra. Ova sredstva koriste se za podršku državnim institucijama uključenim u upravljanje migracijama, kao i za podršku migrantima“, navedeno je u saopštenju Delegacije EU u Srbiji 19. januara.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice u Srbiji je 1. februara 6.396 izbeglica i migranata u izbegličkim centrima i još 862 van tih centara.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG