Pred zgradom beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) osvanule su fotografije predavača te visokoškolske institucije Marka Vekovića, Jelene Lončar i Stefana Surlića uz reč "izdajnik" i grb nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova.
"U pitanju je poziv na linč. Na društvenim mrežama svakakve se ružne i neistinite stvari pišu o nama", rekla je docentkinja Jelena Lončar 17. marta na skupu pred zgradom FPN.
Na tom fakultetu prethodno je bio zakazan okrugli sto "Akademska razmena između Kosova i Srbije" uz učešće predavača FPN-a i profesora Filozofskog fakulteta iz Prištine.
Na protestu FPN-a 17. marta saopšteno je da je taj skup otkazan iz bezbednosnih razloga jer su stizale pretnje da će biti napada na učesnike.
"Nikakav pritisak od strane radikalnih organizacija, desnice, levice, ili bilo koga, neće proći. Nastavićemo da se bavimo naukom", poručio je profesor FPN Dušan Spasojević.
Incident u kom su targetirani profesori FPN-a prijavljen je i sporni plakati su predati policiji.
"Takve pretnje, pozivanje na nasilje i ugrožavanje bezbednosti su veoma opasna stvar. Verujem da se radi o pritiscima iz nekih centara moći", rekla je Jelena Đorđević, profesorka FPN-a, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Targetiranje univerzitetskih profesora, opozicije i vlasti kulminiralo je pred susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija u Ohridu, 18. marta u subotu.
Zbog toga što je u najavi događaja na FPN-u Kosovo napisano bez zvezdice (*), kojom mu po Sporazumu dve strane o regionalnom predstavljanju i saradnji iz 2012. Beograd formalno ne daje status države, pojedini provladini mediji optužili su organizatore da krše Ustav u kom je Kosovo sastavni deo Srbije. U pomenutom sporazumu fakulteti se ne pominju.
Potom je rukovodstvo FPN-a saopštilo da je učinjena gruba i nenamerna greška, da bi zatim susret kosovskih i srpskih profesora bio otkazan.
"Apsurdno je da se zabranjuje razmena akademskog mišljenja baš u trenutku napora da se napravi dogovor sa Prištinom. Čini se da neko smatra da je plakatiranje efikasan metod u opštem sukobu ideja i ideologija oko Kosova", smatra profesorka Đorđević.
Fakultеt političkih nauka Univеrzitеta u Bеogradu policiji je prijavio napad na troje svojih nastavnika i od nadležnih zatražio da istražе pretnje i kazne počinioce.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja o ovom slučaju.
Nevladine organizacije i neke stranke opozicije oštro su osudile plakate protiv profesora FPN.
"Nadležni hitno moraju da ih zaštite od targetiranja i poziva na linč", naveo je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji koji okuplja više stotina nevladinih organizacija.
Borko Stefanović, iz opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), ocenio je da su nastavnici napadnuti samo zbog toga što su želeli da razgovaraju sa kolegama sa Kosova.
"Odgovornost snosi režim koji već deset godina takva sredstva koristi u borbi sa neistomišljenicima", naveo je Borko Stefanović.
Sredinom meseca u Novom Sadu pojavili su grafiti sa uvredama "Bora psiho" i "Pajtić lopov" poslaniku Borislavu Novakoviću i nekadašnjem lideru Demokratske stranke Bojanu Pajtiću. Te natpise prekrečili su aktivisti stranke Zajedno. Novakovićeva Narodna stranka zalaže se za referendum o Kosovu, dok je profesor novosadskog Pravnog fakulteta Bojan Pajtić ocenio da je evropskim sporazumom Vučić priznao međunarodni subjektivitet Kosova.
"Odnosno, usaglasio se sa faktičkim stanjem koje već postoji na Kosovu", naveo je Pajtić početkom marta na Televiziji Nova S.
Profesorka Jelena Đorđević zaključuje da ovakve pojave može da okonča politička odluka.
"Mislim da ima pojedinaca i grupa sa nižih nivoa vlasti koje plakatima i grafitima žele da se dodvore vrhu. Ali je činjenica da to jedino može da zaustavi Aleksandar Vučić, i niko drugi."
Kosovo je jedina tema serije plakatiranja koja se poslednjih dana događa u Srbiji.
Broj uvredljivih grafita i postera na ulicama Beograda rastao je kako se približavao sastanak lidera Kosova i Srbije 18. marta u Severnoj Makedoniji o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Slika Aleksandra Vučića, glavnog pregovarača Srbije, našla se na uličnim posterima i šablonima uz reči "Aca izdaja" i "Aca lažov".
Sličan tekst na račun lidera desničarske opozicije pojavio se na objektima, zidovima, ogradama u glavnom gradu.
Predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski i predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović posterizovani su uz natpise "Milica lažljivica" i "Miloš Francuz" pošto je objavio da ima i francuski pasoš. Njih dvoje i lider Dveri Boško Obradović prikazani su i na grupnom plakatu u društvu Aljbina Kurtija.
Beograđani sa kojima je RSE razgovarao smetaju takve aktivnosti.
"Sramota. Zna se gde se takva borba vodi, ne na ulici. Ovako je nepošteno", kaže Goran Janković.
"Ružno je. Grad jadan, prljav, još nam ovo treba. Pitam se dokle ćemo tako", dodaje Milana Ilić.
Autori uvredljivih plakata i grafita za sada su nepoznati. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa ovom temom.
Srpska napredna stranka (SNS) nije odgovorila na pitanja RSE o uvredljivim posterima i šablonima na račun predsednika te partije i šefa države Aleksandra Vučića i lidera opozicije.
Sociolog Ratko Božović kaže za RSE da dešavanja pokazuju nesnađenost političara.
"Zahvaljujući njima društvo je veoma podeljeno. Napravljena je velika zbrka iz koje je teško izaći. Ali ipak mislim da će doći do mirnog rešavanja veze sa Kosovom, naročito ako se suočimo sa mogućim posledicama ako se ne prihvati ponuđeni sporazum", zaključio je profesor Božović.
Posle višemesečne diplomatske aktivnosti Zapada, sastanak u Ohridu Evropska unija i Sjedinjene Američke čekaju uz dozu optimizma jer su se Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti u februaru usaglasili sa predlogom Brisela za normalizaciju odnosa.
U Severnoj Makedoniji tema je implementacija stavki iz evropskog dokumenta ali su stavovi učesnika o eventualnom parafu na dokument suprotni. Dok je kosovski premijer najavio da je spreman da stavi potpis na sporazum, srpski predsednik javno je obećao da to neće učiniti.
Predlog evropskog sporazuma navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju. Predviđa poseban status za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, i priznavanje državnih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.
Gabrijel Eskobar, izaslanik SAD za Zapadni Balkan, pred odlazak u Ohrid izrazio je očekivanje da sporazum Srbije i Kosova bude postignut u 2023. godini.
Facebook Forum