Dostupni linkovi

Samit u Karađorđevu: Tri zemlje imaju zajedničku evropsku budućnost


Tri člana Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, Željko Komšić, Nebojša Radmanović, predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Turske Abdulah Gul, samit Srbija, Turska i BiH u Karađorđevu, 26. april 2011.
Srbija, Bosna i Hercegovina i Turska imaju zajedničku evropsku budućnost, a svaka država mora poštovati princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, poručeno je sa trilateralnog samita u Karađorđevu.

Predsednici Srbije, Turske i članovi predsedništva BiH istakli su nužnost razbijanja predrasuda, pomirenja i osude svih ratnih zločina.

Samit Srbije, Bosne i Hercegovine i Turske završen je ocenom lidera tri zemlje da su se u Karađorđevu obračunali s "duhovima prošlosti" i okrenuli se budućnosti.

Ta budućnost je u Evropskoj uniji, uz zajedničku borbu protiv predsrasuda proisteklih iz prethodnih decenija.

Predsednik Srbije Boris Tadić je ponovio da Beograd u potpunosti poštuje Dejtonski sporazum kao i teritorijalni integritet svih svojih suseda, ali da isto očekuje i od njih po pitanju Kosova.

O najavljenom referendumu u Republici Srpskoj, Tadić kaže da ne želi da se meša u unutrašnja pitanja BiH.

“Kada bih se ja, kao predsednik Srbije, bavio tumačenjem zakonitosti ili ustavnosti ovakvog referenduma, prešao bih crvenu liniju koja je jako opasna. I nikada neću ponoviti grešku koju su činili moji prethodnici, i to baš i ovde u Karađorđevu. Dozvolite mi i ovo da kažem – Srbija nikada neće podržati bilo kakav referendum koji značio podelu Bosne i Hercegovine, dovođenje u pitanje njenog teritorijalnog integriteta i njene celovitosti. Očekujem istu takvu principijelnu poziciju svih regionalnih država i kada je u pitanju integritet Srbije“, poručio je Tadić.

Tadić je ponovio da Srbija stoji čvrsto na stanovištu o nužnosti osude i procesuiranja svih ratnih zločina i da je to jedini način da se dođe do istine i punog pomirenja među narodima.

U Karađorđevu je, kako su preneli članovi BiH predsedništva, bilo reči i o optužnicama za ratne zločine koje Srbija i Hrvatska podižu protiv građana BiH, a najavljena je inicijativa za zajednički sastanak koji će se ticati samo tog pitanja.

Hrvatski član Predsedništva Željko Komšić izjavio je da su u susretu sa Tadićem razmotrena i pitanja referenduma u Republici Srpskoj, situacije u Sandžaku, ali i nastupi ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića.

„Mislim da je razgovor bio vrlo koristan i iskren, i mislim da će izroditi neke aktivnosti i u budućnosti. Čini mi se da smo se mi danas u Karađorđevu ipak obračunali sa zlim duhovima i vampirima prošlosti i da možemo očekivati neke nove odnose u regiji, pogotovo kada je reč o odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine“,
kazao je Komšić.

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da dve zemlje o svim spornim pitanjima mogu da razgovaraju i "bez patrona" poput Turske, ali da ni trilateralni susret nije loš i da je dijalog uvek jedini put do kompromisa.

„U Bosni i Hercegovini je postojala jedna odbojnost prema tome da se dođe u Karađorđevo. Ali upravo se iz onoga što je rekao predsednik Tadić o odnosu prema onome što se desilo pre devetnaest godina, prema BiH i njenom integritetu, budućnosti i unutarnjim pitanjima, pokazalo da je vredilo doći u Karađorđevo. I ja se nadam da će Karađorđevo promeniti imidž i da će postati simbolom jednog novog početka“,
rekao je Izetbegović.

Balkan nije na kraju Evrope već u njenom srcu


Samit lidera tri zemlje održan je na mestu gde su pre dve decenije tadašnji predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman dogovarali podelu Bosne.

Predstavnici tri zemlje ističu da žele drugačiji Balkan u 21. veku. Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović kaže da je opredeljenje svih – razumevanje i dobrosusedski odnosi.
Franjo Tuđman i Slobodan Milošević na sastanku u Karađorđevu - iz arhive

„Dakle, želimo da Balkan bude oaza mira. Da pomognemo jedni drugima, ali bez mešanja u unutrašnje stvari nijedne zemlje“,
poručio je Radmanović.

Želja Turske je da pojača saradnju i da tri zemlje zajedno rešavaju goruće probleme, uz poštovanje teritorijalnog integriteta svake države i nemešanje u unutrašnje stvari.

Radićemo na izgradnji novih mera poverenja, izjavio je predsednik Turske Abdulah Gul.

„Mi tvrdimo da Balkan nije na kraju Evrope, već da je on srce Evrope. Naš cilj je bio da ovo područje, koje je nekada bilo poprište sukoba, preinačimo u region zajedništva. Naša je želja da se ceo ovaj region okupi pod zajedničkim kišobranom u Evropskoj uniji i u NATO-u“,
reči su Abdulaha Gula.

Učesnici sastanka ipak su izbegli priču o NATO-u jer, kako je objasnio Nebojša Radmanović, postoje različiti stavovi prema tom vojnom savezu.

Pored loših uspomena o prethodnim sastancima u Karađorđevu, mesto susreta predstavnika Srbije, BiH i Turske istovremeno je i rezidencija u kojoj je nekada mesece provodio Josip Broz Tito. Tog vremena priseća se u razgovoru sa našim Nebojšom Grabežom vozač Miloš Kolar, koji je nekada radio upravo pri kompleksu Karađorđevo.

„Tito je provodio ovde po dva, tri meseca, skoro svaku Novu Godinu je ovde dočekivao. Bilo je veliko obezbeđenje i nisi mogao ući, daleko veće nego danas. Ima tu i lovište, nekada je dok je Tito bio tu bilo i bizona, ali mislim da je sve to sada uništeno. A sećam se i Slobe, a i kada je Tuđman dolazio. Tada nam je naređeno da dođemo ranije autobusom da pokupimo radnike, da bi Tuđman i Slobo došli tu. Znači, morala se isprazniti vila“, rekao je Kolar.

Prvi sastanak tri zemlje na najvišem nivou, posle izbijanja rata u BiH 1992. godine, održan je prošle godine u Istanbulu. Nakon Karađorđeva, lideri tri zemlje sastaće se ponovo na jesen najverovatnije u Sarajevu.

Pogledajte komentare (8)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG