Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Protest protiv kapitalizma jača u Evropi


Demonstranti protestvuju protiv povećanih mera štednje ispred crkve Svetog Pavla u Londonu, 16. oktobar 2011.
Nekoliko stotina demonstranata se ulogorilo u Londonu, Frankfurtu i Amsterdamu, najavljujući dugoročnu "okupaciju" kao deo kampanje protiv oštrih mera štednje i pohlepe korporacija.

Kampovi u finansijskim središtima tri evropska grada su podignuti nakon protesta u subotu u 900 gradova u 80 zemalja sveta.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ističe da je osim finansijskih, najveći izazov prevladavanje "deficita poverenja".

U britanskoj prestonici nekoliko stotina demonstranata protiv kapitalizma ulogorilo se ispred katedrale svetog Pola (Saint Paul) u blizini londonske berze.
Kako javljaju svetske agencije, do sada je postavljeno oko 70 šatora.

Aktivisti su se dogovorili da postave i improvizovane uređaje kako bi olakšali dugoročniju "okupaciju".

Jedan od aktivista koji pomaže u postavljanju kuhinje kaže:

"U osnovi, voda i hrana su ključni za preživljavanje na planeti. Stoga nastojimo da obezbedimo opremu za kuvanje. Imamo toplu vodu tako da ljudi mogu da popiju čaj. Takođe, prikupljamo novac za nabavku šporeta na gas, tako da možemo prokuvati vodu, prati ruke i održavati čistoću kako bismo izbegli neku zarazu".

Na banerima su ispisane poruke kao što su: 'Sačuvajte mir i okupirajte London' i 'Spasavajte ljude, a ne banke'.

Jedan od demonstranata Greg Vilkinson (Wilkinson):

"Sve je veća nejednakost. Kapitalizam nikada nije bio dobra stvar, ali u najmanju ruku ponekad je ispunio neke od ciljeva omogućavajući ljudima posao i povećanje njihovih prihoda. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, veoma brzo rastu prihodi samo jednog procenta najbogatijih ljudi, dok su ostali na istom nivou, ako im se uopšte posrećilo da imaju posao".

'Oči u oči' sa bankarima

No, ima i kritičara ovih okupljanja. Dejvid Pajnder (David Pinder), specijlista za bankarski softver.

"Smatram da je njihova poruka malo promašena jer nije ponuđeno stvarno rešenje. Jedna je stvar reći da sistem ne funkcioniše, ali nisam čuo da je predložena bilo kakva alternativa".

U šatoru za koordinaciju aktivnosti novih medija, na kome je napisano "Okupirajte londonsku berzu", Oli Tejlor (Ollie Taylor) ističe šta je cilj:

"U osnovi želimo da obezbedimo javnosti neobrađene, izvorne slike i videa. Pokušavamo da dopremo do publike i predočimo im šta se ovde tačno dešava. Osećamo da smo neznatno zastupljeni u glavnim medijima, kao i da naši stavovi nisu prikazani objektivno".

U Amsterdamu, finansijskoj prestonici Holandije, oko 300 demonstranata se ulogorilo u nedelju ispred berze.

maskirani demonstranti pale vatru ispred sedišta Evropeke centralne banke u Frankfurtu, 15. oktobar 2011.
maskirani demonstranti pale vatru ispred sedišta Evropeke centralne banke u Frankfurtu, 15. oktobar 2011.

Jedan od organizatora Set Livens (Seth Lievense) kaže da su ljudi veoma motivisani da dugo ostanu na trgu.

"Danima, noćima, nedeljama – njihova želja za promenama je ogromna".

U nemačkoj finansijskoj prestonici Frankfurtu oko 200 ljudi se ulogorilo ispred sedišta Evropske centralne banke (ECB), čija se uloga smatra ključnom u dužničkoj krizi evrozone.

Jedan od demonstranata Aleksander Sak izjavio je u nedelju:

"Od sutra ćemo stajati ispred Evropske centralne banke u labavim formacijama, tako da bankari mogu da prođu, ali će morati da se suoče sa nama, moraće da vide naša lica. Oni moraju da vide da smo se okupili ovde kako bismo se borili protiv njihovih finansijskih zločina. Oni moraju da vide ljudi koji razmišljaju o tome šta se dešava i žele nešto da promene".

Obraćajući se skupštini Interparlamentarne unije u Ženevi u nedelju veče, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Ban Ki Mun je istakao da se vlade širom sveta suočavaju sa ogromnim deficitima.

Uhapšeno na stotine demonstranata

On je, međutim, dodao da je najveći izazov prevladavanje "deficita poverenja", što je neophodno za suočavanje sa finansijskim deficitom.

Na desetine hiljada demonstranta je izašlo u subotu na ulice širom sveta. U Rimu se, prema nekim procenama, okupilo čak 200 hiljada ljudi.

Protesti su uglavnom prošli mirno, osim u italijanskoj prestonici, gde je stotine demonstranata napravilo materijalnu štetu, po procenama vlasti, od oko million evra.

Dvanaest ljudi je zatvoreno a više od 130 je povređeno, uglavnom policajci.

U Grčkoj, 48-časovni štrajk carinika, pomoraca i drugih službi u transportu, zaustavio je, između ostalog, brodove, pa je obustavljen saobraćaj sa desetinama ostrva u ovoj zemlji.

Za sredu je najavljen dvodnevni generalni štrajk zbog predviđenog glasanja u parlamentu o novim merama štednje.

Oko 175 ljudi je privedeno u Čikagu nakon što su odbili da napuste park gde su se ulogorili.

Takođe, u Tuksonu i Feniksu je privedeno oko 100 demonstranata jer su odbili naredbu policije da se raziđu.

Bilo je i sukoba u Njujorku, gde je zatvoreno oko 70 demonstranatu, a u međuvremenu, Bil Dobs (Bill Dobbs), portparol pokreta "Okupirajte Volstrit", izjavio da su dosada dobili na ime donacija skoro 300 hiljada dolara otkako su započeli proteste pre mesec dana.

Aktivisti u Njujorku kažu da su takođe prikupili ćebad, jastuke, vreće za spavanje, konzerve sa hranom, medicinske kao i potrepštine za higijenu za "dugoročnu okupaciju".

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG