Dostupni linkovi

Srbija ne da lako njive strancima


Strano preduzeće može u Srbiji da kupi domaću firmu ili gazdinstvo i tako stigne do vlasništva nad zemljištem

Skupština Srbije danas (24. avgust) počinje raspravu po hitnom postupku o Predlogu izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Pre toga je skupštinski odbor za poljoprivredu bez rasprave je usvojio taj predlog.

Postojeći zakon, podsećamo, ne dozvoljava strancima promet poljoprivrednim zemljištem, što je u neskladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je zemlja potpisala sa Evropskom unijom. Usvajanjem izmena tog zakona međutim, neće biti otklonjen problem jer će i novi zakon, pored izvesnih olakšanja za državljane EU, i dalje kršiti SSP.

Prema Predlogu izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, državljani zemalja Evropske unije moći će da kupuju u Srbiji poljoprivredno zemljište koje je u privatnoj svojini samo ako su najmanje 10 godina stalno nastanjeni na teritoriji na kojoj se zemljište nalazi, ako ga obrađuju najmanje tri godine i ako imaju potrebnu opremu i mehanizaciju. Ukoliko su ovi uslovi ispunjeni, oni će moći da kupe najviše do dva hektara poljoprivrednog zemljišta.

Način da zaobiđu ove uslove predviđene izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste da kupe ili osnuju firmu u Srbiji, preko koje bi onda kupovali zemljište.

Ceo zakon odnosi se na fizička lica, ne i na pravna, što znači da strano preduzeće može u Srbiji da kupi domaću firmu ili gazdinstvo i tako stigne do vlasništva nad zemljištem.

Uprkos tome što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) predviđa da 1. septembra ove godine nastupi liberalizacija prometa poljoprivrednim zemljištem, Srbija će ovim zakonom prekršiti SSP jer će zapravo sprečiti potpunu tržišnu liberalizaciju zemljišnih nepokretnosti. Predlog zakona, međutim, obavezuje Srbiju da u naredne četiri godine postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo o sticanju svojine nad nepokretnostima, kako bi izjednačila građane Srbije i EU, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

SSP je stupio na snagu 2013. godine i Srbiji je dao prelazni period od četiri godine da u ovoj oblasti uskladi svoje sa zakonodavstvom Evropske unije.

Taj prelazni period ističe 1. septembra, pa će Predlog izmena ovog zakona, koji je pre desetak dana upućen Skupštini Srbije morati da bude usvojen po hitnom postupku, kako bi stupio na snagu prvog dana sledećeg meseca.

Ako predložene izmene postanu i zakon, šta će to zapravo značiti?

Osnovni razlog za povratak na tezu – hajde da sačuvamo našu teritoriju – unutrašnjepolitičke prirode: Mihailo Crnobrnja
Osnovni razlog za povratak na tezu – hajde da sačuvamo našu teritoriju – unutrašnjepolitičke prirode: Mihailo Crnobrnja

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja nema dilemu:

Usvajanjem ovog zakona mi zapravo kršimo jedan već postignut dogovor sa Evropskom unijom u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.“

Poznato je da je SSP međunarodnI sporazum i da je to prvi ugovor između Srbije i EU.

Otuda Crnobrnja smatra da ne bi bilo dobro po Srbiju da naruši taj ugovor koji je ratifikovan u svim članicama EU, kao i u parlamentu Srbije.

„Ne bi bilo dobro da se desi jer bismo time Evropskoj uniji pokazali nekoliko stvari: nedovoljnu zainteresovanost, nedovoljnu ozbiljnost i da koristimo svaku moguću priliku da nešto ušićarimo za unutrašnje-političke potrebe. Ovo o čemu se govori u okviru predloga tog novog zakona stvarno nije u domenu nekih ozbiljnih međunarodnih konsekvenci, ali mislim da je osnovni razlog za povratak na tezu – hajde da sačuvamo našu teritoriju, hajde da sačuvamo našu zemlju – unutrašnjepolitičke prirode“, ocenjuje Crnobrnja.

Kako će na ovakav zakon, ako se usvoji, reagovati Brisel?

Zoran Sretić, saradnik beogradskog Centra za evropske politike, kaže za Radio Slobodna Evropa da Evropska komisija može da odluči da reaguje na dva načina.

„Evropska unija mogla bi da ima politički pristup tom problemu. To praktično znači da bi mogla da ublaži pristup i da kaže – Ok, u okviru pregovora o pristupanju mi ćemo vam ostaviti vreme da, recimo, do zatvaranja Poglavlja 4 o slobodi kretanja kapitala vi to sredite u vašem domaćem zakonodavstvu“.

Pošto se donošenjem ovog zakona otvara sukob između srpskog zakonodavstva i međunarodnog ugovora koji je Srbija zaključila sa EU, to jest Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Sretić ukazuje na to šta bi fizička i pravna lica iz EU mogla da preduzmu:

„Ona, recimo, mogu odmah da pokrenu postupke pred nacionalnim sudom. Ukoliko se organ pozove na domaći zakon, ona mogu da se pozovu na SSP kao jači pravni izvor i na taj način pokušaju da obore neku pojedinačnu odluku“, kaže Sretić.

Na ovaj način strani državljanin, zapravo, može da pokuša da pokrene pitanje šta je starije – međunarodni ugovor ili domaće zakonodavstvo.

„Po našem Ustavu stariji je međunarodni ugovor i ratifikovani međunarodni ugovori mogu direktno da se primenjuju i nacionalno zakonodavstvo mora da bude u skladu sa njima“.

A to neće biti slučaj nakon usvajanja novog zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji će narušiti SSP, pa time i Ustav Srbije.

Da li zakon može da uspori put Srbije ka EU
Da li zakon može da uspori put Srbije ka EU

Da li ovakva izmena zakona može da uspori Srbiju u pregovorima sa Evropskom unijom?

Sretić argumentuje da Srbija nije dobro postupila zato što u okviru pregovaračkog procesa sa EU nije najavila Briselu da će tražiti novi prelazni period za prilagođavanje svog zakonodavstva o prometu poljoprivrednim zemljištem sa propisima EU. Da je to učinila, možda Evropska komisija ne bi pokretala to pitanje pred telima SSP-a. Umesto toga, kaže, vlast u Beogradu izabrala je pogrešan pristup jer donosi zakon kojim krši SSP. A poštovanje SSP može da bude jedan od kriterijuma na osnovu kojih Evropska komisija procenjuje da li je država spremna da pristupi Evropskoj uniji.

„Evropska komisija je preporučila otvaranje Poglavlja 4, imajući u vidu da će Srbija liberalizovati tržište poljoprivrednog zemljišta 1. septembra ove godine, a ispada da ćemo sad, ipak, imati drugačiju situaciju, pa će se postaviti pitanje kiredibiliteta Srbije. Dakle, niste najavili da vam je to problem, naprotiv – rekli ste nešto suprotno u skrining fazi pregovora, prihvatili ste da ćete poštovati SSP, a sada kada ističe prelazni period iz SSP-a vi sada radite stvar koja nije u skladu sa tim. Dakle, ova mera može da se odrazi na tempo otvaranja Poglavlja 4 i njegovog zatvaranja“, objašnjava Sretić.

S obzirom na činjenicu da su mnogi u Srbiji protiv liberalizacije prometa poljoprivrednim zemljištem i da često upućuju da su, recimo, Mađarska i Poljska nakon ulaska u EU zabranile strancima vlasništvo nad zemljištem na nekoliko godina, Zoran Sretić kaže da to, ako zatraži, može dobiti i Srbija, ali tek pošto potpiše Sporazum o pristupanju EU. Do tada bi, međutim, trebalo da poštuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG