Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Slaba opozicija ideji promene granica


Jedan od grafita u centru Beograda, ilustrativna fotografija

Modaliteti rešenja konflikta Srbije i Kosova, teme su o kojima su Aleksandar Vučić i Hašim Tači, predsednici Srbije i Kosova, govorili tokom Evropskog foruma u autrijskomu Alpbahu. U samoj Srbiji inicijative predsednika Aleksandra Vučića koje je ranije označio kao poziv na “razgraničenje" nisu naišle na značajniji otpor javnosti, kod koje kosovski mit i dalje igra bitnu političku ulogu. Ima li međutim Aleksandar Vučić opoziciju predlozima koje iznosi?

"Politički posmatrano imate jednu grupaciju oko Demokratske stranke Srbije (DSS) koja je uvek imala jednu takvu poziciju da je pitanje Kosova nešto što se ne postavlja", ukazuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) sociolog Vladimir Vuletić na, po sopstvenoj oceni, najprincipijelnijeg protivnika razrešenja kosovskog pitanja, a samim tim i ideje razgraničenja ili 'korekcije granica'.

“To je i deo javnosti oko crkve i oni su, da tako kažemo, dosledni u tom stavu. I to je jedan principijelan stav. Postoji i jedan deo političke javnosti koja nema jasan politički stav. To su oni koji su jednostavno politički protiv Aleksandra Vučića i šta god da uradi oni bi bili protiv", kaže Vuletić – aludirajući pritom na sveštenika sa Kosova, igumana manastira Visoki Dečani Savu Janjića, oštrog kritičara ideje o podeli Kosova, ali i deo šarenolike opozicije.

Vučićevo rešenje za Kosovo
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:36 0:00

Sam Aleksandar Vučić je početkom avgusta, reagujući na pismo koje su predstavnici nevladinog sektora uputili visokoj predstavnci Evropske unije i posrednci u dijalogu Beograda i Prištine Federiki Mogerini ukazujući na posledice koje bi mogla izazvati eventualna podela Kosova, ukazao da su se protiv njega ujedinili ideološki protivnici poput Nataše Kandić, osnivačica nevladinog Fonda za humanitarno pravo, i Amfilohija Radovića, mitropolita crnogorsko-primorske eparhije Srpske pravoslavne crkve, poznat po nacionalističkim stavovima.

Međutim, Naim Leo Beširi iz nevladine organizacije Instutut za evropske poslove, smatra da se u ovom slučaju ne bi moglo sprovoditi takvo puko poistovećivanje – jer su motivi protivljenja civilnog sektora i nacionalista potpuno različiti.

Kosovski mit je duboko ukorenjen u svakog od nas: Naim Leo Beširi
Kosovski mit je duboko ukorenjen u svakog od nas: Naim Leo Beširi

"Civilno društvo i oni malo viđeniji ljudi protive se takvoj ideji zato što to podseća na devedesetegodine kada su se mape iscrtavale na salveti o tome kako će raspala Jugoslavija izgledati. I to znamo da nije donelo ništa dobro jer je bio početak ozbiljnih sukoba koji do dan danas nisu završeni. Građanska struja verujem da veruje da je to početak daljih sukoba umesto da se ide ka tome da se sukobi zatvore, oni zamrznuti prestanu da postoje", ističe Beširi ukazujući istovremeno na glavne argumente koje u diskursu upotrebljava nacionalistička struja.

“Kosovski mit je duboko ukorenjen u svakog od nas. Dakle od osnovne škole vrlo mitološki se govori o Kosovu. Vrlo retko zapravo govorimo i učimo o Kosovu kao o realnoj teritoriji i o tome šta se tamo dešavalo. I koliko je zapravo Kosovo bilo u sastavu Srbije – kada pogledamo istoriju više nije nego što jeste. Ali, prosto naš obrazovni sistem nas je naučio da u taj kosovski mit duboko verujemo", kaže Beširi.

Od razrešenja konflikta Srbije i Kosova gotovo pa direktno zavisi ostvarenje njihovih evropskih aspiracija – a kako se može čuti od poslenika međunarodne javnosti i stabilnost Zapadnog Balkana - dela Evrope u kome se nalaze. Zato su, ukazuje profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Žarko Korać, razumljive težnje i namere sveta i Evrope da se to pitanje što pre reši.

“Oni koji kritikuju pokušaj Vučića i vlasti u Srbiji da taj problem reše, pre svega, imaju na umu takozvani zamrznuti konflikt. Iako, nikad ne obrazlažu zbog čega bi povoljnije bilo da taj konflikt ostane zamrznut... I kakvo bi to buduće vreme došlo - u kome bi neko postigao da najveći deo zemalja sveta povuče priznanje Kosova. Da ono ostane kao neka neodređena teritorija koja je ustavno u Srbiji, a da ni u jednom drugom smislu Beograd nema nikakvu kontrolu nad njim", kaže Korać.

Aleksandar Vučić i Hašim Tači su na nedavnom Evropskom forumu u Alpbahu u Austriji ponovili apel za pomoć Sjedinjenih Država i Evropske unije za rešavanje konflikta Srbije i Kosova. Naredna rudna dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, zakazana je za 7. septembar u Briselu.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG