Sudnica u Specijalnom sudu u Beogradu - ilustracija
Odluka Hrvatske o optužnicama odmaže pomirenju
Hrvatski Sabor nedavno je usvojioZakon o ništavnosti, a kojim se sve optužnice za ratne zločine koje je podigla bivša JNA, bivša Jugoslavija i Srbija proglašavaju ništavnim.
Na pomen mogućnosti da bi Srbija mogla odgovoriti istom merom, u Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu navode da samo to ne bi smelo da se dogodi.
Na podsećanje da je Srbija mogla i sama da predupredi problem i odustane od optužnica iz ratnog vremena, u Tužilaštvu uzvraćaju da ih je stotinak već povučeno.
Na bojazan da bi hrvatski Zakon o ništavnosti optužnica JNA, bivše Jugoslavije i Srbije mogao koristiti samo onima kojima je savest nečista, upozorava se kako se prvi problemi već pojavljuju, ali da za sada nisu i dramatični.
U svakom slučaju, Hrvatska i Srbija, države koje bi svoju privrženost civilizacijskim vrednostima morale dokazati tako što će zajedno goniti krivce za ratne zločine, su na tački na kojoj nikog ne bi iznenadilo da prekinu svaku saradnju.
Osim, ukoliko zaživi poslednja inicijativa hrvatskog predsednika Ive Josipvića mogla bi biti spasonosna.
Sporazumom koji bi eventualno potpisali Zagreb i Beograd bilo bi pokušano obaranje svih prepreka koje se pojavljuju, ali i stvaraju u gonjenju odgovornih za zločine.
Takvu mogućnost pozdravlja zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
"Naravno, na našim političarima je da odluče s obzirom da je i gospodin Josipović političar, a ja sam u Tužilaštvu i kao takav ne mogu da donosim političke odluke, jedino ocene koliko bi i kakva bi suština tog sporazuma trebala da bude. Dakle, najvažnije je ono šta će biti u sporazumu", kaže on.
Odnosno, eventualni sporazum morao bi biti garancija da se neće dogoditi ono na šta je u danu kada je hrvatski Sabor izglasao sporni zakon upozorio državni sekretar u srpskom Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
"Ovakva odluka hrvatske Vlade, odnosno hrvatskog Sabora sigurno neće doprineti pomirenju u regionu, kao ni efikasnom procesuiranju ratnih zločinaca", kaže on.
Vekarić: Srbija neće odgovoriti istom merom
Čini se da je preambiciozan bio svako ko je očekivao da će uskoro doći dan u kom će hrvatsko i srpsko pravosuđe zajednički i iskreno raditi na gonjenju svih, ili makar što većeg broja, odgovornih za ubistva, razaranja, proterivanja, zlostavljanja ...
Sve su to užasi koji su čvrsto urezani u sećanje obe strane, a koje opet ne uspevaju da uslade napore na njihovom rasvetljavanju.
Nekoliko dana nakon što je u Saboru usvojen sporni zakon, saradnju pravosudnih organa već trpi.
"Imate vrlo nelogične stvari u ovom trenutku. Evo baš danas, mogu da vam kažem ekskluzivno, smo dobili dve zamolnice iz Hrvatske da mi rešavamo ovde. Znači, jedno važi za naše zamolnice tamo, a drugo važi za zamolnice ovde. Hoću da kažem da pravosudni organi rade ustaljeno, to doprinosi da se neka istina otkrije. S druge strane oseća se kroz, recimo, reakcije određenih svedoka koji su trebali da dođu iz Hrvatske - jedan nam je, npr., pozivajući se sad na taj zakon, otkazao svedočenje u jednom vrlo važnom predmetu", navodi Bruno Vekarić.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine
Na pitanje RSE o kom se slučaju radi, Vekarić je odgovorio da ne može da iznosti takve detalje.
Da li je ovo tek početak i šta će se desiti ukoliko se ostvare Josipovićeve slutnje po kojima je nerealno očekivati, Bruno Vekarić naglašava da: "Srbija neće odgovoriti istom mjerom"
Za sada nema zvaničnih potvrda da u Beogradu neko o tome i razmišlja. Bruno Vekarić priželjkuje da tako i ostane.
"Ja se iskreno nadam da mi nećemo odgovoriti istom merom zato što je tema ratnih zločina ona koju mi radimo zbog nas. Mi imamo potrebu da eliminišemo ružne stvari iz naše prošlosti. To je ono što je naš interes. Mi ne trebamo da postupamo pogrešno ukoliko je neko drugi, po nama, postupio pogrešno. To je onda još veća šteta", kaže on.
No, meseci su takvi da se od proizvođenja štete ne zazire niti na jednoj strani, pa čak ni onda kada je reč o ovako osetljivim pitanima.
Vratiti se na put saradnje
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević kaže za RSE da su ovo posebne okolnosti jer u Hrvatskoj vlada predizborna situacija.
"Kao što je i kod nas, i onda se sada i tamo i ovdje udvaraju desnici misleći da je ona jača nego što je. Prema tome, vlada koja je u rukama HDZ-a hoće da pokaže neku čvrstoću u tom pogledu i naravno da reaguje na nešto što je i sa ove strane bilo lakomisleno - automatsko prosleđivanje svih tih optužnica. S početka devedestih godina znamo kakva su bila vojna tužilaštva i vojni sudovi", kaže on
To je argument na koji analitičari redovno podsećaju nadležne u Beogradu.
Drugim rečima, kojim bi se razlogom moglo opravdati zadržavanje optužnica iz Miloševićevog vremena, pogotovu onih koje je podizalo nekadašnje tužilaštvo vojske koja je za sobom ostavila razrušeni Vukovar, a da pri tome nikada sama nije gonila one koji su nosili njene uniforme, a ruke okrvavili, ali sada sada traži gonjenje Ivana Vekića, Vladimira Šeksa, Tomislava Merčepa i Branimira Glavaša - po optužbi za zločine i genocid nad Srbima upravo u tom gradu?
Bruno Vekarić ukazuje da se pri pozivanju na ovakve argument zanemaruje broj takozvanih vojnih slučajeva od kojih je Tužilaštvo odustalo.
"Mi smo odustali već od više od 100 predmeta u samom startu kad smo dobili te vojne predmete. Znači ovo su neki gde treba da se izvrše ili određene radnje ili da zajedno, u skladu sa sporazumom o saradnji, rešimo i zatvorimo te slučajeve. Znači, predmet Purde je - bez obzira što se medijski diže, zaboravite medijsku priču, uzmite procesnu priču - završen na maksimalno dobar način, i to kada smo ga imali faktički u tri zemlje. To je dobar primer regionalne saradnje, bez obzira na komentare. Sa druge strane imate Vesnu Bosanac, odustali smo u međuvremenu, pa 100 predmeta koje smo eliminisali na samom početku, nije ni došlo do ove faze", kaže on.
No, ono što se nije dogodilo u slučaju veterana Tihomira Purde, koji je u pritvoru u BiH proveo dva meseca (sve dok Srbija zbog nedostatka dokaza nije odustala od optužbi), desilo se kada su u Zagreb stigle optužnice između ostalih i protiv potpredsednika Sabora Šeksa, ali i Merčepa i Glavaša, koji su već iza rešetaka.
Saradnja pravosuđa, barem u poslednjem pomenutom slučaju, puca na pitanju oko kog zapravo i nema spora, kaže Vekarić.
"Branimir Glavaš npr. U Hrvatskoj je osuđen na 10 godina. I šta sada? I tamo je, dakle, osuđen na 10 godina. Znači stav pravosuđa i srpskog i hrvatskog je identičan, a vi eliminišete bilo šta što je stiglo iz Srbije u tom smislu. Takvih primera ima bezbroj", naglašava on.
To je samo jedan od odgovora koji nije uzet u obzir, što dalje komplikuje odnose i može, kako upozorava predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević.
"Paralisati pojedine slučajeve, a znamo svi da je mnogo slučajeva vezano za ove dve zemlje i da će saradnje tužilaštava i svih onih koji se bave otkrivanjem krivičnih dela i u budućnosti biti od najbitnije važnosti za region", kaže on.
Podsetimo, juna prošle godine hrvatski ministar pravde Ivan Šimonović i njegova srpska koleginica Snežana Malović pred kamerama su potpisali Sporazum o izručenju domaćih državljana okrivljenih za korupciju i organizovani kriminal.
Makar tog trenutka izgledalo je da je pravosudna saradnja dve države u usponu. Na taj put bi se trebalo vratiti bez obzira što izbori - samo što nisu.
