Dostupni linkovi

Policijsko - političko podzemlje: Kosmajac i zaštitnici


Sedište BIA

Šta će Aleksandar Vučić sada da radi sa Dragoslavom Kosmajcem, čak i ako se ovaj kojim slučajem iz Crne Gore vrati ovamo, kad za dve godine Srbija nije podigla optužnicu protiv njega? Hoće li da hapsi nevinog čoveka? I zašto je pre mesec dana ispred njegovog imena ispisao “wanted”, pa je on, razume se, otpeljao iz Srbije, a nije pustio nadležnima da u tajnosti odrade ono što se ima odraditi i onda objavio da je ”najveći narko bos” uhapšen? I zašto je bljuvao vatru da su se ljudi iz policije sastajali sa Kosmajcem, a nije, bar po komandnoj odgovornosti, smenio i prvog među srpskim policajcima?

Naravno da su za nepokretanje istrage protiv Kosmajca i neispitivanje porekla njegovih basnoslovno vrednih nekretnina odgovorni i Vučićevi prethodnici, ali – oni su valjda i zato izgubili na izborima. A Vučić, koji je pre dve godine obećao nesmiljenu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije tek sada objavljuje Kosmajčev CV i pokreće policijsku radnu grupu da skenira njegov minuli kriminalni rad.

Kosmajac je priveden je i saslušan u tužilaštvu u Kotoru zbog sumnje da je falsifikovao isprave. Priveden je kao bezbednosno interesantna osoba, a prvobitne informacije iz policije, prema navodima crnogorskih medija, ukazuju da će mu pripadnici MUP-a, najverovatnije, uručiti rešenje o otkazu boravka i zabraniti ulazak u Crnu Goru.

Istovremeno u Srbiji protiv Kosmajca ne postoji ni optužnica ni Interpolova poternica, uprkos tome što se u “Beloj knjizi” MUP Srbije iz 2001. pominje kao jedan od najznačajnijih trgovaca drogom, što su njegovo ime pominjali i svedoci i saradnici i opstuženi u postupcima protiv Zemunskog klana, imenujući ga kao osobu od koje su njihovi pripadnici nabavljali drogu. Nikada nije bio uhapšen jer, navodno, policija protiv njega nikad nije imala dovoljno dokaza; niti je ikada bilo ispitano poreklo njegove imovine, od koje samo one u Beogradu prema nekim procenama vrede više od 10 miliona evra.

Vučić je pre mesec dana, podsetimo, rekao da u policiji postoje ljudi koji se viđaju sa Kosmajcem.

“Što se pravite blesavi kad svi znate ko je najveći narko-diler u Srbiji?! Postoje ljudi koji se viđaju sa tim Kosmajcem, koji je bog i batina za mnoge u ovoj zemlji! Sad svi se plaše ime da mu izgovore...Ljudi iz policije imaju kontakte, ljudi iz raznih službi imaju kontakte sa njim...Ja kažem: udarite na Kosmajca!...Nisu ga ni tražili, nemamo dokaze. Pa, nikad nećemo ni da imamo takve dokaze zato što ćemo da ih jurimo po ‘Fristajleru’”, grmeo je tada premijer.

Posle ovih reči zna se šta je usledilo: Vučić smenjuje vrh srpske policije, na čelu sa Rodoljubom Milovićem, načelnikom Uprave kriminalističke policije Srbije, ali ne dira direktora policije Milorada Veljovića, a Kosmajac napušta Srbiju.

Javna upozorenja vlasti

Borko Stefanović
Borko Stefanović

Pojedini opozicionari, među njima i demokrata Borislav Stefanović i nekadašnji premijer Zoran Živković, bili su šokirani što je premijer Srbije najavio najvećem narko-bosu da je opasan čovek.. “To se ne govori javno, već se radi u tajnosti. Vučić se sam bavi istragama i u tome je problem. U vreme ‘Sablje’ ja sam uvek govorio ko je uhapšen, a ne ko će biti” – prokomentarisao je tada Živković.

Kriminolog Zlatko Nikolić nudi jednostavan odgovor na pitanje zašto Dragoslav Kosmajac, za koga se pisalo i da je jedini lično poznavao notornog kolumbijskog narko-bosa Pabla Eskobara i u narko-poslove uveo i samog Darka Šarića kome je u toku suđenje, od 2001. godine do danas nije uhapšen i procesuiran:

“Kosmajac je taj novac koji sakupio još dok je bio nepoznat mudro upotrebio korumpirajući one koji bi mogli da naude njemu i njegovom poslu, a to su državni činovnici svih nivoa – od policijskih pozornika na ulici pa do vrha policije, političke moćnike, sve do premijera ako može. Znači, organizovani kriminalci ne postoje bez sprege sa državnim organima, tako da iskorenjivanje toga nije moguće bukvalno zbog interesa i ove druge, nekriminalne, strane”, kaže Nikolić.

Najveću krivicu za to što Kosmajac do sada nije optužen doskorašnji zamenik direktora BIA i aktuelni savetnik direktora ove službe Dragan Marković Markoni locira u sam vrh srpske policije. U izjavi za RSE prstom ukazuje direktno na direktora policije Milorada Veljovića i nedavno smenjenog načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića.

“Sa dolaskom Veljovića i Milovića na čelo Direkcije policije i na čelo UKP Šarići su doživeli ekspanziju – od jedne minorne kriminalne grupe postali su poznata kriminalna grupa u svetu i najviše su droge u tom periodu prodali ili preko naše zemlje prebacili u zapadnu Evropu i, na kraju krajeva, najviše su tada para oprali. Njima se stalo na put onog momenta kada se BIA uključila 2009. godine i sada, kada je ova služba uspela da dođe do Šarića. S druge strane imate MUP. Ja lično mislim da svi ti kriminalci od strane pripadnika MIP-a nisu bili držani na vezi, policijskim rečnikom rečeno, da im budu od koristi kako bi presekli neke kanale i razotkrili krivična dela, već se stiče utisak da su ti kriminalci, uključujući i Kosmajca koji nikada nije hapšen, a koji je bio u kontaktu sa Milovićem, držali policiju na vezi.

Dakle, imam utisak da je Kosmajac držao policiju na vezi i otuda je uspeo da stvori toliko bogatstvo, pri čemu ga nikad ga niko nije istraživao, iako je je od 2009. godine, kada sam još bio u MUP-u, puštena u rad jedinica za finansijske istrage. Znači, čovek je imao svoje bogatstvo, čitavo carstvo, niko ga nije dirao, a sve vreme je bio u kontaktu sa načelnikom Uprave kriminalističke policije Milovićem”, kaže Dragan Marković.

Ali, to nije kraj. Marković je protiv Milovića podneo i krivičnu prijavu u kojoj ga je osumnjičio da je angažovao kriminalca Milutina Markovića zvanog “Puta” da prati i osmatra sa kim se sastajao dok je kao državni sekretar MUP-a boravio u službenoj poseti Beču u oktobru 2010. godine. BIA je, naime, uhvatila “Putin” telefonski razgovor sa Milovićem. Prema saznanjima dnevnika “Politika”, “Puta” se nakon izvršenog posla sastao sa Milovićem i dao mu tražene informacije, a posebno zabrinjavajuće je, kako navodi list, što je tom sastanku prisustvovao i Kosmajac.

Nikolić: BIA trebalo da pokrene postupak pre četiri godine

Pitanje na koje, međutim, nema valjanog odgovora jeste zašto BIA tek sada, četiri godine kasnije, objavljuje ova saznanja i podnosi krivičnu prijavu, ukazuje Zlatko Nikolić.

BIA je ozbiljna služba i ne može da čuva informacije u fioci kao kiseli kupus u podrumu za neko drugo vreme. Sećate se već šta su za Dačića skupljali i narezivali diskove, ali nisu objavili jer su očekivali da će im biti koalicioni partner, a informaciju da ima tih diskova počeo je da otkriva pokojni Miki Rakić tek kad je Dačić odbio saradnju sa Demokratskom strankom. E, nije nego! Ako govorimo o pravnoj državi, moramo informaciju objaviti onog momenta kad je kao dokaz validna. Dakle, taj postupak BIA je morala pokrenuti još 2010. a ne 2014. godine”, kaže Nikolić.

I oko podnosioca krivične prijave protiv Milovića, ima, međutim, nekih kontroverzi. Marković je, podsetimo, nedavno saslušan u svojstvu građanina u istrazi o reketiranju privrednika koja se vodi protiv direktora Direktorata za inspekciju rada u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Dragoljuba Peurače, pao je na poligrafskom testu na ključnim pitanjima vezanim za uzimanje novca i Peuraču, što je ministar pravde Nikola Selaković, ne komentarišući konkretan slučaj, označio kao alarm koji ukazuje da se društvo u Srbiji nalazi u zapuštenom stanju.

Milovića je za primanje mita od oko sedam i po miliona evra od Šarićevog saradnika Dragana Dudića “Frica” optužio i sam Šarić i - prošao na poligrafu. Poligraf je, doduše, “položio” i Milović koji je demantovao da je taj novac primio od Dudića.

Ali, nisu u pitanju samo Šarićeve optužbe. Nedavno je i kredibilni dnevnik “Danas” dobio potvrdu od BIA da se Rodoljub Milović u aprilu 2010. godine na Jelovoj gori sastao sa Dudićem. Sastanak je, prema navodima BIA, organizovao direktor policije Veljović, a osim Milovića, prisustvovali su i pripadnici policije, BIA, kao i Saša Ivanić, zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića. Ivanić, inače, vodi proces protiv Šarića. Zakon mu je nalagao da Dudića, kao Šarićevog saradnika, tada otpuži, ali on to nije učinio. Uradiće to tek dve godine posle sastanka, odnosno, Dudićevog ubistva. Podići će, dakle, optužnicu protiv mrtve osobe! Snimak tog sastanka na Jelovoj gori sa Dudićem, kako je izjavilo rukovodstvo BIA, izbrisan je, a dokaz da je postojao je izjava operativca koji je to učinio.

Sastanak je predstavljao flagrantno kršenje zakona od strane onih koji pre svih treba da ga poštuju. Šta god da je mogao biti motiv, a neki spekulišu da su Dudića možda hteli kao svedoka-saradnika protiv Šarića, uslov za to je bio da Dudića najpre optuže, da on prizna tačke optužnice kako bi mogao postati zaštićeni svedok. Ništa od toga, međutim, nije učinjeno, pa se logično nameće pitanje da li je Dudić za to morao platiti.

Teško je u mulju u kome je Srbija već predugo naći igrače čistih ruku, a kamoli čiste savesti, pa će tako jedni Rodoljuba Milovića napadati, dok će drugi sve navode protiv njega označiti kao proizvodnju afera i spinova kojima vlast pokriva izostanak rezultata svog rada. A o tome da svaka vlast u ovoj zemlji zloupotrebljava policiju i tajne službe u političke svrhe, ali i da su političari ucenjene marionete u rukama tih istih službi jer njihove tajne arhive jedino još u Srbiji nisu otvorene, sve je već valjda rečeno. Ali, ne pomaže.

Pogledajte komentare (3)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG