Viši sud u Beogradu potvrdio je optužnicu za ratne zločine na Petrovačkoj cesti i u mestu Svodna, koji su se desili u avgustu 1995, a optužnicu je protiv četvorice hrvatskih pilota podnelo Tužilaštvo za ratne zločine Srbije.
Terete se za izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu i njegovo Odeljenje za ratne zločine je na sednici 3. juna donelo rešenje o potvrđivanju optužnice Tužilaštva za ratne zločine protiv hrvatskih pilota Vladimira Mikca i drugih, saopštio je Viši sud 8. juna.
Krivično vanpretresno veće je navelo i da je ispitalo optužnicu Tužilaštva za ratne zločine.
Iz već je saopšteno da su "ispunjeni neophodni materijalni uslovi za podizanje optužnice u konkretnom slučaju".
Protiv ovog rešenja okrivljeni i njihovi branioci mogu da se žale Apelacionom sudu u Beogradu, u roku od tri dana od dana prijema rešenja, dodao je Viši sud.
Tužilaštvo za ratne zločine, kako je ranije objavljeno, podiglo je optužnicu protiv hrvatskih oficira, koji se prema pisanju medija, terete da su u avgustu 1995. godine tokom akcije "Oluja" naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada.
Ovo je prva optužnica u Srbiji za akciju "Oluja".
U prvim reagovanjima iz Hrvatske navodi srpskog Tužilaštva su odbačeni, a tamošnji ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman je podizanje te optužnice ocenio kao "čisto politikanstvo".
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je u maju da će Srbiju koštati podizanje optužnice protiv četvorice hrvatskih oficira zbog navodnih ratnih zločina i prozvao srpske političare za "neinteligentno ponašanje" s kojim nikada neće uspeti da uđu u EU.
Ministarstvo branitelja Hrvatske ocenilo je 19. maja da podizanjem optužnica protiv hrvatskih oficira Srbija dodatno narušava međusobne odnose dve zemlje.
Ministarstvo je navelo i da "legitimnosti i legalnost hrvatskih vojno-policijskih operacija 'Bljeska' i 'Oluje' niko ne može i ne sme da dovede u pitanje, jer je tim oslobodilačkim operacijama vraćena hrvatska teritorija u ustavno-pravni poredak države".
Akciju "Oluja" hrvatska vojska i policija pokrenule su 4. avgusta 1995. godine protiv snaga samoproglašene "Republike Srpske Krajine", čiji je otpor slomljen za četiri dana.
Prema hrvatskim izvorima, oko 130 hiljada stanovnika te regije, mahom etničkih Srba, je u avgustu 1995. godine pred "Olujom" otišlo organizovano u konvojima, a prema srpskim izvorima oko 250 hiljada je prognano ili pobeglo u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju.
Prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava tokom "Oluje" stradalo je 677 Srba, međutim u njihovoj publikaciji nisu razdvojene žrtve rata od žrtava ratnih zločina. Po njihovim podacima u UN-ovom sektoru Jug je 410 osoba izgubilo život, u sektoru Sever 191 osoba i 76 osoba je ubijeno i nestalo u izbegličkoj koloni.
Prema istom izvoru, u nedeljama nakon "Oluje" spaljeno je ili devastirano više hiljada stambenih objekata.
Prema podacima hrvatskog Državnog odvjetništva, za krivična dela za vreme "Oluje" i nakon nje, ubistva, pljačke i paljevine, osuđeno je 2.380 osoba.
Za ratne zločine nad starijim srpskim civilima u danima i nedeljama nakon "Oluje" postoje svega dve pravosnažne sudske presude. Niz slučajeva još je u sudskom postupku, postupak uopšte nije pokrenut ili je vođen, ali niko nije osuđen za zločine.
Hrvatski generali Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak u Hagu su oslobođeni optužbe za zajednički zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja Srba s tog dela hrvatskog teritorija.
