U Drugoj gimnaziji Sarajevo po prvi put predstavljen je The Tribunal’s Outreach Programme koji se nalazi pod rukovodstvom predstavnika Ujedinjenih nacija. Predmet diskusije i interaktivne prezentacije bio je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i tranziciona pravda. Prvi projekat gostujućh predavanja u srednjim školama na prostoru bivše Jugoslavije održan je prošle školske godine u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu. Projektom je obuhvaćeno preko 1500 učenika
Interaktivana prezentacija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u sarajevskoj Drugoj gimnaziji okupila je četrdesetak učenika završnih razreda.
Učenici su uz ostalo imali priliku objasniti individualno shvatanje pojmova rata, ratnih zločina, žrtava te samih Ujedinjenih nacija.
„Cilj ovih projekata je potaknuti kod mladih interes za pitanje humanitarnog prava. Mi na neki način podcjenjujemo interes često mlade populacije za pitanja ratnih zločina i događaja na prostoru bivše Jugoslavije, ali kada govorimo o humantirarnom pravu, onda govorimo i na globalnom nivou. Sada, trenutno, u svijetu se dešavaju povrede međunarodnog humanitarnog prava u raznim konceptima. Jednostavno, želimo senzibilizirati buduće stručnjake da imaju dobre bazične informacije o humanitarnom pravu“, kazao je voditelj projekta u Bosni i Hercegovini, Almir Alić, časnik za vezu sa Haškim tribunalom.
Da srednjoškolci malo znaju o radu i misiji Haškog tribunala potvrdili su nam upravo učenici Druge gimnazije Sarajevo, napominjući kako se u udžbenicima historije nedavna prošlost uglavnom zaobilazi.
Adnan Arnatović i Dunja Džabić kažu:
„Mi govorimo nešto o događajima u prošlosti, prije sto godina i više, međutim, ono što se događalo prethodnih dvadeset-trideset godina, to se uopšte ne spominje ni u jednom predmetu. To zavisi od profesora do profesora, ako baš neko ima želju o tome da govori, ali u nastavnom planu nema ništa po tom pitanju. Mi nekada s prijateljima razgovaramo o tim temama. Mislim, ako se ne razgovara, ako se ne vodi računa da se može ovo isto ponoviti, to se kroz istoriju ponavlja, uvijek.“
„Iskreno, mene to jako zanima i interesuje zato što s naše strane jedni govore jednu istinu, a s njihove strane drugu istinu. Nema jedne istine koju svi imamo, koju svi poštujemo. Nikad nisam došla u neki odnos da razgovaram s ljudima s druge strane zato što imam osjećaj da bi došlo do konflikta, zato što ja znam jedno, oni drugo. Imamo samo ono usmeno predanje od roditelja koji su bili u ratu i koji imaju neko drugo mišljenje. Mlađe generacije bi voljele da znaju, a oni koji su to proživjeli, to žele zaboraviti.“
Pozitivne kritike
Prvi projekat gostujućh predavanja u srednjim školama na prostoru bivše Jugoslavije održan je prošle školske godine u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu. Projektom je obuhvaćeno preko 1500 učenika, samo u Bosni i Hercegovini blizu 500 u srednjim školama u oba entiteta i u Brčko Distriktu.
Predavanja su koncipirana tako da se učenici mogu upoznati sa temeljnim pojmovima iz humanitarnog prava, misijom ICTY-a i važnoj ulozi koju je Haški tribunal dao u procesu tranzicione pravde.
Voditelj projekta Almir Alić naglašava kako je rad u školama, unatoč uvriježenom mišljenju, naišao na pozitivne kritike, kako učenika tako i lokalne zajednice.
„Biću veoma iskren: mi smo ciljano otišli u one sredine u kojima su bile i dešavale se teške povrede humanitarnog prava – govorim o Prijedoru, govorim o Banjaluci, govorim o Srebrenici, Zvorniku, Foči, Višegradu. U svim tim sredinama bio je izuzetno dobar prijem ove vrste predavanja, mi možda, po nekoj dnevno političkoj inerciji ne bismo vjerovali da će se desiti. Štaviše, na kraju ovih predavanja mi dajemo jednu anonimnu anketu studentima, učenicima, da ocijene kvalitet predavanja i prezentacije, šta bi se eventualno trebalo promijeniti, i izuzetno smo pozitivno iznenađeni. Reakcije iz svih sredina su dominantno pozitivne“, rekao je on.
Da li je vrijeme da se ova tematika napokon uvrsti u redovne nastavne planove i programe, koordinator projekta u ime Druge gimnazije Sarajevo, profesor Senad Alić, kaže:
„Naše je da ih navedemo, nagovorimo da se informišu i da prate i web portale i dnevno političke emisije koje tretiraju ovu tematiku i da budu informisani na pravi način. Diskutabilno je koliko će biti informisani, jer ako to sistem ne prati, onda je to sve stvar proizvoljne volje. Profesori su krajnji izvršioci svega ovoga, a političari kreiraju politiku i u ovom segmentu i mislim da je na njima velika odgovornost.“
Almir Alić, časnik za vezu sa Haskim tribunalaom u Bosni i Hercegovini dodaje:
„Mislim da nije prerano i da je jako bitno da se sistemski ova vrsta predavanja uključi, da je to jedan predmet, ili izučavanje tranzicione pravde u sklopu jednog predmeta – da li je ljudska prava, ili demokratija ili neki drugi predmet društvene istorije, ili bilo koji - to bi bilo jako poželjno i u okviru tog predmeta bi svakako jedna cjelina bila i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.“
Realizacija Tribunal’s Outreach Programme ove godine planirana je u 20 škola na području cijele Bosne i Hercegovine.
***************
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR).
Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.
Interaktivana prezentacija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u sarajevskoj Drugoj gimnaziji okupila je četrdesetak učenika završnih razreda.
Učenici su uz ostalo imali priliku objasniti individualno shvatanje pojmova rata, ratnih zločina, žrtava te samih Ujedinjenih nacija.
„Cilj ovih projekata je potaknuti kod mladih interes za pitanje humanitarnog prava. Mi na neki način podcjenjujemo interes često mlade populacije za pitanja ratnih zločina i događaja na prostoru bivše Jugoslavije, ali kada govorimo o humantirarnom pravu, onda govorimo i na globalnom nivou. Sada, trenutno, u svijetu se dešavaju povrede međunarodnog humanitarnog prava u raznim konceptima. Jednostavno, želimo senzibilizirati buduće stručnjake da imaju dobre bazične informacije o humanitarnom pravu“, kazao je voditelj projekta u Bosni i Hercegovini, Almir Alić, časnik za vezu sa Haškim tribunalom.
Da srednjoškolci malo znaju o radu i misiji Haškog tribunala potvrdili su nam upravo učenici Druge gimnazije Sarajevo, napominjući kako se u udžbenicima historije nedavna prošlost uglavnom zaobilazi.
Adnan Arnatović i Dunja Džabić kažu:
„Mi govorimo nešto o događajima u prošlosti, prije sto godina i više, međutim, ono što se događalo prethodnih dvadeset-trideset godina, to se uopšte ne spominje ni u jednom predmetu. To zavisi od profesora do profesora, ako baš neko ima želju o tome da govori, ali u nastavnom planu nema ništa po tom pitanju. Mi nekada s prijateljima razgovaramo o tim temama. Mislim, ako se ne razgovara, ako se ne vodi računa da se može ovo isto ponoviti, to se kroz istoriju ponavlja, uvijek.“
„Iskreno, mene to jako zanima i interesuje zato što s naše strane jedni govore jednu istinu, a s njihove strane drugu istinu. Nema jedne istine koju svi imamo, koju svi poštujemo. Nikad nisam došla u neki odnos da razgovaram s ljudima s druge strane zato što imam osjećaj da bi došlo do konflikta, zato što ja znam jedno, oni drugo. Imamo samo ono usmeno predanje od roditelja koji su bili u ratu i koji imaju neko drugo mišljenje. Mlađe generacije bi voljele da znaju, a oni koji su to proživjeli, to žele zaboraviti.“
Pozitivne kritike
Prvi projekat gostujućh predavanja u srednjim školama na prostoru bivše Jugoslavije održan je prošle školske godine u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu. Projektom je obuhvaćeno preko 1500 učenika, samo u Bosni i Hercegovini blizu 500 u srednjim školama u oba entiteta i u Brčko Distriktu.
Predavanja su koncipirana tako da se učenici mogu upoznati sa temeljnim pojmovima iz humanitarnog prava, misijom ICTY-a i važnoj ulozi koju je Haški tribunal dao u procesu tranzicione pravde.
Voditelj projekta Almir Alić naglašava kako je rad u školama, unatoč uvriježenom mišljenju, naišao na pozitivne kritike, kako učenika tako i lokalne zajednice.
„Biću veoma iskren: mi smo ciljano otišli u one sredine u kojima su bile i dešavale se teške povrede humanitarnog prava – govorim o Prijedoru, govorim o Banjaluci, govorim o Srebrenici, Zvorniku, Foči, Višegradu. U svim tim sredinama bio je izuzetno dobar prijem ove vrste predavanja, mi možda, po nekoj dnevno političkoj inerciji ne bismo vjerovali da će se desiti. Štaviše, na kraju ovih predavanja mi dajemo jednu anonimnu anketu studentima, učenicima, da ocijene kvalitet predavanja i prezentacije, šta bi se eventualno trebalo promijeniti, i izuzetno smo pozitivno iznenađeni. Reakcije iz svih sredina su dominantno pozitivne“, rekao je on.
Da li je vrijeme da se ova tematika napokon uvrsti u redovne nastavne planove i programe, koordinator projekta u ime Druge gimnazije Sarajevo, profesor Senad Alić, kaže:
„Naše je da ih navedemo, nagovorimo da se informišu i da prate i web portale i dnevno političke emisije koje tretiraju ovu tematiku i da budu informisani na pravi način. Diskutabilno je koliko će biti informisani, jer ako to sistem ne prati, onda je to sve stvar proizvoljne volje. Profesori su krajnji izvršioci svega ovoga, a političari kreiraju politiku i u ovom segmentu i mislim da je na njima velika odgovornost.“
Almir Alić, časnik za vezu sa Haskim tribunalaom u Bosni i Hercegovini dodaje:
„Mislim da nije prerano i da je jako bitno da se sistemski ova vrsta predavanja uključi, da je to jedan predmet, ili izučavanje tranzicione pravde u sklopu jednog predmeta – da li je ljudska prava, ili demokratija ili neki drugi predmet društvene istorije, ili bilo koji - to bi bilo jako poželjno i u okviru tog predmeta bi svakako jedna cjelina bila i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.“
Realizacija Tribunal’s Outreach Programme ove godine planirana je u 20 škola na području cijele Bosne i Hercegovine.
***************
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR).
Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.
