Stanje u Hemijskoj industriji Azotara u Pančevu, koja upravo slavi 50 godina postojanja, poslednjih dana glavna je tema među Pančevcima i zaposlenima u toj kompaniji. Nakon hapšenja umešanih u afere sa trgovinom mineralnih đubriva i pšenicom u Azotari reporteri RSE bili su u Pančevu.
Građani Pančeva ovih dana sa posebnim zanimanjem prate dešavanja oko afera u vezi sa poslovanjem Azotare, posebno zbog toga što su nekada stanovnici tog banatskog grada uglavnom živeli od hemijske industrije čiji veliki deo je poslednjih godina u krizi.
I na ulicama i u kafićima Pančevci prepričavaju nove informacije oko privatizacije i malverzacija u Azotari, i sa posebnom pažnjom listaju dnevnu štampu i prate televizijske vesti.
Živorad Terzić (60), Kristina Trajkovski (57) i Mira Jakovljević (62) kažu za RSE da vesti o dešavanjima u Azotari za njih nisu neka novost.
HIP Azotara Pančevo, preduzeće za proizvodnju veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, nakon više od 40 godina uspešnog rada neuspešno je privatizovano 2006. pa je ta epizoda završena tako što je Vlada Srbije 2009. poništila privatizaciju.
Samo par dana nakon novih hapšenja osumnjičenih za malverzacije u Azotari došla je i pedesetogodišnjica te fabrike i proslava koju je rukovodstvo firme priredilo u pančevačkom Domu vojske.
Domaćin skupa, direktor Azotare Goran Petrić, u svečanoj atmosferi nije želeo da govori o aferama.
“Ne mogu to da komentarišem. Nismo se zbog toga okupili danas”, rekao je tom prilikom.
Jubileju koji je obeležen prigodnim govorima o istorijatu Azotare, uz neizbežan koktel i posluženje, prisustvovali su i predstavnici tri reprezentativna sindikata te fabrike koja danas zapošljava 1.100 ljudi. Iako su afere u Azotari glavna tema u državi i samom Pančevu, niko od sindikalnih lidera nema primedbe na sadašnje stanje u firmi.
Radnici zadovoljni
Petar Naumović, iz Sindikata Nezavisnost, rekao je za RSE da su radnici Azotare zadovoljni.
“Fabrika radi, imamo sigurne plate, kolektivni ugovor je odličan a naša firma jedna je od boljih u Srbiji kada se radi o sindikalnom životu. Ja godinama radim u Azotari i nisam primetio nikakve malverzacije ili nelogičnosti u poslovanju. Ne mogu da kažem da li je neko nešto ukrao jer to jednostavno nisam video”, kaže Naumović.
Kao i u drugim sličnim prilikama u Srbiji, na proslavu 50 godina Azotare pojedine zvanice došle su u skupim odelima i luksuznim automobilima, što su primetili i neki od prolaznika.
“Pa evo, vidimo da ima i onih koji žive lepo. Jednostavno nemam reči za sve što se ovde dešava. Slave 50 godina od osnivanja dok su neki bivši rukovodioci pod lisicama, malte ne dok ih policija hapsi. A šta bi tu moglo da se slavi, za mene je to užasno. Azotara je nekada bila važna za Pančevo, ali sada više nije kada je sve pokradeno”, kaže Cica Vasić (55), iz Pančeva.
Aleksandar Božić, iz Smenskog sindikata Sloga, koji u Azotari okuplja zaposlene u proizvodnji, zaključuje da je na istražnim organima da utvrde da li je bilo nezakonitosti u radu i uprkos svemu veruje u lepu budućnost fabrike u kojoj je prosečna palata danas oko 500 evra.
“Mi smo ranije bili u jednom periodu kada je fabrika bila pred gašenjem. Imali smo neuspešnu privatizaciju, bili smo faktički zatvorena firma, više od godinu dana nismo primali plate… Sada je fabrika pokrenuta, plata je redovna i prihvatljiva. Za sada nam je to dovoljno da bi se nadali još boljim danima”, rekao je Božić.
Građani Pančeva ovih dana sa posebnim zanimanjem prate dešavanja oko afera u vezi sa poslovanjem Azotare, posebno zbog toga što su nekada stanovnici tog banatskog grada uglavnom živeli od hemijske industrije čiji veliki deo je poslednjih godina u krizi.
I na ulicama i u kafićima Pančevci prepričavaju nove informacije oko privatizacije i malverzacija u Azotari, i sa posebnom pažnjom listaju dnevnu štampu i prate televizijske vesti.
Živorad Terzić (60), Kristina Trajkovski (57) i Mira Jakovljević (62) kažu za RSE da vesti o dešavanjima u Azotari za njih nisu neka novost.
HIP Azotara Pančevo, preduzeće za proizvodnju veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, nakon više od 40 godina uspešnog rada neuspešno je privatizovano 2006. pa je ta epizoda završena tako što je Vlada Srbije 2009. poništila privatizaciju.
Samo par dana nakon novih hapšenja osumnjičenih za malverzacije u Azotari došla je i pedesetogodišnjica te fabrike i proslava koju je rukovodstvo firme priredilo u pančevačkom Domu vojske.
Domaćin skupa, direktor Azotare Goran Petrić, u svečanoj atmosferi nije želeo da govori o aferama.
“Ne mogu to da komentarišem. Nismo se zbog toga okupili danas”, rekao je tom prilikom.
Jubileju koji je obeležen prigodnim govorima o istorijatu Azotare, uz neizbežan koktel i posluženje, prisustvovali su i predstavnici tri reprezentativna sindikata te fabrike koja danas zapošljava 1.100 ljudi. Iako su afere u Azotari glavna tema u državi i samom Pančevu, niko od sindikalnih lidera nema primedbe na sadašnje stanje u firmi.
Radnici zadovoljni
Petar Naumović, iz Sindikata Nezavisnost, rekao je za RSE da su radnici Azotare zadovoljni.
“Fabrika radi, imamo sigurne plate, kolektivni ugovor je odličan a naša firma jedna je od boljih u Srbiji kada se radi o sindikalnom životu. Ja godinama radim u Azotari i nisam primetio nikakve malverzacije ili nelogičnosti u poslovanju. Ne mogu da kažem da li je neko nešto ukrao jer to jednostavno nisam video”, kaže Naumović.
Kao i u drugim sličnim prilikama u Srbiji, na proslavu 50 godina Azotare pojedine zvanice došle su u skupim odelima i luksuznim automobilima, što su primetili i neki od prolaznika.
“Pa evo, vidimo da ima i onih koji žive lepo. Jednostavno nemam reči za sve što se ovde dešava. Slave 50 godina od osnivanja dok su neki bivši rukovodioci pod lisicama, malte ne dok ih policija hapsi. A šta bi tu moglo da se slavi, za mene je to užasno. Azotara je nekada bila važna za Pančevo, ali sada više nije kada je sve pokradeno”, kaže Cica Vasić (55), iz Pančeva.
Aleksandar Božić, iz Smenskog sindikata Sloga, koji u Azotari okuplja zaposlene u proizvodnji, zaključuje da je na istražnim organima da utvrde da li je bilo nezakonitosti u radu i uprkos svemu veruje u lepu budućnost fabrike u kojoj je prosečna palata danas oko 500 evra.
“Mi smo ranije bili u jednom periodu kada je fabrika bila pred gašenjem. Imali smo neuspešnu privatizaciju, bili smo faktički zatvorena firma, više od godinu dana nismo primali plate… Sada je fabrika pokrenuta, plata je redovna i prihvatljiva. Za sada nam je to dovoljno da bi se nadali još boljim danima”, rekao je Božić.
