Dostupni linkovi

Dokumenti Saveta odbrane SRJ govore o involviranosti u rat


Ilustracija
Kako u Srbiji reaguju na odluku Haškog tribunala da skine oznaku poverljivosti sa velikog broja sudskih dokaza i ostalih dokumenata - uključujući i zapisnike sa sastanaka Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije?

Koliko ovi dokumenti mogu da budu kompromitujući za Srbiju, pitali smo bliskog Milševićevog saradnika i tadašnjeg predsednika SRJ Zorana Lilića, koji je bio izuzetno kratak:

„Nemam šta da vam kažem.“


Na sednicama najvišeg državnog i vojnog vrha SRJ razgovaralo se tokom 90-ih o pitanjima koja se tiču bezbednosti zemlje, ali su neretko razmatrani i veze i načini pomoći vojnim snagama bosanskih i krajiških Srba.

U dokumentima dostavljenim Haškom tribunaliu ti delovi su zatamnjeni, najverovatnije iz razloga da ne bi mogli da budu korišćeni u tužbama BiH i Hrvatske protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.

Radoslav Stojanović
„Time što je Srbija davala plate ili pomagala i Bosnu i Srbe u Hrvatskoj Srbija ne može da bude zbog toga okrivljena“, kaže profesor međunarodnog prava i zastupnik Srbije pred ovim sudom po tužbi BiH Radoslav Stojanović.

Stojanović napominje da Haški tribunal procesuira pojedince, a ovde se radi o odnosima država.

„Mislim da oko toga ne treba dizati nikakvu frku. To je jednostavno jedan proces koji će da traje još decenijama“
, kaže Stojanović.

Skidanje zabrane pod pritiskom


Sonja Biserko, iz Helsinškog odbora za ljudska prava, podseća da je skidanje zabrane s ovih dokumenata usledilo nakon pritisaka Međunarodnog udruženja istraživača genocida i da ono nije izvršeno do kraja. Upitana koliko ovi dokumenti mogu da budu kompromitujući za Srbiju, Sonja Biserko kaže:

„Ti dokumenti uglavnom govore o involviranosti Srbije u rat u BiH, odnosno vojske Srbije, i zbog tog razloga su i tražili zatamnjenje tih delova dokumenata svojevremeno. Ukoliko bude dovoljno dokumenata, još uvek
"Ukoliko bude dovoljno dokumenata, još uvek može da se traži revizija te presude pred Međunarodnim sudom pravde. Ima još tri godine do isteka tog roka kada BiH može da podnese zahtev za revizijom“, kaže Sonja Biserko.
može da se traži revizija te presude pred Međunarodnim sudom pravde. Ima još tri godine do isteka tog roka kada BiH može da podnese zahtev za revizijom.“

Zoran Živković
, nekadašnji premijer Srbije i savezni ministar unutrašnjih poslova posle petooktobarskih promena koji se tada protivio insistiranju na tajnosti zapisnika sa sednica Vrhovnog saveta odbrane, takođe veruje da ovi dokumenti ne mogu da budu upotrebljeni protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde.

„Pitanje zaštite Miloševićeve istorije, tako jedino mogu da nazovem te dokumente koji se odnose na ružne devedesete, nije na korist nikome, posebno ne srpskoj budućnosti. To je jedan deo naše istorije koji ne možemo da zaboravimo, mada bismo to voleli, ali istorija je takva da je neizbrisiva i onda je najbolje da se suočimo sa tom prošlošću, da nam bude nauk za dalje ponašanje, za ono što nas očekuje“, ocenjuje Živković.

Živković veruje da je u međuvremenu sazrela javnost i da više nije toliko podložna raznim teorijama međunarodnih zavera protiv Srbije.

„Nema više te neke kolektivne manije gonjenja gde ceo svet nešto radi protiv Srbije, nego je vreme koje je prošlo i događaji koji se dešavaju oko nas dovelo do toga da većina građana, pa samim tim i političari, shvate da je suočavanje sa prošlošću neminovnost, ma koliko to bilo ružno“
, zaključuje Živković.

Pred licem pravde sa IWPR (april 2011)


Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Evropa i
Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR).

Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.

Program uređuju Dženana Halimović, Marija Arnautović i Dženana Karabegović.

Tekstove svih priloga iz emisije možete naći ovdje.



Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG