Obeležavanje Milanskog edikta nije bilo u znaku ekumenizma

Niš je povodom obeležavanja 17 vekova od potpisivanja Milanskog edikta, kojim je ustanovljena verska ravnopravnost i sloboda ispovedanja hrišćanstva, od Vatikana dobio spomenik caru Konstantinu, delo beogradskog vajara Dragana Radenovića. Manifestacija posvećenih ukazu cara Konstantina tokom čitave godine bilo je na pretek, ali uprkos stavovima mnogih, među kojima i predsednika Srbije i kopredsednika Odbora za njegovo obeležavanje, da Srbija i danas živi po principima Milanskog edikta, preovladava ocena je da je propuštena jedinstvena prilika da se povodom ovog jubileja pošalje snažnija ekumenska poruka.

Gradonačelnik Niša Zoran Perišić i generalni vikar fra Lepolod Rohmes otkrili su spomenik posvećen obeležavanju 17 vekova od donošenja Milanskog edikta koji gradu poklanja Katolička crkva. Postavljen na centralnom delu nišavskog keja, obelisk je prikaz ptice koja se seća nastanka sveta i simbolizuje Hristovo raspeće, dok njegovim centralnim delom dominiraju tri portreta cara Konstantina Velikog, prikazana kroz različite periode njegovog života.

Naziv ove skulpture, “Metamorphosis Constantiniana", proročanski nas upozorava da smo svi mi pozvani na nove metamorfoze i nove preobražaje i uspone, rekao je otkrivajući spomenik beogradski nadbiskup, monsinjor Stanislav Hočevar i dodao:

“Kao svojevrsna kruna jubilarne godine, svojim bogatim simboličkim značenjem ova donacija govori koliko je bitno shvatiti znakove vremena i na njih pravovremeno, jasno, odlučno poput Konstantina Velikog i odgovoriti”.

A zahvaljujući donatorima, gradonačelnik Niša Zoran Perišić poslao je sledeću poruku:

“Želim da u ime grada zahvalim Katoličkoj crkvi i poželim da ovaj gest dobre volje i uvažavanja bude temelj budućih bratskih odnosa i međusobnog poštovanja svih religijskih zajednica u Nišu”.

Da jubilej obeležavanja sedamnaest vekova Milanskog edikta nije iskorišćen da se pošalje snažna ekumenska poruka, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Iako su na proslavi učestvovali i katolički kardinali i visoki predstavici Anglikanske crkve, dominantno je bilo okupljanje poglavara pravoslavnih crkava.

“U samim počecima priprema bilo je mnogo više spremnosti za jednu veću sinergiju nego što se to pokazalo tokom godine. Budući da su oni jako naglašavali važnost susreta patrijarha ili poglavara istočnih crkava, s obzirom da se, kako su tvrdili, pripremaju za panortodoksni sabor, mi smo onda shvatili da je upravo taj susret patrijarha prilika da promovišu pripremu tog događaja, nesumnjivo važnog za čitavo hrišćanstvo. I svi stvarno očekujemo da što pre uslijedi taj veliki događaj – bilo susret samih istočnih, odnosno, pravoslavnih crkava ili, što je sve vrijeme moja želja i ideal, da se upriliči zajednički ekumenski sabor istočne i zapadne crkve”, ističe beogradski nadbiskup.

Upitan da li je format obeležavanja Milanskog edikta u Srbiji bila veličanstvena, ali propuštena, prilika da se održi svetski ekumenski sabor, koji bi bio i prilika i za posetu Pape Franje, nadbiskup Hočevar kaže:

“Svakako. Vi znate da je bila želja svih naših vjernika, što je i njihovo pravo, da pozdrave svoga poglavara u Srbiji. Za Srbiju bi kao državu to istovremeno bio izniman događaj, simbolična potvrda da je svima u društvu stalo do jednog objektivnog i integralnog dijaloga; dakle, taj susret bi imao vrlo veliki značaj. Unatoč svemu, međutim, ja ostajem optimist. Svi sada konstatuju da ova godina nije bila dovoljno iskorištena, da smo propustili mnoge šanse. Upravo zato se i nadam da ćemo napraviti jednu zajedničku analizu gdje bismo, i za budućnost, jasno zapisali da nismo ispunili sve i da istočno i zapadno hrišćanstvo, ako hoće da svjedoče o božjoj ljubavi, moraju snažnije surađivati. S naše strane svakako, i sa moje posebno, postoji sva spremnost da radimo na tome”, poručuje nadbiskup Stanislav Hočevar.

I verski analitičar Živica Tucić za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je celogodišnje obeležavanje 17 stoleća Milanskog edikta propuštena šansa da to bude jedan izuzetan svetski skup ekumenizma i razumevanja - kako među hrišćanima samim, tako i među njima i pripadnicima drugih verskih zajednica.

“To je bio divan povod da se svi okupe i da dođe rimski papa, poglavar protestanata, poglavar anglikanaca, a ne deseti episkop u hijerarhiji. Ne, to nije uspelo. Ja za to ne krivim patrijarha Irineja – on je imao tu viziju još dok je bio episkop u Nišu. Živimo u civilizaciji slike: zamislite da smo mogli videti ceo jedan red poglavara svih crkava, kakav bi to samo simbol jedinstva bio. Jednostavno, propuštena je prilika, a patrijarh je i posle toga zažalio što taj jubilej nije obeležen u nekom većem formatu. Međutim, očigledno u Saboru SPC-a, ali ne znamo čak ni te okolnosti, zašto patrijarh nije uspeo da sprovede taj svoj plan. Bilo je, verovatno, i političkih i intelektualnih otpora. Ovde u Srbiji ne vlada ekumenska atmosfera – i to u delu Crkve, u delu inteligencije i u delu politike – samo da ne vide papu, anglikanskog ili nekog drugog poglavara”, ocenjuje Tucić, koji od odgovornosti ne izuzima ni aktuelni politički vrh države:

“Ja bih rekao i da je predsednik Nikolić tu morao da bude aktivniji. Sadržaj je morao biti daleko ekumenskiji. Hrišćani, s obzirom da nisu jedini na svetu, mogli su i prema drugim religijama i verama da ostave jedan utisak da ih bar nešto više spaja nego što smo videli da ih spaja”, ocenjuje Živica Tucić.