Pakistan i Saudijska Arabija dugo su gajili, kako obe sunitske muslimanske zemlje kažu, "bratske" odnose.
Stručnjaci ipak kažu da su dugogodišnje ekonomske, političke i vojne veze između države u južnoj Aziji i naftom bogate zalivske kraljevine bile manje zasnovane na zajedničkim vrednostima, a više na transakcijama, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Rijad je obezbeđivao ogromnu finansijsku podršku u obliku jeftine nafte i zajmova Islamabadu, koji godinama preživljava ekonomsku i energetsku krizu.
Kao čuvar dva najsvetija mesta islama, Saudijska Arabija je dala legitimitet pakistanskoj političkoj i vojnoj eliti, koja je u zemlji promovisala konzervativni islamski identitet.
Rijad je takođe navodno pomogao finansiranje pakistanskog programa nuklearnog oružja 70-ih godina.
Zauzvrat, Pakistan je decenijama slao svoje snage da pomognu odbranu kraljevine.
Islamabad je takođe blisko sarađivao sa Saudijskom Arabijom na suzbijanju rasta uticaja Irana – zapadnog suseda Pakistana i smrtnog neprijatelja Rijada.
Saudijcima je takođe dozvoljeno da šire ekstremnu vehabijsku verziju islama u Pakistanu preko ogromne mreže džamija i verskih škola.
Čini se, međutim, da su te bliske veze dosegle dno, s velikim pukotinama u odnosima.
"Uz nas"
Pakistanski ministar spoljnih poslova Šah Mehmud Kureši u kao nikad dosad otvorenoj izjavi kritikovao je Saudijsku Arabiju zbog, kako smatra, manjka podrške interesima Islamabada u spornom regionu Kašmir.
Region na Himalajima pretežno naseljen muslimanima podeljen je između Pakistana i njegovog rivala Indije, ali obe zemlje ima pretenziju na celu teritoriju.
Kureši je 5. avgusta rekao da Islamabad očekuje da Organizacija islamske konferencije (OIC) – grupa 57 muslimanskih zemalja iz Afrike, Bliskog Istoka i Azije sa sedištem u Saudijskoj Arabiji – sazove sastanak o Kašmiru.
Inače će, rekao je, Pakistan biti "primoran" da "sazove sastanak islamskih zemalja koje su spremne da budu uz nas po pitanju Kašmira", što je viđeno kao pretnja stvaranjem novog bloka koji bi bio rival OIC-u kojim dominira Saudijska Arabija.
Ministar spoljnih poslova spomenuo je Iran, Tursku i Katar – regionalne rivale Rijada – s kojima je poslednjih godina Pakistan ojačao veze.
Kureši je rekao da se Pakistan prošle godine povukao s međunarodnog samita lidera muslimanskih zemalja u Maleziji zbog zabrinutosti Rijada da bi sastanak mogao potkopati OIC.
Sada je, rekao je, Pakistan zahtevao da Rijad "pokaže liderstvo" po pitanju Kašmira. "Imamo naša osećanja", rekao je on. "Zalivske zemlje bi trebalo da to razumeju. Zauzimam poziciju uprkos našim dobrim odnosima sa Saudijskom Arabijom. Ne možemo više ćutati o patnjama Kašmirica".
Kureši je to rekao na prvu godišnjicu odluke Indije da ukine specijalni status teritorije pod njenom kontrolom u Kašmiru, što je razgnevilo Pakistan.
Pakistansko ministarstvo spoljnih poslova 6. avgusta je branilo Kurešijevu retku javnu kritiku Rijada, navodeći da reči ministra odražavaju "težnje i očekivanja ljudi".
Igra zajmova
Istog dana, mediji u Pakistanu su naveli da je vlada bila primorana da vrati milijardu dolara od zajma u vrednosti od tri milijarde dolara koji je dobila od Saudijske Arabije.
Taj kredit je bio deo paketa od 6,2 milijarde dolara koji je Saudijska Arabija najavila u oktobru 2018. godine i koji je uključivao ukupno tri milijarde dolara zajma i dodatnih 3,2 milijarde dolara za uvoz nafte.
U medijskim izveštajima takođe je navedeno da Pakistan od maja nije dobio nikakvu naftu po tom sporazumu.
Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman u februaru je potpisao investicione ugovore s Pakistanom u vrednosti od 20 milijardi dolara, uključujući za rafineriju i petrohemijski kompleks vredan 10 milijardi dolara u lučkom gradu Gvadar.
Pakistanski premijer Imran Kan je kritikovan, pa čak i ismevan na društvenim mrežama, zato što je sam vozio prestolonaslednika po njegovom dolasku Islamabad, što je imalo za cilj da pokaže značaj kraljevine za Pakistan.
Nekoliko dana posle Kurešijevog ispada, 10. avgusta, saudijski ambasador u Islamabadu se sastao s načelnikom pakistanskog generalštaba, generalom Kamarom Džavedom Badžvom. Vojska ima ogromnu ulogu u domaćim i spoljnim poslovima Pakistana.
U saopštenju pakistanske vlade navedeno je da je "tokom sastanka razgovarano o pitanjima od obostranog interesa, regionalnoj bezbednosnoj situaciji i bilateralnim odbrambenim odnosima dve bratske zemlje".
"Nezahvalni"
"Saudijci su bili uz Pakistan u teškim vremenima", rekao je Husain Hakani, bivši pakistanski ambasador u SAD i direktor Instituta Hadson (Hudson Institute) sa sedištem u Vašingtonu. "Ali Rijad smatra da je Pakistan manje spreman da podrži Saudijsku Arabiju u njenim bezbednosnim pitanjima, dok zahteva i ekonomsku i političku podršku".
Pakistan nije poslao trupe da pomognu koaliciji pod vodstvom Saudijske Arabije koja se od 2015. godine bori protiv Huti pobunjenika u Jemenu.
Istovremeno, Islamabad je podozriv prema razvijanju ekonomskih odnosa Rijada i Nju Delhija. Saudijska Arabija je postala četvrti najveći indijski trgovinski partner i glavni izvor njenog uvoza nafte, s bilateralnom trgovinom od 27 milijardi dolara godišnje.
Nasuprot tome, bilateralna trgovina Pakistana sa Saudijskom Arabijom iznosi samo 3,6 milijardi dolara.
"Saudijci na Pakistan gledaju kao na nezahvalnog primaoca njihove pomoći, uključujući direktnu podršku budžetu, snabdevanje naftom s odloženim plaćanjem i nekoliko stotina hiljada poslova za nekvalifikovane radnike", rekao je Hakani. "Ali za Saudijce, Indija je glavni trgovinski partner i oni odbijaju da igraju Islamabadovu igru nulte sume s Indijom".
Poslednjih godina Saudijska Arabija je proterala hiljade Pakistanca zato što nisu imali validne dokumente, mada neki posmatrači kažu da su proterivanja posledica pogoršanja diplomatskih odnosa.
Saudijska Arabija ostaje glavni izvor doznaka u Pakistanu. Pakistanski radnici u inostranstvu između jula 2019. i aprila 2020. poslali su kući gotovo 19 milijardi dolara, od čega je samo iz Saudijske Arabije došlo 4,4 milijarde dolara, pokazuju podaci Državne banke Pakistana.
Mošaraf Zaidi, pakistanski kolumnista i bivši diplomata, rekao je da će diplomatski spor imati "implikacije" za Islamabad, dodajući da je vlada razvila "naviku da iznosi bombastične izjave o najbližim strateškim partnerima zemlje".
"Saudijska Arabija nije običan partner zemlje", rekao je Zaidi.
Nadžam Seti, istaknuti pakistanski novinar, napisao je u kolumni da su pakistansko-saudijske veze "već dosegle dno" i da je Kurešijev "ispad posledica te činjenice, a njen uzrok".
Imtiaz Gul, šef nezavisnog Centra za istraživanje i studije u bezbednosti u Islamabadu, rekao je da je razmirica s Rijadom "izraz frustracije nedostatkom saudijske podrške po pitanju Kašmira i njegovih bliskih ekonomskih odnosa s Indijom".
On je, međutim, rekao da to ne znači strateško prestrojavanje Islamabada koji je nedavno uspostavio toplije veze s Iranom. "Pakistan će uglavnom ostati svrstan uz Saudijsku Arabiju i ostalim zemljama OIC-a, uključujući Tursku", rekao je Gul. "Odnosi s Iranom su od samog početka nezgodni i vrlo kolebljivi. I ne očekujem da dostignu nivo naših odnosa s Turskom ili Saudijskom Arabijom".
"Nepromišljeno"
Pakistanske opozicione partije i politički komentatori oštro su kritikovali vladu zbog javne kritike Rijada, tvrdeći da Islamabad ne može da si priušti da otuđi saudijske dobročinitelje.
Kuram Dastagir, bivši ministar odbrane i istaknuti član opozicione Pakistanske muslimanske lige – Navaz (PML-N) svrgnutog premijera Navaza Šarifa, rekao je da je Kurešijeva izjava "izrazito neprikladna i nesmotrena", jer Pakistan ima "dugogodišnji odnos sa Saudijskom Arabijom".
Dastagir je rekao da "ako razlike postoje, one ne treba da se iskazuju na neprikladan način kako je to uradio ministar spoljnih poslova".
Farhatulah Babar, bivši senator i istaknuti član Pakistanske narodne stranke (PPP), rekao je za RSE da je Kurešijeva izjava "neodgovorna, nepromišljena i nediplomatska".