Otkako je nova vladajuća koalicija najavila da neće sledećoj generaciji ostaviti višedecenijsko mučenje oko Kosova nego da će ga sama okončati, nacionalistički blok ponovo je zamahao patriotskim i pseudopatriotskim kosovskim barjacima. Predsednik Vlade označen je kao lažni premijer, optužen da je prodao Kosovo za datum, a u pogon su stavljene i krimi-afere da se Ivica Dačić kompromituje i ukloni.
To sve, međutim, i nije neka naročito neočekivana vest s obzirom da dolazi s desnog krila srpske partijske pijace. Svakako je, međutim, iznenađenje kada takvi i slični šumovi počnu da se emituju iz do juče vladajuće, Demokratske stranke, koja se definisala kao proevropska srpska predvodnica, čak i institucija od posebnog nacionalnog značaja. Lament nad gubitkom “srpskog Kosova”, ako potraje, mogao bi ovu stranku, kao i druge pre nje, odvesti u totalno političko urušavanje i politički zaborav, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Novi čelnik Demokratske stranke Dragan Đilas nedavno je, tik nakon rečenice da podržava Vladu u dijalogu sa Prištinom, izjavio da je vladajuća koalicija spremna da odustane od institucija Srbije na Kosovu i de facto prizna Kosovo. Kazao je u tom kontekstu i da je srećan što nije deo te vlasti, pa ne mora da stavi svoj potpis na takvo rešenje kosovskog pitanja, kao i da ne zna nikoga u Srbiji koga će to rešenje učiniti srećnim i ko neće imati osećaj poniženosti kada se ono konačno postigne.
Za razliku od aktuelne, prethodna vlada, predvođena Demokratskom strankom, zastupala je politiku „i Kosovo i Evropa“, uspela da sačuva srpske institucije na severu i dobije status kandidata za EU, pohvalio se u istom TV nastupu Đilas.
Prećutao je, međutim, kakav je domet ta politika “i-i” u vodećim zapadnim prestonicama imala, o čemu, valjalo bi možda podsetiti, ubitačno neprijatno svedoče akordi koji su tada u domaćoj javnosti prilično denfovani. Naime, nemačka kancelarka Angela Merkel je u avgustu 2011. tokom posete Beogradu iznenađenom i uvređenom Borisu Tadiću, šefu države i DS, neuvijeno sručila da mora da rasformira paralelne strukture na severu Kosova ako hoće da zemlju privodi Evropi.
Da pomenuti Đilasov stav nije nikakva greška ili tek njegov lični pogled na stvari nego da predstavlja poziciju Demokratske stranke, pa prema tome i njegovu, za Radio Slobodna Evropa kaže Borislav Stefanović, šef njenog poslaničkog kluba u Skupštini Srbije:
“Moj stav je identičan stavu predsednika Demokratske stranke. Pogledajte celu izjavu jer ona prikazuje kako smo došli ovde gde smo došli i kako bi mi nešto bolje uradili, a kako neke stvari sada, zbog položaja nove vlasti, ne mogu da se naprave bolje. To je potpuno jasan i iskren odgovor, u skladu sa onim što svi građani misle u ovoj zemlji. Ne znam šta tražite u tome – da l’ tražite neki nacionalizam ili antizapadni stav – toga u tome nema”, uverava Stefanović.
Opsesivno ukopavanje u kosovski mit
Bez obzira na stranačke boje i rivalitete, nezavisno od toga da li su u vlasti ili u opoziciji, na ovakvim istorijskim prekretnicama politički lideri moraju podeliti odgovornost za sudbonosno važne odluke po zemlju i građane, umesto što od tog bremena beže srećni što će ga preuzeti neko drugi.
Od lidera Demokratske stranke u ovim trenucima očekuje se da se uzdignu do državnika koji umeju da prepoznaju ključne interese svoje zemlje i društva, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, dodajući da je iznenađen Đilasovim stavovima:
”Svaki politički lider bilo koje stranke u Srbiji danas svojim stavom o Vladi i njenim naporima pokazuje gde mu je mesto – u budućnosti ili u prošlosti. Izjava gospodina Đilasa na neki način je iznenađenje za one koji su očekivali da će on, ipak, krenuti u pravcu u kojem je, barem verbalno, nastupala Demokratska stranka pre nego što je on postao predsednik. Ja mu dajem priliku da podrži ovu vladu u naporima koji su u interesu Srbije, i Srba, i srpstva, i Srba na Kosovu. Ova politička koalicija, šta god da ko misli o njoj, po mom viđenju je posvećena tome da napravi nešto za Srbe na Kosovu, da spasi što se spasti može; koliko god se to videlo kao čudno, rešavanje kosovskog pitanja jeste u funkciji pomoći Srbima u Srbiji i Srbima na Kosovu, kako bi se omogućili ne samo mir i stabilnost nego i preživljavanje Srba na Kosovu, a pre svega, nova radna mesta koja bi omogućila da Srbi ostaju u Srbiji a ne da se iseljavaju na Zapad”, ocenjuje Kacin.
U Srbiji se, eto, jos jednom na delu pokazuje loš aksiom u politici da je bolje ako nepopularne poteze moze da odradi neko drugi i da je mnogo udobnija pozicija kibicovati i kritikovati tuđe muke sa strane.
Zbog takve neozbiljnosti u politici Kosovo i jeste dugi niz decenija rak-rana Srbije, reći će sociolog Srećko Mihajlović i ustanoviti:
„O Kosovu ozbiljno razgovarati – to kod nas niko jednostavno neće da čini i naravno da se ono zloupotrebljava u partijsko-političke svrhe. Srbija se nikad ozbiljno nije bavila problemom Kosova. U poslednjih 20-30 godina pravljene su ordinarne gluposti, vučeni toliko nezamislivi potezi, da se čovek komotno mogao pitati ima li tu iko pameti”.
Opsesivno ukopavanje u kosovski mit jedan je od puteva koji vode ka samouništenju Srbije i njenih političkih stranaka, upozorava Mihajlović:
“Stranke, kao, uostalom, i države i narodi, mogu da vuku poteze koji su autistični, u krajnjoj liniji – samoubilački. Primera radi, istrajavanje Srbije na ,srpskom Kosovu’ jedan je od puteva koji vodi ka samoubistvu Srbije. Demokratska stranka Srbije je ostala na tom pravcu, a izgleda da ćemo to sada gledati i na primeru Demokratske stranke, što može da vodi samo ka njenom urušavanju“, upozorava Mihajlović i ukazuje na tračak nade koji vidi u činjenici da je sada neko našao barem malo pameti i snage da stvari iščupa iz korena:
„Zaista, mene lično ne interesuje ko je to. Kada se te negve skinu sa nogu ovog društva i ove zemlje, tek se onda može ukazati neka mogućnost da izađemo iz ove ogromne provalije u kojoj se već dugo nalazimo“, kaže Mihajlović i podseća da se kod nas sve važne stvari politizuju na naopak način:
„Stalno očekujemo da će nam ta politizacija doneti političke poene – a ne donosi. To samo u naivnim glavama tako proizilazi jer je cela ideja zasnovana na pretpostavci o glupom narodu, o pučini pustoj koja ništa ne razume i koja brzo zaboravlja – a izgleda da nije baš tako“, upozorava Srećko Mihajlović.
To sve, međutim, i nije neka naročito neočekivana vest s obzirom da dolazi s desnog krila srpske partijske pijace. Svakako je, međutim, iznenađenje kada takvi i slični šumovi počnu da se emituju iz do juče vladajuće, Demokratske stranke, koja se definisala kao proevropska srpska predvodnica, čak i institucija od posebnog nacionalnog značaja. Lament nad gubitkom “srpskog Kosova”, ako potraje, mogao bi ovu stranku, kao i druge pre nje, odvesti u totalno političko urušavanje i politički zaborav, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Novi čelnik Demokratske stranke Dragan Đilas nedavno je, tik nakon rečenice da podržava Vladu u dijalogu sa Prištinom, izjavio da je vladajuća koalicija spremna da odustane od institucija Srbije na Kosovu i de facto prizna Kosovo. Kazao je u tom kontekstu i da je srećan što nije deo te vlasti, pa ne mora da stavi svoj potpis na takvo rešenje kosovskog pitanja, kao i da ne zna nikoga u Srbiji koga će to rešenje učiniti srećnim i ko neće imati osećaj poniženosti kada se ono konačno postigne.
Za razliku od aktuelne, prethodna vlada, predvođena Demokratskom strankom, zastupala je politiku „i Kosovo i Evropa“, uspela da sačuva srpske institucije na severu i dobije status kandidata za EU, pohvalio se u istom TV nastupu Đilas.
Prećutao je, međutim, kakav je domet ta politika “i-i” u vodećim zapadnim prestonicama imala, o čemu, valjalo bi možda podsetiti, ubitačno neprijatno svedoče akordi koji su tada u domaćoj javnosti prilično denfovani. Naime, nemačka kancelarka Angela Merkel je u avgustu 2011. tokom posete Beogradu iznenađenom i uvređenom Borisu Tadiću, šefu države i DS, neuvijeno sručila da mora da rasformira paralelne strukture na severu Kosova ako hoće da zemlju privodi Evropi.
Da pomenuti Đilasov stav nije nikakva greška ili tek njegov lični pogled na stvari nego da predstavlja poziciju Demokratske stranke, pa prema tome i njegovu, za Radio Slobodna Evropa kaže Borislav Stefanović, šef njenog poslaničkog kluba u Skupštini Srbije:
“Moj stav je identičan stavu predsednika Demokratske stranke. Pogledajte celu izjavu jer ona prikazuje kako smo došli ovde gde smo došli i kako bi mi nešto bolje uradili, a kako neke stvari sada, zbog položaja nove vlasti, ne mogu da se naprave bolje. To je potpuno jasan i iskren odgovor, u skladu sa onim što svi građani misle u ovoj zemlji. Ne znam šta tražite u tome – da l’ tražite neki nacionalizam ili antizapadni stav – toga u tome nema”, uverava Stefanović.
Opsesivno ukopavanje u kosovski mit
Bez obzira na stranačke boje i rivalitete, nezavisno od toga da li su u vlasti ili u opoziciji, na ovakvim istorijskim prekretnicama politički lideri moraju podeliti odgovornost za sudbonosno važne odluke po zemlju i građane, umesto što od tog bremena beže srećni što će ga preuzeti neko drugi.
Od lidera Demokratske stranke u ovim trenucima očekuje se da se uzdignu do državnika koji umeju da prepoznaju ključne interese svoje zemlje i društva, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, dodajući da je iznenađen Đilasovim stavovima:
”Svaki politički lider bilo koje stranke u Srbiji danas svojim stavom o Vladi i njenim naporima pokazuje gde mu je mesto – u budućnosti ili u prošlosti. Izjava gospodina Đilasa na neki način je iznenađenje za one koji su očekivali da će on, ipak, krenuti u pravcu u kojem je, barem verbalno, nastupala Demokratska stranka pre nego što je on postao predsednik. Ja mu dajem priliku da podrži ovu vladu u naporima koji su u interesu Srbije, i Srba, i srpstva, i Srba na Kosovu. Ova politička koalicija, šta god da ko misli o njoj, po mom viđenju je posvećena tome da napravi nešto za Srbe na Kosovu, da spasi što se spasti može; koliko god se to videlo kao čudno, rešavanje kosovskog pitanja jeste u funkciji pomoći Srbima u Srbiji i Srbima na Kosovu, kako bi se omogućili ne samo mir i stabilnost nego i preživljavanje Srba na Kosovu, a pre svega, nova radna mesta koja bi omogućila da Srbi ostaju u Srbiji a ne da se iseljavaju na Zapad”, ocenjuje Kacin.
U Srbiji se, eto, jos jednom na delu pokazuje loš aksiom u politici da je bolje ako nepopularne poteze moze da odradi neko drugi i da je mnogo udobnija pozicija kibicovati i kritikovati tuđe muke sa strane.
Zbog takve neozbiljnosti u politici Kosovo i jeste dugi niz decenija rak-rana Srbije, reći će sociolog Srećko Mihajlović i ustanoviti:
„O Kosovu ozbiljno razgovarati – to kod nas niko jednostavno neće da čini i naravno da se ono zloupotrebljava u partijsko-političke svrhe. Srbija se nikad ozbiljno nije bavila problemom Kosova. U poslednjih 20-30 godina pravljene su ordinarne gluposti, vučeni toliko nezamislivi potezi, da se čovek komotno mogao pitati ima li tu iko pameti”.
Opsesivno ukopavanje u kosovski mit jedan je od puteva koji vode ka samouništenju Srbije i njenih političkih stranaka, upozorava Mihajlović:
“Stranke, kao, uostalom, i države i narodi, mogu da vuku poteze koji su autistični, u krajnjoj liniji – samoubilački. Primera radi, istrajavanje Srbije na ,srpskom Kosovu’ jedan je od puteva koji vodi ka samoubistvu Srbije. Demokratska stranka Srbije je ostala na tom pravcu, a izgleda da ćemo to sada gledati i na primeru Demokratske stranke, što može da vodi samo ka njenom urušavanju“, upozorava Mihajlović i ukazuje na tračak nade koji vidi u činjenici da je sada neko našao barem malo pameti i snage da stvari iščupa iz korena:
„Zaista, mene lično ne interesuje ko je to. Kada se te negve skinu sa nogu ovog društva i ove zemlje, tek se onda može ukazati neka mogućnost da izađemo iz ove ogromne provalije u kojoj se već dugo nalazimo“, kaže Mihajlović i podseća da se kod nas sve važne stvari politizuju na naopak način:
„Stalno očekujemo da će nam ta politizacija doneti političke poene – a ne donosi. To samo u naivnim glavama tako proizilazi jer je cela ideja zasnovana na pretpostavci o glupom narodu, o pučini pustoj koja ništa ne razume i koja brzo zaboravlja – a izgleda da nije baš tako“, upozorava Srećko Mihajlović.
