Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Stari zanati u 21. veku


Nestanak zanata logična je posledica industrijalizacije

U Subotici je ovih dana obeleženo dva i po veka organizovanog zanatstva, odnosno 250 godina od osnivanja prve cehovske organizacije zanatlija u gradu. Ceh su pokrenuli krojači i abadžije, a broj zanatlija i zanata je od tada permanentno rastao, tako da je krajem XIX i početkom XX veka Subotica zaista bila grad zanatlija, koji su velikim delom doprineli stvaranju urbanog karaktera ovog grada na severu Vojvodine.

Stotinak godina kasnije nastalo je i prvo jedinstveno udruženje zanatlija Subotice, koje je međutim nestalo utapanjem u Udruženje preduzetnika 2006. godine. Ono danas objedinjuje i proizvodne i intelektualne usluge i time je dotadašnja zanatska komora izgubila svoju autentičnost.

Ipak: “Obuća se popravljala oduvek. Vidite kakva je gužva kod nas. Uz to, mi ne popravljamo samo obuću – popravljamo i torbe, patike, sportsku opremu, prosto sve što je od kože i može se šiti“, rekla nam je Mara Musin, obućarka sa stažom od 46 godina rada i suvlasnica obućarske radnje “Nova brza usloga”.

Njene usluge su i danas tražene, kao i usluge pekara, mesara ili krojača uprkos industrijskoj konkurenciji. No, posao obućara jeste prilično redukovan. Više se ne nude sopstvene proizvode, već se sve svodi na popravke i prepravke stare obuće.

Danas u Subotici postoji oko 180 zanatskih radnji, ali većina od nekadašnjih zanata i zanatlija iz vremena procvata su prosto nestali, te mnogi nazivi tih nekada važnih profesija malo znače građanima. Retko ko zna čime su se tačno bavili remenar, gombar, crevar, bunardžija, sodadžija, kuvar sirćeta, popravljač okovratnika...

Nestanak zanata logična je posledica industrijalizacije, kada su mašine počele izbacivati na tržište znatno kvalitetnije i jeftinije proizvode. Ipak, pojedine zanatske usluge i danas imaju svoje mušterije, a očito je da će ih još dugo imati.

Ovakav trend se posebno intenzivirao poslednjih deceniju dve, jer je obuća za veliki broj građana postala preskupa, pa se oni ponovo vraćaju starim rešenjima, popravkama, ušivanju, pendžetiranju svojih cipela. No, ima i drugih razloga za dolazak kod obućara, navodi Mara Musin.

„Neki građani donose obuću jer su vezani za svoju obuću – neko iz potrebe, neko iz emocionalnih razloga, jer je to dobio kao poklon ili je neku vrednu stvaro od kože nasledio. No, u svakom slučaju, danas je obuća lošijeg kvaliteta i brže propada“, ispričala nam je ova iskusna obućarka.

Uprkos povećanoj potražnji za obućarima, njih je u Subotici danas znatno manje nego prethodnih godina. U „Brzoj usluzi“ tvrde da je odumiranje obućarskog zanata delimično i posledica prirode ovog posla.

„Možemo reći da danas obućara gotovo i nema. Prosto, ljudi neće da rade ovaj posao. To je u stvari zanat za preživljavanje, nema tu velike zarade, a uz to težak je, zahtevan i u suštini prljav. Treba sesti i raditi, to nije leteći posao, za ovo treba iskustva, znanja i volje. Dosta je naporno, a ljudi to danas neće da rade“.

Gabor Poša je jedan od radnika u ovoj radnji. Kaže da mu je bilo potrebno dosta truda da bi se postao majstor ovog poslu.

„Radim 15 godina, i volim da radim. Sve se u stvari može popraviti, treba samo hteti i raditi s voljom... Mogu reći da mi često dobijamo porudžbine iz svih delova Vojvodine, pa čak i iz Beograda i Mađarske. Ili nemaju alat ili nemaju materijal, a znaju da mi gotovo sve možemo popraviti pa onda šalju nama“, kaže Gabor Poša.

Sve se u stvari može popraviti: Gabor Poša
Sve se u stvari može popraviti: Gabor Poša

Ipak, u Subotici još uvek ima zanata, bolje reći zanatskih radnji, koje beleže stotinu i više godina tradicije, poput sitara, drvodelje, metlara ili oštrača noževa.

Kako je vremenom potreba za njihovim proizvodima ručne izrade prestajala, oni su se donekle preusmeravali i usvajali proizvodnju nekih drugih, sličnih proizvoda mada se sve svodi u suštini na goli opstanak na tržištu.

Za mnoge zanatske radnje pitanje je vremena kada će potpuno nestati, iako su u doba najvećeg prosperiteta to bile radionice sa po stotinak radnika.

U želji da se tradicija starih, retkih zanata nekako sačuva, grad organizuju letnje kampovi za mlade na kojima se mogu upoznati sa ovakvim poslovima, priređuju se vašari, sajmovi i izložbe zanatskih rukotvorina, ali sve te manifestacije postaju sve više izraz folklornih sentimenata.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG