Najavljujući nove sankcije protiv Rusije ove nedelje, američko Ministarstvo finansija je optužilo Moskvu za "praćenje podvodnih komunikacionih kablova" i izreklo kaznene mere kompaniji iz St. Petersburga za koju tvrdi da daje opremu za podvodno ronjenje ruskoj Federalnoj službi bezbednosti (FSB), piše Radio Slobodna Evropa.
Saopštenje je usledilo nakon upozorenja američkih i drugih zapadnih zvaničnika o ruskim aktivnostima u poslednjih nekoliko godina u blizini podvodnih kablova koji služe za prenos gotovo svih svetskih podataka o telekomunikacijama.
"Sada vidimo rusku podvodnu aktivnost u blizini podvodnih kablova za koje ne verujem da smo ih ikada videli," rekao je u decembru za Vašington Post (Washington Post) komandant podmorskih snaga NATO-a admiral Andrev Lenon (Andrev Lennon).
Britanski vojni komandant, Sir Stjuart Pič (Stuart Peach), izjavio je u decembru da Rusija može predstavljati veliku pretnju NATO-u putem napada na podvodne kablove kritične za međunarodnu trgovinu i internet. On je upozorio da bi ekonomije mogle da budu pogođene "odmah i potencijalno katastrofalno" ako se kablovi prekinu ili se poremete na neki drugi način.
Ali koliko je ranjiva na sabotažu i druge manipulacije ova mreža kablova, poznata kao "kičma globalnog interneta"?
Lokacija kablova, koji su otprilike prečnika baštenskog creva, duž okeana nudi određen oblik bezbednosti od aktera koji bi namerno pokušali da ih oštete.
"Nije mnogo teže razvesti kablove dublje u okeanu, već je manje verovatno da će se primarni oblici mešanja dogoditi," piše Nikol Starosjelski (Nicole Starosielski), vanredna profesorka na Njujorškom univerzitetu i autor knjige iz 2015. godine "Podvodna mreža".
"More je tako veliko i kablovi su toliko uski, tako da je verovatnoća da ćete naleteti na neki veoma mala," dodaje Staroselski.
Stručnjaci kažu da više ruta za telekomunikacijski saobraćaj preko kablova takođe nudi sigurnost: ukoliko bi jedan kabl bio prekinut, u većini slučajeva taj promet bi se preusmerio u druge delove mreže.
Sidra, ribolov, i ... ajkule?
S početkom 2018. godine procenjuje se da je 448 podmorskih kablova, ukupne dužine više od milion kilometara, u upotrebi širom sveta, tvrde u kompaniji TeleGeography iz Vašingtona koja se bavi istraživanjem tržišta.
Međutim, ova mreža uključuje tzv. "chokepoints" (uska grla) gde se umrežavaju ključni kablovski putevi, stoji u studiji iz 2010. godine koju je napravio Institut elektrotehnike i elektronike i istraživački tim EastWest instituta.
"Jedna nesreća na ovakvom području mogla bi dovesti do katastrofalnog gubitka regionalne i globalne povezanosti," navodi se u izveštaju.
Starosjelski je prošlog meseca izjavila za magazin Wired: "Količina anksioznosti oko nekoga koji sabotira jedan kabal ili više njih je preterana."
"Ako bi neko znao kako ovi sistemi funkcionišu i ako su na pravi način pripremili napad, onda bi mogli da poremete čitav sistem, ali verovatnoća da se to desi veoma je mala. Većina zabrinutosti i strahova daleko su od realne pretnje," rekla je ona.
Podmorski kablovi se, u stvari, oštećuju redovno, a stručnjaci procenjuju da se između 100 i 200 takvih incidenata dogodi svake godine. Dva glavna uzroka su mnogo manje egzotična od državne sabotaže; naime, reč je o sidrima koja se vuku po morskom dnu i o ribarskoj opremi koja se zaplete sa kablovima, kažu stručnjaci.
Bilo je slučajeva kada su ajkule grizle duboko postavljene optičke kablove, iako Međunarodni komitet za zaštitu kablova (ICPC) sa sedištem u Britaniji (ICPC) nije zabeležio takav incident između 2007. i 2014. godine.
Egipatski obalski stražar u 2013. godini uhapsio je tri ronioca koji su vlastima rekli da su presekli kabal blizu Aleksandrije, iako zvaničnici nisu utvrdili motiv.
Skoro svi podvodni kablovi su u privatnom vlasništvu, a ICPC - koji ima više od 170 članova u više od 60 zemalja - pozvala je vlade širom sveta da zaštite mrežu dubokih okeana.
Špijunaža u dubokom moru
Podmorski kablovi su takođe namenjeni za nadzor.
Sjedinjene Države su prisluškivale sovjetske kablove u Ohotskom moru tokom hladnog rata, a dokumenti koje je objavio bivši savetnik Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) Edvard Snouden (Edward Snowden) ukazuju na to da su američka i britanska obaveštajna služba imale pristup podacima prenetim putem podvodnih kablova.
U septembru 2015., Sjedinjene Države su pratile ruski istraživački brod Jantar dok je putovao na Kubu duž istočne obale SAD-a. Njujork tajms je preneo izjavu zvaničnika američke mornarice koji kažu da su bili opremljeni podvodnim alatima za ronjenje i za sečenje podvodnih kablova.
U zvaničnoj publikaciji ruske vlade otvoreno je razgovarano o mogućnostima nadzora kompanije Jantar.
"Jantar ima uređaje na brodu namenjene za dubinsko praćenje, kao i opremu za povezivanje sa najsavremenijim komunikacionim kablovima," objavio je u oktobru zvanični list ruskog parlamenta.
Američki trezor, koji je identifikovalo kompaniju za podvodnu opremu u Sankt Petersburgu kao Divetechnoservice, nije eksplicitno precizirao bilo kakvu vezu između njega i baltičkog brodogradilišta Jantar, koji je izgradio istraživački brod Jantar.
Međutim, dokumenti o nabavkama ruske vlade, kao i dokazi iz arbitraže, pokazuju da je Divetechnoservice potpisao ugovore u 2012. godini sa brodogradilištem za proizvodnju i testiranje podmornice za jednog ili dva čoveka koji bi mogli da rade na dubinama do 1.000 metara (3.000 stopa). Web stranica kompanije uključuje fotografije tih podvodnih veština.