Koalicija za Međunarodni krivični sud, nevladina organizacija sa sedištima u Njujorku i Hagu čiji su ciljevi poboljšanje međunarodne saradnje sa Tribunalom u Hagu, kao i omogućavanje njegove pravičnosti i nepristrasnosti, u otvorenom pismu upozorila je predsednika Srbije Tomislava Nikolića da je povodom proteklog Dana državnosti Srbije u februaru odlikovao sudanskog predsednika Omar Hasana al-Bašira, optuženog za genocid počinjen u regionu Darfura.
Međunarodni krivični sud je za njim u dva navrata, 2009. i 2010., izdavao naloge za hapšenje, ali Sudan odbija da izruči svoje državljane Tribunalu u Hagu.
Al Bašir je, navedeno je na sajtu predsednika Srbije, odlikovan Ordenom Republike Srbije na lenti za zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Sudan.
Aliks Vuilemin Grendel, predstavnica nevladine organizacije Koalicija za Međunarodni krivični sud, upozorava da se Nikolić time oglušio o obaveze koje je Vlada preuzela pristupajući Međunarodnom krivičnom sudu, degradirajući pritom kako tu instituciju, tako i državu Srbiju.
„Naša konkretna poruka predsedniku Srbije je da razmotri svoju odluku o odlikovanju predsednika Al-Bašira, jer smatramo da to degradira kako samo odlikovanje tako i pravosudni sistem zasnovan na Rimskom statutu, međunarodnom ugovoru kojim je stvoren Međunarodni krivični sud. Srbija je potpisnica Rimskog statuta, što znači da ima odgovornost da podržava pravne ali i moralne obaveze iz Rimskog statuta“, kaže za Radio Slobodna Evropa Alix Vuillemin Grendel, iz Koalicije za Međunarodni krivični sud (MKS).
RSE: Kako ste shvatili ovaj potez predsednika Nikolića?
Grendel: Bili smo jako razočarani ukazivanjem tako velike počasti jednom beguncu od Međunarodnog krivičnog suda. Želimo da se predsednik al-Bašir suoči sa pravdom, a to je pravda koju vodi MKS posredstvom kompetentnih i nezavisnih sudija. Nalog za njegovo hapšenje ne predstavlja presudu da je kriv, već način da se obezbedi prisustvo optuženog na suđenju i na sudijama je da presude je li on kriv ili ne. Stoga je potez predsednika Nikolića nesrećan događaj, jer nagrađivanje nekoga zbog liderskih sposobnosti, u trenutku dok tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda istražuje to liderstvo zbog najgnusnijih zločina jeste nešto što nikako nije na mestu.
RSE: Kakva bi mogla biti reakcija javnosti nakon što je Srbija dodelila orden optuženome za ratne zločine?
Grendel: Naša mreža čini koaliciju od 2.500 nevladinih organizacija iz celog sveta. Takođe, imamo veoma aktivne nevladine aktiviste koji rade na ovom slučaju u Srbiji. Odgovor koji za sada imamo je podrška našoj koaliciji, ali i širenje informacija da se Vlada Srbije, nažalost, na ovaj način ne pridržava Rimskog statuta.
RSE: Kakav imidž Srbija stvara u svetu ovakvim postupkom?
Grendel: Ovim činom vlasti Srbije ne šalju dobru poruku. To je poruka da nekažnjivost za najveće zločine pobeđuje, da se ne drži moralnih i pravnih obaveza koje se nalaze ne samo u Rimskom statutu nego i u Povelji Ujedinjenih nacija. To je užasna poruka žrtvama – a njih je stotine hiljada u Darfuru – da je neko ko ima moć u potpunosti zaštićen od pravde i da može nekažnjeno da čini zločine.
O potezu predesednika Srbije, koji je ponovo u fokusu nakon upozorenja međunarodne nevladine organizacije, za list Danas govorio je jedan od njegovih savetnika Ivan Mrkić.
„Al-Bašir je odlikovan zato što je na čelu države koja nije priznala Kosovo“, rekao je Mrkić, Nikolićev savetnik za spoljnu politiku.
Mrkić je rekao da je odlikovan i predsednik Komisije afričke unije Erastus Mvenča, kao i južnoafrički predsednik Džejkob Zuma.
"Već su nas kontaktirali o ovom pitanju iz EU, pa smo im pružili potrebna objašnjenja”, rekao je Mrkić.
Upitan da li je predsednik Srbije pre odlikovanja znao da je sudanski predsednik odbegli optuženik Međunarodnog krivičnog suda, Mrkić je odgovorio „da se to odlikovanje nije moglo zaobići".
Davanje visokog državnog odličja osobi koja je pred Međunarodnim sudom pravde optužena za najteže zločine, Nenadu Đurđeviću iz Foruma za etničke odnose, je teško shvatljiva.
"Da se takva jedna stvar čini zbog određenog političkog cilja koji je Srbiji važan, ali na ovaj način, čini mi se, nikako neće biti postignut. S druge strane, kada se pogleda pregovarački okvir Evropske unije za Srbiju, mislim da se kada govorimo o spoljnoj i bezbednosnoj politici kroz poglavlje 31 mora doći do postepenog usaglašavanja sa Evropskom unijom. Kada je reč o poglavlju 35, gde je dat okvir o normalizaciji Srbije i Kosova, ovaj potez simbolično - ako nikako drugačije obesmišljava praktično oba poglavlja. Treće, što je po mom mišljenju važno, je da ovaj potez zaista otežava Srpskoj naprednoj stranci i premijeru Vučiću da pridobije proevropski korpus glasača na predstojećim izborima. Koliko god da se on trudio u politici i kampanji da to učini", kaže Đurđević za RSE.
On međutim ne očekuje da će biti bilo kakvih negativnih refleksija po briselski proces u kome učestvuju Srbija i Kosovo.
"Deluje mi da je svima važnije da se dođe do konkretnih rezultata na terenu. To više govori o onome ko je dao orden, nego što direktno utiče na briselski proces. Postoji jedna vrlo ozbiljna konfuzija između politika koje vodi premijer i ovog poteza predsednika Nikolića koji je veoma diskutabilan i problematičan", zaključuje Đurđević.
Međunarodni krivični sud Al Bašira optužnicom tereti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocide tokom sukoba u Darfuru u Sudanu. Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 400.000 ljudi je poginulo, a više od dva miliona napustilo domove u periodu od 2003.-2008, kada su pobunjenici u toj zemlji počeli oružanu pobunu.
Stotine hiljada neislamskih civila i vojnika su u tom periodu bili žrtve ubistava, prisilnog premeštanja, silovanja, mučenja i pljačke.
