Dostupni linkovi

Nakon što je srbijansko Tužiteljstvo raspisalo potjernice za 19 bosanskohercegovačkih građana na temelju dokumentacije o navodnim ratnim zločinima, provode se istražne radnje o njihovoj ulozi u periodu od 1992. do 1995. godine.

Istodobno, po istom predmetu istragu vodi i Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine. Iako još nema optužnica ni za jedan od pomenutih slučajeva, vlasti Republike Srpske odlučne su po potjernici druge zemlje hapsiti i privoditi one protiv kojih se vodi istraga.

Autor: Dženana Halimović



Među 19 bh. građana protiv kojih je srbijansko Tužilaštvo za ratne zločine najavilo podizanje optužnica i potjernice zbog navodnih ratnih zločina su i članovi ratnog Predsjedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljujić, te vojnog vrha Jovan Divjak i Zaim Backović Zagi, zbog njihovog navodnog učešća u zločinu počinjenom protiv pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, u Sarajevu 3. maja 1992.

„Zagi na vezi, javi se!“

„Direktno Zagi, pušten je repetitor.“

„Svim jedinicama izvršna komanda: juriš! Iz vrhovne komande TO Bosne i Hercegovine, Zagi vam govori, ne mogu vozila prolaziti. Blokiraj to! Blo-ki-raj!“

Dilema koja je podijelila političke i bezbjedonosne strukture u BiH jeste ko će i da li će hapsiti ove osobe po tzv. crvenoj potjernici Interpola. Tačnije - Ministarstvo unutrašnjih poslova RS odlučno je da po potjernici druge zemlje hapsi i privodi one protiv kojih se vodi istraga.

Istovremeno, po istom predmetu istragu vodi i Tužilaštvo BiH, potvrdio je glasnogovornik ove institucije Boris Grubešić:

„U Tužiteljstvu BiH postoji predmet koji se odnosi na događaje u Dobrovoljačkoj ulici i na tom predmetu se radi, ali zbog samog interesa predmeta ne možemo licitirati s eventualnim imenima osumnjičenih, niti sa ostalim detaljima. Ono što je stav Tužiteljstva BiH je od ranije poznato, a naš stav je da predmete ratnih zločina koji su počinjeni na teritoriji BiH trebaju procesuirati pravosudni organi BiH, dakle, između ostalih, Tužiteljstvo i Sud BiH, i mislimo da isključivo pravosudni organi BiH imaju nadležnost za procesuiranje predmeta ratnih zločina počinjenih na području BiH.“


Tadašnji komandant UNPROFOR-a general Lewis MecKenzie, čija će kasnija uloga u ratnom sukobu u BiH izazvati mnogo kontroverzi i oko njegove navodne umiješanosti u zločine i silovanja nad Bošnjacima i Hrvatima, bio je u koloni. U jednom od intervjua o događajima MecKenzie kaže:

„Ja sam bio na čelu konvoja. Dok smo kretali ulicom, mogao sam da vidim vojnike na ulici i iza prozora, ali beznačajan broj u svakom slučaju. Kretali smo se manje od pet minuta kada sam čuo pucanj. Stajao sam u svom transporteru, nisam mogao da vidim iza sebe zbog visine vozila iza mene. U njemu su bili Kukanjac i Izetbegović. Po licima mojih ljudi sam mogao da vidim da se nešto gadno dešava. Iskočio sam iz vozila i potrčao nazad pored kolone sa svojim pomoćnikom. Negdje na sredini konvoja, iza nekih 30 kamiona, neko je dovezao kola i prepriječio ih tako da je kolonu presjekao na dva dijela. Bilo je užasno. Čuli su se pucnji. Neka civilna auta su udarala u okolne zidove i tako ostala. Krv se vidjela na vjetrobranima. Bilo je očito da su ljudi pogođeni.“

Stjepan Kljujić danas ne komentariše događaje u Dobrovoljačkoj, no u ranijim javnim istupima tvrdio je kako nema govora o presjecanju kolone:

„Ne postoji nijedan promil šanse da je TO napala kolonu. Mi smo je propustili, ona je prešla na teritoriju srpskih teritorijalaca i ukoliko do kraja njenog puta dođe do bilo kakvog incidenta, mi ne snosimo nikakvu odgovornost. Naprosto, mi smo, iako nismo sudjelovali u pregovorima, pristali da ispunimo zadaću koju je pred nas postavio general MecKenzie.“


Interpolova crvena potjernica i njeno raspisivanje izazvali su veliku pometnju, od toga šta je ona, do toga šta će biti s onima za kojima je raspisana. Ministar sigurnosti BiH Tarik Sadović pojašnjava:

Ukoliko je riječ o državljaninu BiH, Tužilaštvo, u skladu sa domaćim krivičnim zakonodavstvom, ne izručuje naše državljane drugim zemljama i izdaje automatski naredbu o obustavljanju potjernice, ali to se odnosi samo na teritoriju BiH.
„Crvena potjernica nije međunarodni nalog za hapšenje. Ona se raspisuje na osnovu naloga za hapšenje ili pravomoćne presude u zemlji članici Interpola. Ukoliko je raspisana crvena potjernica za nekom osobom, BiH proslijedi tu potjernicu svim organima gonjenja, svim policijskim agencijama i ukoliko bilo koja od tih agencija policijskih locira osobu, ona je dužna da je privede u Tužilaštvo BiH. Ukoliko je riječ o državljaninu BiH, Tužilaštvo, u skladu sa domaćim krivičnim zakonodavstvom, ne izručuje naše državljane drugim zemljama i izdaje automatski naredbu o obustavljanju potjernice, ali to se odnosi samo na teritoriju BiH.“


Hapšenja neće biti s obzirom da potjernica nije raspisana. No, članovi Predsjedništva BiH Željko Komšić i Haris Silajdžić, na osnovu iskustva s Ilijom Jurišićem kojeg su srbijanske vlasti uhapsile u Beogradu i sude mu za zločin u slučaju Tuzlanska kolona, na sastanku su članove ratnog rukovodstva savjetovali da izbjegavaju putovati u Srbiju. Damir Arnaut, savjetnik u Predsjedništvu BiH:

„Srbija je pokazala svaku namjeru da uhapsi ove osobe i neke druge osobe koje su učestvovale u odbrani od agresije upravo od strane Srbije, tako da je to nešto što se može razumno očekivati - i najmanje što možemo uraditi je dati savjet da ne putuju u Srbiju.“


Stav o procesima iznio je i član Predsjedništva BiH Haris Silajdžić:

„Naša je dužnost zaštititi sve građane BiH. Mi imamo ovdje, naravno, sud u BiH. Ako neko treba da odgovara, odgovaraće u BiH, u skladu s onim što je od nas tražio Haški tribunal.“

Neizvjesno je koliko će dugo svi oni koji imaju veze s proteklim ratom živjeti s ograničenim mogućnostima kretanja. Motiva za to, izuzev političkog, čini se nema. Boris Grubešić:

„Mi na našem predmetu radimo. Nažalost, ne možemo utjecati na ponašanje pravosudnih organa drugih država. To je nešto što se treba riješiti na političkoj razini između dvije države.“

Inače, Biro vlade RS za odnose s Haškim sudom je još 2002. godine proslijedilo optužnicu i Haškom tribunalu protiv sedam lica upravo za slučaj Dobrovoljačka, a na osnovu optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Istočnom Sarajevu. 2005. godine Hag je predmet vratio državnom Tužilaštvu, koje je godinu dana kasnije započelo istragu.


Srbija: Brammertzova poseta i rasprava u Skupštini
Autor: Ljudmila Cvetković

U danu kada je glavni tužilac Haškog tribunala Serge Brammertz boravio u Beogradu, u Skupštini Srbije su članovi Vlade odgovarali na poslanička pitanja o dosadašnjoj saradnji sa Tribunalom. Na tome su insistirali Radikali, a Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, poručio je da je najbolji način da se okonča ta priča - izručenje Ratka Mladića.

Serge Brammertz
Sa kakvim utiscima odlazi iz Beograda Serge Brammertz, glavni haški tužilac, može se suditi po dve kratke izjave. "To su bili korisni i operativni sastanci", navela je njegova portparolka Olga Kavran.

U Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu kažu da su zadovoljni sastankom, a portparol Bruno Vekarić ima utisak da je Brammertz uvažio svu argumentaciju koju je čuo od tužioca Vladimira Vukčevića:

“Naravno, bilo je najviše reči o nekim operativnim stvarima koje ne mogu da podelim sa vama, ali i o stvarima o kojima će se dalje pričati 2. aprila u Briselu.“


Ali u Beogradu su Brammertzu, pored argumentacije, iznete i primedbe. To je poslanicima preneo ministar i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić odgovarajući na njihove primedbe o oslobađajućim presudama Tribunala onima koji su bili optuženi za zločine nad srpskim narodom. Ponovili smo Brammertzu naš stav o dvostrukim aršinima Tribunala u presudama, rekao je Ljajić:

“Da su neke presude sa našeg stanovišta i nepravedne i neobjektivne, ali da to ne može da zaustavi našu dalju saradnju sa Sudom u Hagu.“

Upravo je ministar Rasim Ljajić najčešće bio meta replika poslanika. Radikali, koji su ovu temu stavili na dnevni red, napustili su sednicu jer je, pored saradnje sa Tribunalom, trebalo na istoj sednici da se raspravlja i o vojvođanskom statutu. Ali je zato njihov dojučerašnji lider, danas šef poslaničke grupe Napred Srbijo, Tomislav Nikolić zamerio Ljajiću što se nalazi na čelu Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom:

“I kako spavate, da li spavate mirno, gospodine Ljajiću. i svi ostali? Četrdeset državljana Srbije ste izručili u Hag, kako vam je u duši i kako i dalje uspevate da ostanete u tom poslu?“

LJAJIĆ: Gospodine Nikoliću, ja spavam sasvim mirno, nisam prekršio zakon ove zemlje. I da ste vi bili na vlastiv učinili biste to isto.

NIKOLIĆ: Prezumciju kukavičluka koju ste mi nabacili - nemojte više. Otkud vi znate šta bih ja radio? Ja vam sad kažem - ne bih ponižavao svoju državu i svoje građane da na ovaj način saradjujem sa Haškim tribunalom. To što niko osim vas nije prihvatio odgovornost da potpisuje naloge za izručenje, valjda vam jasno govori o tome kakav je stav onih koji su u svemu tome učestvovali. Ja mislim da vi čak i uživate u tome što baš vi potpisujete te naloge.
Pitam ministra pravde da li joj je ikada palo na pamet da predloži našem pravosuđu da obnovi sve postupke vođene u Hagu, da naše sudije sude po presuđenim predmetima u Hagu?
Rasim Ljajić

LJAJIĆ: Mislim da vam je jasno da se za istu stvar ne može dva puta suditi.

Iako su iz istih razloga kao Radikali odustali od postavljanja pitanja o svojoj temi - statutu Vojvodine, poslanici Liberalno demokratske partije su nakon odlaska premijera sa sednice zbog obaveze otvaranja Međunarodnog sajma automobila, uzeli vrlo aktivno učešće u raspravi o saradnji sa Hagom. I Čedomir Jovanović, lider LDP-a, polemisao je sa ministrom Rasimom Ljajićem, ali iz sasvim suprotnog ugla od naprednjaka:

“Ali šta ova država čini kako bi uverila međunarodnu zajednicu da ona daje sve od sebe?"

LJAJIĆ: Niko u ovom trenutku ne zna gde se skriva Ratko Mladić. Čitao sam i ja tekstove u novinama da je navodno u Beogradu, ali niko od zvaničnika koji se bave ovim pitanjem to nije mogao da izjavi.

JOVANOVIĆ: Šta je ono što možemo da uradimo kako bi Srbija bila drugačija, kako bi se Mladić u njoj osećao neprirodno? Pa, on je danas mnogo bliži karakteru Srbije nego bilo ko iz Vlade koja treba da ga uhapsi ili vi lično. Pa, vi se osećate ovde na stranom terenu, a ne on.

Osim što se Beograd na saradnju sa Haškim tribunalom obavezao donošenjem zakona, izručenje preostale dvojice haških optuženika, pre svega Ratka Mladića, optuženog za Srebrenicu, je uslov za nastavak približavanja Srbije Evropskoj uniji. Zbog Mladića Holandija je stavila veto na taj proces, pa se tako u parlamentu čuo i ovakav predlog. Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić:

“Da li smo spremni da priznamo da za zločin u Srebrenici nije kriv holandski bataljon pod zastavom UNPROFOR-a, nego neki naši sunarodnici koji su u naše ime počinili taj stravičan zločin?“

Ipak, ministar Rasim Ljajić podsetio je:
Smatramo da nema prečice da se ova tema okonča osim da Ratko Mladić što pre bude izručen Tribunalu.

“Smatramo da nema prečice da se ova tema okonča osim da Ratko Mladić što pre bude izručen Tribunalu.”


Vekarić: Imamo nove činjenice o trgovini organima
Autor: Branka Mihajlović

Prvi put od kako je Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu pokrenulo istragu o navodnom vađenju i prodaji organa Srba u "žutoj kući" na severu Albanije, došao je signal sa Kosova da se ne isključuje mogućnost istrage. Albanija je ujesen prošle godine odbila zahtev za istragom. U međuvremenu, je Savet Evrope, povodom ovog slučaja, imenovao Dicka Martya za specijalnog izaslanika. Očekuje se da on uskoro počne posetu regionu. Inače, o nelegalnoj trgovini organima na severu Albanije tokom rata na Kosovu pisala je bivša haška tužiteljka Carla del Ponte u svojoj knjizi.

U Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu našem radiju je rečeno da imaju najnovije, još neobjavljene, zapanjujuće činjenice o trgovini organima kidnapovanih Srba. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva:
Bruno Vekarić

"Da imamo, imamo određene istrage koje su obavljene pod okriljem UNMIK-a na Kosovu, a koje do sada nisu bile obelodanjene, koje donose zapanjujuće podatke i činjenice."

RSE: Da li će one biti dostupne javnosti?

VEKARIĆ: To zaista ne mogu da vam kažem.

RSE: Kada kažete zapanjujuće činjenice...?

VEKARIĆ: To je nešto što kompletira naš predmet trgovine organima na pravi način.

Bruno Vekarić je pozdravio jučerašnje izjave u Prištini da ne isključuju mogućnost istrage povodom ovog slučaja, prvi takav nagoveštaj od kada je Specijalno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo slučaj "žute kuće".

"To procenjujemo kao realizaciju naših dugotrajnih napora da se ova tema pomeri sa mrtve tačke. Isto tako, pozdravljamo ovakvu reakciju naših međunarodnih kolega iz EULEX-a jer smatramo da svaka reakcija koja vodi ka tome da se sazna istina o tom zločinu vodi na neki način posredno i ka pomirenju u regionu. Mislimo da jedino kroz relevantne pravosudne postupke, pred bilo kojim sudom, možemo doći do jedne normalne situacije kada ćemo razgovarati, a ne svađati se - to je suština."

Početkom marta Tužilaštvo je objavilo fotografije na kojima su članovi OVK i neke od žrtava u logoru na severu Albanije. Tada je Predraga Dragovića, otišao da kupi cigarete u Peći i nestao krajem devedestih, prepoznao njegov sin i o tome javno svedočio u prisustvu tužioca Vladimira Vukčevića:

"Oca sam prepoznao po bradi, nosu, ustima, brkovima i zalisku koji je imao. Moj otac, kao i niko iz moje porodice, nije učestvovao u ratnim aktivnostima tokom 1999. godine na Kosovu. Kada smo majka i ja izašli iz Peći, on nikako nije hteo da napusti Peć pod izgovorom da on nikome ništa nije kriv i neće da ide odatle."

Na naše pitanje da li očekuje posle vesti iz Prištine i sličnu vest o mogućoj istrazi u Albaniji, Bruno Vekarić je odgovorio:

Mogu da kažem da smo mi faktički već formirali i kompletirali predmet o trgovini organima na severu Albanije, radi se o likvidacijama, logorima, egzekucijama. Dakle, nemamo više apsolutno nikakvu dilemu, imamo kompletiran predmet i znamo o čemu se radi.
"Za sada ne mogu da vam saopštim takvu vest, međutim, apsolutno se gomilaju dokazi o događajima koji su se odigrali na severu Albanije. Mogu da kažem da smo mi faktički već formirali i kompletirali predmet o trgovini organima na severu Albanije, radi se o likvidacijama, logorima, egzekucijama. Dakle, nemamo više apsolutno nikakvu dilemu, imamo kompletiran predmet i znamo o čemu se radi."


Treba sačekati izveštaj o nestalima na Kosovu specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dicka Martya, ocenila je direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić. Ona podvlači da se može očekivati da će Martyev izveštaj govoriti o 1.900 nestalih osoba, dakle, i o nestalim Srbima i o nestalim Albancima, pokopanim u masovnim grobnicama u Srbiji:

"Mislim da je on sada taj glavni pokretač nekih mogućih novih koraka. Inače, to isto što on bude tražio na Kosovu, on će tražiti i ovde u Srbiji. Dick Marty jako dobro zna da, naprimer, u jezeru Perućac još uvek leže tela nekih Albanaca koji su nestali 1999. godine. On će imati svoje nalaze, a posle tih nalaza, on će dati određene preporuke šta bi trebalo uraditi kako bi ova tema od 1.900 nestalih konačno dobila svoj kraj ktime što će se krenuti putem otkrivanja tih masovnih grobnica."

ICTY: Europska unija skriva dokaze u slučaju Gotovina?
Marija Arnautović

Advokati bivšeg generala Hrvatske vojske Ante Gotovine tvrde kako je 95 odsto izvještaja o onome što se dešavalo tokom vojne operacije Oluja nestalo iz arhive Evropske unije. Oni tvrde da su otkrili da ovi dokumenti nedostaju tek kada su sudije Haškog tribunala, 28. februara 2008., naredile Posmatračkoj misiji EU da Gotovininoj odbrani odobri pristup svojim arhivama. Gotovina se, zajedno sa Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem, tereti da je tokom operacije Oluja naredio granatiranje civilnih područja, ubijanje srpskih civila i uništavanje njihove imovine. Procjenjuje se da je za vrijeme ove ofanzive oko 200.000 srpskih civila napustilo svoje domove.
Ante Gotovina

Branilac Ante Gotovine, advokat Luka Mišetić, tvrdi da su izvještaji o onome što se događalo tokom vojne operacije Oluja ključni za proces koji se vodi protiv njegovog klijenta. Upravo ti dokumenti, prema njegovom mišljenju, daju jasan uvid u ono šta se zaista zbivalo tokom ove ofanzive, koja je počela 4. avgusta 1995. i trajala svega 84 sata.

Mišetić tvrdi da su tokom rata timovi Posmatračke misije pisali izvještaje u kojima su bilježili svakodnevna zbivanja na terenu, i koje su potom slali regionalnim posmatračkim centrima u Kninu i Zagrebu, kao i štabovima EU u Briselu. Broj tih izvještaja je bio isti svakog dana, pojašnjava Mišetić, tako da nije teško izračunati koliko izveštaja nedostaje. Prema njegovim riječima, taj broj nije mali:

„U avgustu 1995. godine morali su postojati dodatni izvještaji i došli smo do zaključka da nedostaje 80 dokumenata koji nisu bili u arhivi kada smo mi izvršili pregled, te da nam nisu dostavljeni od strane tužioca, koji je, takođe, izvršio pregled arhive EU.“


Odbrana generala Gotovine posjeduje nekoliko izvještaja Posmatračke misije sačinjenih u periodu od 4. do 6. avgusta, a svi dokumenti koji se odnose na granatiranje Knina nedostaju, kaže Mišetić:

„Nedostaju dokumenti vezani za granatiranje Knina, kao i dokumenti u vezi s paljenjem i pljačkanjem, te podaci ko je sve učestvovao u tome. Vjerujemo da ti izvještaji sadrže informacije koje su ujedno analiza i procjena stanja tokom i nakon operacije Oluja, i koje bi pružile uvid u to šta se zaista dešavalo tokom granatiranja Knina. Ti dokumenti bi pružili i informacije o počiniocima zločina počinjenih nakon operacije Oluja.“


Evropska unija je, kaže Gotovinin branilac Luka Mišetić, iznijela teške optužbe na račun hrvatske strane:

„Kao što možda i znate, Evropska unija je prvog dana Oluje, 4. avgusta, javno iznijela vrlo ozbiljne optužbe o brutalnom napadu na Knin. Sada izvještaji koji bi potkrijepili te tvrdnje nedostaju.“

Ovi dokumenti bi mogli pomoći odbrani pri dokazivanju teze da je operacija Oluja izvedena u skladu sa međunarodnim pravom i da granatiranje - pogotovo u gradu Kninu - nije bilo prekomjerno, niti usmjereno na civile, objasnio je Mišetić. Teške optužbe je, nastavlja Mišetić, izvorno iznio Carl Bildt, koji je u vrijeme operacije Oluja bio specijalni izaslanik EU za bivšu Jugoslaviju. Bildt je otvoreno kritikovao tu ofanzivu, a Wall Street Journal je 1999. prenio njegove riječi da je operacija Oluja bila „najefikasnije etničko čišćenje koje smo vidjeli na Balkanu“. Mišetić kaže da su baš zbog takvih tvrdnji odbrani potrebni dokumeti koji nedostaju:

“Ono što želimo su izvještaji na osnovu kojih je Evropska unija procijenila, a posebno naglašavam procjenu Carla Bildta, da je prvog dana operacije Oluja izvršen brutalan napad na Knin. Želimo izvještaje na osnovu kojih su iznesene takve tvrdnje. Ti dokumenti nedostaju.”


Branilac generala Gotovine nije mogao odgovoriti na pitanje zašto neki izvještaji nedostaju:

„Ne znamo zašto. Morali smo dobiti naredbu suda da nam se omogući pristup arhivama. Sada imamo pristup, ali naše istraživanje nema svrhu, jer ti dokumenti nisu tamo. Uzimajući u obzir prethodnu obavezu Hrvatske da pronađe takozvane topničke dnevnike, mislim da možemo zatražiti od sudskog vijeća da izda sličnu naredbu EU - da provede istragu o tome zašto neki dokumenti nedostaju iz njenih arhiva.“

Odbrana generala Gotovine 20. marta je podnijela zahtjev sudijama Tribunala da narede Generalnom sekretaru Vijeća Evropske unije Javieru Solani da obezbijedi svu traženu dokumentaciju. Advokat Mišetić je, osim toga, zahtijevao i da sudije nalože EU da pokrene istragu o tome šta se dogodilo sa nestalim dokumentima. Očekuje se da će sudije odluku o tome donijeti uskoro.

Glasnogovornica generalnog sekretara EU Christina Gallach insistira na tome da postoji „odlična saradnja“ između Haškog tribunala i EU. Ona je dodala i da je „sve što je Gotovinina odbrana tražila bilo i dostavljeno“. Nestale dokumente nije htjela komentarisati pozivajući se na to da je sudski proces u toku.

BiH: Ministarstvo obrane blokira pristup vojnim arhivama?
Autor: Erduan Katana

Bosna i Hercegovina bi se mogla suočiti s problemima u saradnji s Haškim tribunalom zbog spora između Ministarstva odbrane BiH i Centrom za istraživanje ratnih zločina Vlade Republike Srpske oko korištenja arhivskih dokumenata triju vojnih formacija iz proteklog rata.

Savjetnik u Centru za istraživanje ratnih zločina Vlade RS Cvjetko Savić kaže da Ministarstvo odbrane BiH od sredine prošle godine ne dozvoljava pristup ratnoj arhivi Vojske RS, Armije BiH i HVO-a, čime je, kaže on, ugrožena saradnju RS sa Haškim tribunalom:

„Može imati uticaja jer vrlo često dobivamo zahtjeve od Tužilaštva da u određenom roku prikupimo određena dokumenta i dostavimo im na korištenje. Ako mi procijenimo da se taj dokumenat nalazi u Ministarstvu odbrane BiH, a nalazi se ako je to vezano za vojsku, onda mi nismo u mogućnosti da to uradimo. Pa dok to mi njima obrazložimo, a kratak rok, onda mi dobijemo na određeni način prijekor u tom smislu.“

O razlozima zbog kojih je Ministarstvo odbrane BiH prekinulo saradnju sa Centrom za istraživanje ratnih zločina, odnosno bivšim Sekretarijatom Vlade RS za odnose sa Haškim tribunalom, Savić kaže:

„Razlog za to je niz raznoraznih odredbi, koji sada izlaze na vidjelo, da bi trebalo poštovati, kako mi nismo ta institucija koja može dobivati ta dokumenta. Bez obzira koliko smo puta ukazivali na taj problem i pokušali da ga riješimo u usmenim razgovorima sa zamjenikom ministra odbrane u Sarajevu, nismo to uspjeli razriješiti.“

Selmo Cikotić
Ministar odbrane BiH Selmo Cikotić tvrdi da je republički Centar za istraživanje ratnih zločina ostao bez uvida u ratnu arhivu zbog toga što su bili zatrpani zahtjevima za pristup toj dokumentaciji.

"Zato smo odlučili da sarađujemo samo sa institucijama koje su propisane tzv. mapom puta Haškog tribunala i ako neka od institucija nije pomenuta u tom dokumentu, onda ona nema ni pristup arhivi", dodao je Cikotić.

Zamjenik ministra odbrane BiH Igor Crnadak smatra da se nepotrebno ušlo u problem i da odluka ministra odbrane Selme Cikotića nije zakonski utemeljena:

„Ja sam tražio da se jasno kaže i precizno navede koji bi se to zakon prekršio ukoliko bi se dokumenti dali Centru za istraživanje ratnih zločina Vlade RS. Nisam odgovor dobio i mislim da se radi o jednoj političkoj opstrukciji rada ovog organa.“


Za očekivati je, kazao je Crnadak, da će se ovaj problem ubrzo riješiti:

„U svakom slučaju, u okviru sporazuma o pokretnoj vojnoj imovini iz Doboja predviđeno je da se posebnim sporazumom i na poseban način definiše pitanje arhiva. To je pred nama. Nadam se da će se brzo postići dogovor oko toga i tada bi sigurno situacija bila povoljnija.“

* * * * *

Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i
Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.

XS
SM
MD
LG