Dostupni linkovi

(Ne)opravdane pohvale iz Brisela


Premijer Milo Đukanović predao je crnogorsku aplikaciju za članstvo u EU 15. decembra prošle godine.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren je po ko zna koji put iznio niz pohvala na račun crnogorske vlasti i njenog lidera, ocjenjujući da su postigli veliki uspjeh na putu evropskih integracija, sve u povodu odluke da Savjet ministara uzme u razmatranje aplikaciju za članstvo u EU. Istraživali smo da li se i zašto percepcija unutra i izvana često razlikuju.

Odluka Savjeta ministara Evropske unije da razmatra crnogorski zahtjev za sticanje kandidata za članstvo u uniji rezultat je rada njenog naroda i lidera, ocijenio je evropski komesar za proširenje Oli Ren. Političke reforme napreduju, otvaraju se nove institucije ili osnažuju postojeće. Crna Gora ima veoma konstruktivnu i stabilizujuću ulogu regionu, poručio je Ren.

U reakcijama opozicije koje je uslijedile stavovi su potpuno suprotni zbog čega je dnevna novina "Dan" stihovala naslov: "Samo Oli Mila voli", a da li je baš tako. Nije - smatra kolumnista "Monitora", književnik Andrej Nikolaidis, koji kaže da su izbori prije dvadesetak dana potvrdili da građani misle isto što i Brisel:

Ako učestvujemo u demokratskom procesu i želimo u Evropsku uniju i želimo takozvane evropske vrijednosti, ne možemo da bjesnimo kada nam Evropska unija, odnosno sistem evropskih vrijednosti kroz usta Oli Rena saopšti svoje mišljenje o stvarima.
"Oli Ren određuje šta je demokratski standard, tu moramo biti jasni, znači, ni vi, ni ja, ni takozvani nezavisni intelektualci. Mi određujemo šta je naša fantazija o tome šta je demokratija, a demokratija uistinu, realno, na nivou realno-političkog, upravo jeste to što je rekao Oli Ren. Građani su na izborima saopštili da je sve uredu i ne samo to nego da očekuju da bude još bolje. To je potvrdio i Oli Ren. Demokratija je vladavina većina. Ako učestvujemo u demokratskom procesu ne možemo da ružimo narod svaki put kada izgubimo izbore. Ako učestvujemo u demokratskom procesu i želimo u Evropsku uniju i želimo takozvane evropske vrijednosti, ne možemo da bjesnimo kada nam Evropska unija, odnosno sistem evropskih vrijednosti kroz usta Oli Rena saopšti svoje mišljenje o stvarima. Dakle nijesmo mi mjerilo ustvari. Šta je demokratija to upravo formuliše Oli Ren. Prema tome, sa tog stanovišta sve je u redu."

Činjenica je, međutim, da i pored rezultata izbora i redovnih pohvala evropskih zvaničnika na račun crnogorske vlasti i njenih kapaciteta u sprovođenju reformi dio javnosti predvođen nevladinim sektorom, kritički nastrojenim medijima i intelektualcima ne slaže se sa ovakvom percepcijom, potencirajući, pak, ono što međunarodni zvaničnici često kažu, ali pomenu kao na usput ili manje važno, a to je da Crna Gora ima ozbiljne probleme sa korupcijom i organizvanim kriminalom, raznim vrstama konflikata interesa i slično.

Stevo Muk, iz Instituta alternativa, ovu različitu percepciju objašnjava na dva načina. Prvi je činjenica da je crnogorska Vlada predvođena premijerom Milom Đukanovićem zvaničan partner Evropske unije, te da se u prilikama kao što je pitanje aplikacije upućuju pohvale koje su više kurtoazne prirode:

Kada je Crna Gora u pitanju, odnos Evropske unije, odnosno njenih zvaničnika, prema rezultatima dometa rada Crna Gore na putu evropskih integracija činjenica jeste to da oni Crnu Goru posmatraju u regionalnom kontekstu.
"Čini mi se da uopšte u javnoj komunikaciji evropskih zvaničnika postoji ta potreba da se taj jedan proevropski optimizam koji ponekad nedostaje širi i da se to ponekad čini možda i bez prave mjere."

Drugi, možda još vežniji razlog je regionalni kontekst iz kojeg Crna Gora bez dileme odskače:

"Ono što je, po meni, činjenica kada je Crna Gora u pitanju je odnos Evropske unije, odnosno njenih zvaničnika, prema rezultatima dometa rada Crna Gore na putu evropskih integracija jeste to da oni Crnu Goru posmatraju u regionalnom kontekstu."


Ono što se u takvim uslovima nameće kao pitanje je da li se oštrica onih koji kritikuju mnoge krupne neriješene društvene probleme otupljuje, jer vlast uvijek ima argument u vidu relevantnih poruka Evropske unije:

"U tom smislu je naravno ono što civilno društvo radi, se na određeni način ograničava, jer se jednostavno ne dozvoljava da se vidi taj drugi dio istine o Crnoj Gori."


Andrej Nikolaidis smatra i da nije riječ o procesu koji je karakterističan samo za Crnu Goru, već je imanentan svim manje ili više uspješnim demokratijama:

"Nijedan naš problem nije samo lokalni i nijedan naš problem neće se riješiti sam od sebe, pa ni odlaskom Mila Đukanovića i vlasti Demokratske partije socijalista. Ovdje u Crnoj Gori postoji jedno DPS-centrično viđenje svijeta gdje postoji veliki broj ljudi i veliki broj aktera na javnoj sceni koji bi, ako bi iz njihovog sistema izbili DPS, oni sjutra ne bi znali o čemu da govore. Čekajte, svijet se ne vrti oko Demokratska partije socijalista. Na ovome svijetu se dešavaju mnoge druge stvari, a Demokratska partija socijalista je samo jedna refleksija ili simptom onoga što se dešava."
  • 16x9 Image

    Biljana Jovićević

    U novinarstvu je od 1998. godine. Radila tri godine na Radiju Crne Gore. Od septembra 2001. je izvještač iz Podgorice za RSE, a od jula 2009. je stalni član redakcije u Pragu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG