Dostupni linkovi

Zahtev za istragu protiv Župljaninovih jataka


Stojan Župljanin

Tužilaštvo za ratne zločine u četvrtak podnosi zahtev za sprovođenje istrage protiv jataka haškog optuženika Stojana Župljanina. Tužilaštvo je saslušalo sedam osoba, a sumnja se da je više od 30 osoba na petnaestak lokacija učestvovalo u skrivanju Župljanina. Stručna javnost pozdravlja odlučnost tužilaštva, ali istovremeno upozorava da je delom i zbog ovoga zastalo sa procesuiranjem ratnih zločinaca.

U srpskom tužilaštvu je ranije saslušano sedam osoba, koja se sumnjiče za pomaganje u desetogodišnjem skrivanju Stojana Župljanina. Osim tih osoba u predkrivičnom postupku je trenutno više od trideset osoba. Tužilaštvo za ratne zločine danas podnosi zahtev, najavio je tužilac Vladimir Vukčević:

"Kada smo započeli istragu o utvrđivanju lica koja su na bilo koji način pomagala Stojanu Župljaninu mislili smo da će to biti lakši posao nego što se to pokazalo - to je objektivno mnogo teži posao. Mogu da kažem da smo došli do petnaest lokacija na kojima se on krio, a otprilike trideset lica bi moglo da odgovara za pomaganje."

Župljanin je uhapšen 11. juna u Pančevu posle više od devet godina skrivanja. Istraga je pokazala da je Župljanin koristio najmanje četiri stana, u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Pančevu. Bio je u Nigeriji, Parizu, Moskvi... U Rusiji je bio šest meseci. Kao jedan od jataka Župljanina, na osnovu kojeg mu je kasnije izdata lična karta u SO Bački Petrovac, pominje se univerzitetski profesor iz Novog Sada Koviljko Lovre, bivši predsednik Izvršnog veća Vojvodine i ministar za poljoprivredu u vladi SRJ. Interesantno je da se Župljanin u Moskvi sasvim slučajno sreo sa porodicom Branislava Vukadina, čiji je identitet uzeo. Oni su rekli da se tako zvao i njihov rođak koji je umro. Kako je široj javnosti još uvek nepoznato ko su ostale osobe koje tužilastvo treba da procesuira, branilac Stojana Župljanina Igor Pantelić kaže za naš program da tužilaštvo ima zakonsko pravo na ovakav postupak:

"Tužilac ima svoju teoriju i svoju osnovu, a ovi ljudi će reći svoje i verovatno imati svoju odbranu. Ovo je kao i svaki drugi proces i neka svako radi svoj posao. Čovek je deset godina bio na raznim lokacijama, on ne želi da se meša i ne može da utiče."

Advokat Dragoljub Todorović iz Fonda za humanitarno pravo pozdravlja ovakvu odluku tužilaštva, ali i istovremeno izražava sumnju da će i ovaj proces zapasti u ćorsokak, kao i kod suđenja jatacima Jove Đoga. Todorović postavlja pitanje zbog čega se tužilaštvo dva meseca bavi, između ostalog, jatacima, a ne reaguje na dokaze o ratnim zločinima koje je Fond dostavio tužilaštvu:

"Smatram da bi tužilaštvo trebalo više da se koncentriše na zločine u Suvoj Reci, Pustom Selu, zatvoru Dubravi i još neke druge za koje je Fond podneo krivične prijave, a ne da juri jatake. Mislim da je od jataka važnije da se pred lice pravde izvedu zločinci i ubice, ali svakako i jataci treba da odgovaraju. Tužilaštvo dugo, već dva meseca, radi samo na tome i time pravda to što ne radi na ovim drugim predmetima. Mislim da će se ponoviti situacija, da će biti isto kao što je bilo sa Đogom."

Istovremeno je dosadašnja istraga pokazala da su jataci Stojana Župljanina u nekim segmentima povezani sa nekim drugim haškim beguncima. U ovoj fazi se to smatra službenom tajnom. Inače, Župljanin je više puta boravio i u Crnoj Gori, nekoliko puta u Podgorici, zatim u Nikšiću i dva puta u Budvi. To sve komplikuje čitav proces utvrđivanja mreže saradnika, kaže srpski tužilac Vladimir Vukčević:

"To je izuzetno obimno i složeno, ali mi radimo. Biće to još jedan od naših dokaza pred Hagom, stalno sam sa njima u kontaktu, oni su upućeni i čestitaju nam na svemu tome."

Tužilaštvo Haškog tribunala je optužnicu protiv Župljanina podiglo 17. decembra 1999. godine zbog krivičnog dela zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini tokon rata 1992. godine.

XS
SM
MD
LG