Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu za jedan dan je odložen početak suđenja jatacima haškog optuženika Stojana Župljanina zbog zdravstvenog stanja jednog od optuženih.
Stojan Župljanin bio je načelnik centra bezbednosti u Banjaluci tokom rata u BiH. Uhapšen je 11. juna 2008. u Pančevu, gde se skrivao pod imenom Branislav Vukadin.
Župljanina su od 2002. pa sve do do 2008. godine kada je uhapšen, skrivali njegovi prijatelji, uglavnom, Krajišnici izbegli u Srbiju, barem po biografijama jataka na optuženičkoj klupi. Na sudske klupe zbog pomaganja Župljaninu, sedi, za sada, šestoro optuženih.
Među njima je profesor ekonomije, bivši predsednik vojvođanske Vlade Koviljko Lovro, jedan ugostitelj, jedan referent u mesnoj kancelariji, jedan nekvalifikovani radnik, jedan kvalifikovani metalobrusac i javnosti poznato ime Nikole Tepića bivšeg jugoslovenkog ragbi reprezentativca, inače Pančevca.
Naš novinar Zoran Glavonjić pitao je jednog od advokata optuženih Ljubomira Apru da li su oni znali ko je taj čovek.
„Moji branjenici ne“, rekao je advokat. Na pitanje šta su mislili, ko je on, odgovorio je: „Branislav Vukadin.“
Relativizovanje učešća jataka
Jataci su krili u raznim vojvođanskim mestima čoveka optuženog za etnička čišćenja, progone, ubistva, mučenja, razaranja gradova i sela u kojima su živeli Bošnjaci u bosanski Hrvati na teritoriji Banjaluke, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog Petrovca, Čelinca, Donjeg Vakufa, Ključa, Kotor Varoši, Prijedora, Prnjavora, Sanskog Mosta, Šipova i Teslića.
10.000 Muslimana i Hrvata deportovani su iz tog dela Bosne, a hiljade su ubijene ili na kućnom pragu ili u logorima koji su bili pod ingerencijom Župljanina.
Zgrada Specijalnog suda u Beogradu“Ovo je samo jedan delić predmeta. Župljanin je imao izuzetno veliku mrežu jataka odnosno pomagača i još su dvadeset i dva lica u pretkivičnom postupku. Razmatramo mogućnost nastavka postupka i protiv tih lica”, kaže Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine.
Župljanin se krio po kućama uhapšenih, tu se sastajao sa porodicom, organizovao proslave, išao na odmor u planine, vodio biznis kojim su delimično pokrivani troškovi skrivanja.
Prema optužnici, mesni ćata ga je od Stojana Župljanina pretvorio u Branislava Vukadina.
Inače, za skrivanje optuženika za ratne zločine, po prvi pu se sudi pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. To je omogućeno nedavnom izmenom Zakona, kaže Vekarić.
“Sve ono što se dešavalo ranije pred sudovima opšte nadležnosti na neki način relativizovalo je učešće jataka u ratnim zločinima”, rekao je Vekarić.
Antonijević: Očekujemo efikasno suđenje
U Srbiji je pre ovog suđenja bio samo još jedan pokušaj privođenja pravdi onih koji zločince smatraju za heroje.
Reč je o suđenju optuženima za skrivanje Ratka Mladića pred redovnim sudom koje je trajalo pune četiri godine, nakon čega je svih desetoro oslobođeno.
Od šest optužnica seodustalo usled zastarelosti, dok u preostala četiri slučaja sud je utvrdio da nema dokaza.
Izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, Milan Antonijević, nada se da će proces koji počinje biti efikasniji i da je to što im se sudi pred Odeljenjem za ratne zločine, pokazatelj da se slučaju Župljaninovih pomagača pristupilo ozbiljno.
“Nedopustivo je što je ranije nekoliko predmeta protiv jataka zastarelo. Nadam se da ćemo u ovom slučaju imati efikasno suđenje gde će se izvesti svi dokazi, gde će se videti koja je odgovosnost onih koji su na optuženičkoj klupi i da ćemo u jednom kratkom periodu imati zadovoljavajuću presudu”, rekao je Antonijević.
Mreža jataka haškog optuženika Radovana Karadžića, za koga stručnjaci tvrde da su ga mogli sakriti samo bezbednjaci, nije se našla pred sudom. Takva ista mreža jake podrške stoji iza neuhvatljivih haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Hapšenje Karadžića, upozoravali su svojevremeno stručnjaci, crveni bio je signal za Mladića i one koji mu obezbeđuju logistiku da potraži novu lokaciju i preuzme neki drugi lik.
Stručnjaci su ubeđeni da i Mladić, poput Karadžića, ima lažne dokumente, koje je teško izraditi bez pomoći nekoga iz državnih struktura. A to svakako nije neko u mesnoj kacelariji nekog zabitog seoceta.
Uostalom, Goranu Hadžiću je uoči hapšenja dojavljeno da stiže policija ne iz mesne kancelarije, već iz Ministarstva inostranih poslova. To je informacija koju smo svojevremeno dobili iz Haškog tribunala.
Bruno Vekarić obećava dalja suđenja koja će utvrditi “ko je pomagao i ostalim haškim beguncima, i onima koji su uhapšeni i onima koji bi trebalo da budu uhapšeni.”
Stojan Župljanin bio je načelnik centra bezbednosti u Banjaluci tokom rata u BiH. Uhapšen je 11. juna 2008. u Pančevu, gde se skrivao pod imenom Branislav Vukadin.
Župljanina su od 2002. pa sve do do 2008. godine kada je uhapšen, skrivali njegovi prijatelji, uglavnom, Krajišnici izbegli u Srbiju, barem po biografijama jataka na optuženičkoj klupi. Na sudske klupe zbog pomaganja Župljaninu, sedi, za sada, šestoro optuženih.
Među njima je profesor ekonomije, bivši predsednik vojvođanske Vlade Koviljko Lovro, jedan ugostitelj, jedan referent u mesnoj kancelariji, jedan nekvalifikovani radnik, jedan kvalifikovani metalobrusac i javnosti poznato ime Nikole Tepića bivšeg jugoslovenkog ragbi reprezentativca, inače Pančevca.
Naš novinar Zoran Glavonjić pitao je jednog od advokata optuženih Ljubomira Apru da li su oni znali ko je taj čovek.
„Moji branjenici ne“, rekao je advokat. Na pitanje šta su mislili, ko je on, odgovorio je: „Branislav Vukadin.“
Relativizovanje učešća jataka
Jataci su krili u raznim vojvođanskim mestima čoveka optuženog za etnička čišćenja, progone, ubistva, mučenja, razaranja gradova i sela u kojima su živeli Bošnjaci u bosanski Hrvati na teritoriji Banjaluke, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog Petrovca, Čelinca, Donjeg Vakufa, Ključa, Kotor Varoši, Prijedora, Prnjavora, Sanskog Mosta, Šipova i Teslića.
10.000 Muslimana i Hrvata deportovani su iz tog dela Bosne, a hiljade su ubijene ili na kućnom pragu ili u logorima koji su bili pod ingerencijom Župljanina.
Župljanin se krio po kućama uhapšenih, tu se sastajao sa porodicom, organizovao proslave, išao na odmor u planine, vodio biznis kojim su delimično pokrivani troškovi skrivanja.
Prema optužnici, mesni ćata ga je od Stojana Župljanina pretvorio u Branislava Vukadina.
Inače, za skrivanje optuženika za ratne zločine, po prvi pu se sudi pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. To je omogućeno nedavnom izmenom Zakona, kaže Vekarić.
“Sve ono što se dešavalo ranije pred sudovima opšte nadležnosti na neki način relativizovalo je učešće jataka u ratnim zločinima”, rekao je Vekarić.
Antonijević: Očekujemo efikasno suđenje
U Srbiji je pre ovog suđenja bio samo još jedan pokušaj privođenja pravdi onih koji zločince smatraju za heroje.
Reč je o suđenju optuženima za skrivanje Ratka Mladića pred redovnim sudom koje je trajalo pune četiri godine, nakon čega je svih desetoro oslobođeno.
Od šest optužnica seodustalo usled zastarelosti, dok u preostala četiri slučaja sud je utvrdio da nema dokaza.
Izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, Milan Antonijević, nada se da će proces koji počinje biti efikasniji i da je to što im se sudi pred Odeljenjem za ratne zločine, pokazatelj da se slučaju Župljaninovih pomagača pristupilo ozbiljno.
“Nedopustivo je što je ranije nekoliko predmeta protiv jataka zastarelo. Nadam se da ćemo u ovom slučaju imati efikasno suđenje gde će se izvesti svi dokazi, gde će se videti koja je odgovosnost onih koji su na optuženičkoj klupi i da ćemo u jednom kratkom periodu imati zadovoljavajuću presudu”, rekao je Antonijević.
Mreža jataka haškog optuženika Radovana Karadžića, za koga stručnjaci tvrde da su ga mogli sakriti samo bezbednjaci, nije se našla pred sudom. Takva ista mreža jake podrške stoji iza neuhvatljivih haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Hapšenje Karadžića, upozoravali su svojevremeno stručnjaci, crveni bio je signal za Mladića i one koji mu obezbeđuju logistiku da potraži novu lokaciju i preuzme neki drugi lik.
Stručnjaci su ubeđeni da i Mladić, poput Karadžića, ima lažne dokumente, koje je teško izraditi bez pomoći nekoga iz državnih struktura. A to svakako nije neko u mesnoj kacelariji nekog zabitog seoceta.
Uostalom, Goranu Hadžiću je uoči hapšenja dojavljeno da stiže policija ne iz mesne kancelarije, već iz Ministarstva inostranih poslova. To je informacija koju smo svojevremeno dobili iz Haškog tribunala.
Bruno Vekarić obećava dalja suđenja koja će utvrditi “ko je pomagao i ostalim haškim beguncima, i onima koji su uhapšeni i onima koji bi trebalo da budu uhapšeni.”
