Zaraza uzrokovana bakterijom skoro nepoznatom pacijentima u Srbiji odnela je dva života u bolnicama u poslednjih desetak dana. Dok se epidemije u zdravstvenim ustanovama beleže u nekoliko gradova, Ministarstvo zdravlja traži krivce.
Klostridija, latinskog naziva “Clostridium difficile”, je bakterija kojom su inficirana dva pacijenta koja su umrla na odeljenju ortopedije Opšte bolnice u Užicu. Nakon proglašenja epidemije 25. aprila i kontrole državne sanitarne inspekcije 10. maja Ministarstvo zdravlja pokrenulo je prekršajnu prijavu protiv Opšte bolnice.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je prilikom posete užičkoj bolnici da je očigledno da je bilo propusta u radu, ali da se oni za sada ne mogu dovoditi u direktnu vezu sa posledicama infekcija kod umrlih pacijenata.
“Ako se ustanovi da je bilo propusta moraće da snose sankcije oni koji su ih napravili. Protivepidemijskim merama bilo je određeno da ne sme biti prijema novih pacijenata na odeljenje bolnice na kom je proglašena epidemija, a ukoliko je neko učinio suprotno toj naredbi za to mora da snosi posledice. I nemamo nameru da bilo koga aboliramo od odgovornosti”, kazala je Đukić Dejanović.
Referentna laboratorija u Nišu registrovala je četvoro inficiranih klostridijom u užičkoj bolnici dok je u drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, u bolnicama u Leskovcu i Smederevu, utvrđen čitav niz epidemija izazvanih ovom bakterijom.
Epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je za RSE da pojava klostridije nije specifična samo za Srbiju, jer je ima i u visokorazvijenim zemljama, i objasnio da do smrtnog ishoda dolazi ukoliko se spoji nekoliko faktora rizika.
“Na primer, ukoliko dođe do pada imuniteta zbog osnovnog oboljenja, malignog, kardiovaskularnog, infarkta, ili velike hirurške operacije sa teškim posledicama… Ako se tome još doda zloupotreba antibiotika, ako se ne koriste umereno i samo po potrebi, onda se još više razvije rezistencije ove bakterije. I treći faktor koji je prisutan kod svih bolesti, a posebno kod crevnih zaraznih bolesti, pa i kod ove bakterije, jeste nedovoljna opšta i lična higijena”, kazao je on.
Epidemiolozi u Srbiji poslednjih desetak godina problem klostridije prate sa velikom pažnjom jer svetska iskustva pokazuju da je ova bakterija, koja je obično posle dugotrajne upotrebe antibiotika uzročnik proliva i koja dovodi do dehidracije i metaboličke neravnoteže, mutirala i postala patogenija. Najveća opasnost od klostridije preti starijim pacijentima na dužim lečenjima, a kao preventiva se preporučuje disciplinovano održavanje higijene u bolnicama.
Preventiva najbitnija
Živorad Mrkić, predsednik Novog sindikata zdravtsva, kaže da u mnogim bolnicama u Srbiji nema dovoljno čistačica, medicinskih sestara i savremene opreme za sterilizaciju, i upravo to vidi kao jedan od mogućih uzroka za tragičan ishod epidemije izazvane klostridijom.
“Postoji i još jedan faktor koji utiče na ovakvo stanje, a to je činjenica da u bolnicama često nedostaje sredstava za dezinfenkciju. Sve to, na žalost, proizvodi kumulativni efekat i gubimo ljude zbog bolničkih infekcija. Država se prema zdravstvu odnosi vrlo loše, štedi na zdravlju ne shvatajući da se zapravo na taj način ljudima skraćuje život. Pacijenti su tako žrtve njene neodgovornosti i nemara”, ističe Mrkić.
Sa druge strane, iako rodbina umrlih u užičkoj bolnici tvrdi da njihovi bližnji nisu adekvatno lečeni, ministarka Slavica Đukić Dejanović smatra da srpsko zdravstvo radi najbolje što može i da je na nivou zemalja regiona.
“Dakle, nemamo neku negativnu specifičnost. Što ne znači da pojedinačno nema neuporedivo boljih ili neuporedivo lošijih uslova. Svakako da ćemo istražiti da li je u užičkoj bolnici bilo nehigijene i da li su radile neke osobe koje nisu smele zbog toga što su eventualno bile inficirane. To će sve pokazati rezultati nadzora naših inspekcija.”
Posle svega građani kojima je potrebna medicinska pomoć sa velikom dozom rezerve očekuju preglede i operacije. Pacijenti koji čekaju na intervencije u užičkom zdravstvenom centru rekli su za RSE da ih je sada po malo i strah od odlaska u bolnicu.
Institutu za javno zdravlje Batut od početka 2013. godine prijavljeno je 17 epidemija bolničkih infekcija. Ukupno je obolelo 270 osoba, umrlo je osam pacijenata, pri čemu je šest smrtnih ishoda registrovano u epidemiji gripa. Najčešće su infekcije operativnog mesta, urinarnog trakta i krvi, i to na odeljenjima intenzivne nege.
Epidemiolog Branislav Tiodorović zaključuje da je preventiva jedna od najbitnijih stvari kako bi se sprečili smrtni ishodi, posebno u slučajevima infekcija izazvanih klostridijom.
“Prevencija nije samo dužnost zdravstvenih radnika, već bi i pacijenti u bolnicama i van njih trebalo da vode računa o higijeni. To ne košta mnogo, kao što nisu veliki izdaci ni za to da bolnice budu čiste. Održavanje opšte i lične higijene nije skupo, a mnogo znači. Zahteva samo savesnost, redovnost i sistematičnost. Ali mi imamo jedan drugi problem, naše bolnice su prenatrpane… Kada je u pitanju klostridija, svuda u svetu se pacijenti kod pojave učestalih proliva prebacuju u posebnu bolničku sobu sa zasebnim toaletom. Pitanje je da li mi to možemo da obezbedimo u bilo kom kliničkom centru u Srbiji. Bojim se da to naše zdravstvo nije u mogućnosti”, kaže Tiodorović.
Prema podacima Instituta Batut, od svih pacijenata koji se leče u bolnicama od 1,5 do tri odsto njih dobije bolničku infekciju. Tokom 2012. registrovano je 20 epidemija bolničkih infekcija sa ukupno 396 obolelih, od kojih je jedna osoba umrla.
Klostridija, latinskog naziva “Clostridium difficile”, je bakterija kojom su inficirana dva pacijenta koja su umrla na odeljenju ortopedije Opšte bolnice u Užicu. Nakon proglašenja epidemije 25. aprila i kontrole državne sanitarne inspekcije 10. maja Ministarstvo zdravlja pokrenulo je prekršajnu prijavu protiv Opšte bolnice.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je prilikom posete užičkoj bolnici da je očigledno da je bilo propusta u radu, ali da se oni za sada ne mogu dovoditi u direktnu vezu sa posledicama infekcija kod umrlih pacijenata.
“Ako se ustanovi da je bilo propusta moraće da snose sankcije oni koji su ih napravili. Protivepidemijskim merama bilo je određeno da ne sme biti prijema novih pacijenata na odeljenje bolnice na kom je proglašena epidemija, a ukoliko je neko učinio suprotno toj naredbi za to mora da snosi posledice. I nemamo nameru da bilo koga aboliramo od odgovornosti”, kazala je Đukić Dejanović.
Referentna laboratorija u Nišu registrovala je četvoro inficiranih klostridijom u užičkoj bolnici dok je u drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, u bolnicama u Leskovcu i Smederevu, utvrđen čitav niz epidemija izazvanih ovom bakterijom.
Epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je za RSE da pojava klostridije nije specifična samo za Srbiju, jer je ima i u visokorazvijenim zemljama, i objasnio da do smrtnog ishoda dolazi ukoliko se spoji nekoliko faktora rizika.
“Na primer, ukoliko dođe do pada imuniteta zbog osnovnog oboljenja, malignog, kardiovaskularnog, infarkta, ili velike hirurške operacije sa teškim posledicama… Ako se tome još doda zloupotreba antibiotika, ako se ne koriste umereno i samo po potrebi, onda se još više razvije rezistencije ove bakterije. I treći faktor koji je prisutan kod svih bolesti, a posebno kod crevnih zaraznih bolesti, pa i kod ove bakterije, jeste nedovoljna opšta i lična higijena”, kazao je on.
Epidemiolozi u Srbiji poslednjih desetak godina problem klostridije prate sa velikom pažnjom jer svetska iskustva pokazuju da je ova bakterija, koja je obično posle dugotrajne upotrebe antibiotika uzročnik proliva i koja dovodi do dehidracije i metaboličke neravnoteže, mutirala i postala patogenija. Najveća opasnost od klostridije preti starijim pacijentima na dužim lečenjima, a kao preventiva se preporučuje disciplinovano održavanje higijene u bolnicama.
Preventiva najbitnija
Živorad Mrkić, predsednik Novog sindikata zdravtsva, kaže da u mnogim bolnicama u Srbiji nema dovoljno čistačica, medicinskih sestara i savremene opreme za sterilizaciju, i upravo to vidi kao jedan od mogućih uzroka za tragičan ishod epidemije izazvane klostridijom.
“Postoji i još jedan faktor koji utiče na ovakvo stanje, a to je činjenica da u bolnicama često nedostaje sredstava za dezinfenkciju. Sve to, na žalost, proizvodi kumulativni efekat i gubimo ljude zbog bolničkih infekcija. Država se prema zdravstvu odnosi vrlo loše, štedi na zdravlju ne shvatajući da se zapravo na taj način ljudima skraćuje život. Pacijenti su tako žrtve njene neodgovornosti i nemara”, ističe Mrkić.
Sa druge strane, iako rodbina umrlih u užičkoj bolnici tvrdi da njihovi bližnji nisu adekvatno lečeni, ministarka Slavica Đukić Dejanović smatra da srpsko zdravstvo radi najbolje što može i da je na nivou zemalja regiona.
“Dakle, nemamo neku negativnu specifičnost. Što ne znači da pojedinačno nema neuporedivo boljih ili neuporedivo lošijih uslova. Svakako da ćemo istražiti da li je u užičkoj bolnici bilo nehigijene i da li su radile neke osobe koje nisu smele zbog toga što su eventualno bile inficirane. To će sve pokazati rezultati nadzora naših inspekcija.”
Posle svega građani kojima je potrebna medicinska pomoć sa velikom dozom rezerve očekuju preglede i operacije. Pacijenti koji čekaju na intervencije u užičkom zdravstvenom centru rekli su za RSE da ih je sada po malo i strah od odlaska u bolnicu.
Institutu za javno zdravlje Batut od početka 2013. godine prijavljeno je 17 epidemija bolničkih infekcija. Ukupno je obolelo 270 osoba, umrlo je osam pacijenata, pri čemu je šest smrtnih ishoda registrovano u epidemiji gripa. Najčešće su infekcije operativnog mesta, urinarnog trakta i krvi, i to na odeljenjima intenzivne nege.
Epidemiolog Branislav Tiodorović zaključuje da je preventiva jedna od najbitnijih stvari kako bi se sprečili smrtni ishodi, posebno u slučajevima infekcija izazvanih klostridijom.
“Prevencija nije samo dužnost zdravstvenih radnika, već bi i pacijenti u bolnicama i van njih trebalo da vode računa o higijeni. To ne košta mnogo, kao što nisu veliki izdaci ni za to da bolnice budu čiste. Održavanje opšte i lične higijene nije skupo, a mnogo znači. Zahteva samo savesnost, redovnost i sistematičnost. Ali mi imamo jedan drugi problem, naše bolnice su prenatrpane… Kada je u pitanju klostridija, svuda u svetu se pacijenti kod pojave učestalih proliva prebacuju u posebnu bolničku sobu sa zasebnim toaletom. Pitanje je da li mi to možemo da obezbedimo u bilo kom kliničkom centru u Srbiji. Bojim se da to naše zdravstvo nije u mogućnosti”, kaže Tiodorović.
Prema podacima Instituta Batut, od svih pacijenata koji se leče u bolnicama od 1,5 do tri odsto njih dobije bolničku infekciju. Tokom 2012. registrovano je 20 epidemija bolničkih infekcija sa ukupno 396 obolelih, od kojih je jedna osoba umrla.
