Vrhovni sud Rusije dozvolio je da se Memorijal, organizacija za ljudska prava koja je dobila Nobelovu nagrade za mir, označi kao "ekstremistička" organizacija, što će omogućiti ruskim vlastima da progone svakoga ko doprinosi radu grupe ili deli njene materijale.
Presuda doneta u četvrtak na zatvorenom saslušanju je novi pokušaj ruskih zvaničnika u okviru dugotrajnog suzbijanja slobode govora u toj zemlji. Kampanja je dobila na zamahu otkako je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. u nastojanju vlasti da ograniče kritike vojne operacije.
Norveški Nobelov komitet saopštio je uoči presude da je "duboko uznemiren najnovijim pokušajem ruskih vlasti da unište Memorijal".
"Memorijal je dobio Nobelovu nagradu za mir za svoj višedecenijski rad na dokumentovanju ratnih zločina, kršenja ljudskih prava i žrtava represije iz sovjetskog doba. Označiti takvu organizaciju ekstremističkom je uvreda za fundamentalne vrednosti ljudskog dostojanstva i slobode izražavanja", navodi se u saopštenju.
Razotkrivanje zločina sovjetskih vlasti
Presuda je deo napada Kremlja na Memorijal, koji je decenijama razotkrivao zločine sovjetskih vlasti – posebno tokom ere diktatora Josifa Staljina – protiv sopstvenog naroda.
Organizacija je zabranjena u Rusiji u decembru 2021. godine zbog navodnog kršenja drakonskih zakona o takozvanim stranim agentima.
Memorijal je 2022. dobio Nobelovu nagradu za mir zajedno s ukrajinskim Centrom za građanske slobode i Alesom Bjaljatskim, zatvorenim osnivačem beloruske grupe za ljudska prava Vjasna.
"Slučaj protiv Memorijala je još jedan pokušaj zastrašivanja svih neistomišljenika u zemlji i prisiljavanja civilnog društva na tišinu", naveo je Memorijal u saopštenju pre objavljivanja presude.
Od zabrane u Rusiji, Memorijal deluje uglavnom iz inostranstva kako bi podržao stotine političkih zatvorenika koji su još uvek u toj zemlji.
Presuda u četvrtak je usmerena na "međunarodni javni pokret Memorijal", za koji grupa tvrdi da formalno ne postoji.
Nejasna oznaka, navodi Memorijal, namerni je potez ruskih vlasti da se omogući krivično gonjenje svakoga ko govori o ljudskim pravima ili zločinima u prošlosti.