Dostupni linkovi

Vanredna vijest

NVO zatražile Dan sećanja na Srebrenicu


Zahtev NVO: Proglasiti Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:15 0:00

Zahtev NVO: Proglasiti Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici

Predstavnici nevladinih organizacija zatražili su u četvrtak na protestu u Beogradu da se u Srbiji 11. jul proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici. Ispred zgrade Predsedništva okupilo se nekoliko desetina aktivista koji su javni zahtev uputili predsedniku Tomislavu Nikoliću, skupštini i vladi.

“Želimo da verujemo da će institucije države Srbije, i na prvom mestu predsednik Republike, uvažiti odluke međunarodnih sudova. Jer kontinuirano negiranje, prećutkivanje, i relativizovanje genocida predstavlja kršenje odluka međunarodnih institucija pravde.”

Okupljeni su se preko megafona obratili vlastima i nosili zastave i transparente na kojima je pisalo “Solidarnost”, “Odgovornost”, “Ne želim da budem senka - već svedok”, “Nacionalizam ubija” i “Proglasite dan sećanja na genocid u Srebrenici”.

Milan Antonijević, iz YUCOM-a, rekao je da je vrlo bitno da država donese odluku o Danu sećanja.

“Zbog nasleđa i svega što su pojedinci radili u prošlosti. Čak i oni koji su bliski i sadašnjoj vladi. Zato je ta simbolika itekako važna u ovom trenutku. Važno je pokazati da ne postoje dve Srbije, već da postoji samo jedna Srbija koja jasno osuđuje genocid u Srebrenici. I to isto zahtevamo i od najviših državnih organa.”

Staša Zajović, iz Žena u crnom, ocenila je da u Srbiji još ne postoji politička volja da se to dogodi.

“Nastavićemo da vršimo pritisak na državu da ispuni međunarodne obaveze. Kako u vezi sa genocidom u Srebrenici i svim drugim zločinima počinjenim u naše ime, tako i odgovornosti u odnosima ka braniteljima i braniteljkama ljudskih prava. Smatramo da su svi napadi na nas, bez obzira da li su od državnih ili nedržavnih aktera, stvar koja se tiče organa države Srbije. I zato je naše pravo i obaveza da vršimo pritisak da se stvari promene.”

Ovaj skup, koji je prošao bez incidenata, obezbeđivale su jake policijske snage, park ispred Predsedništva čuvali su i pripadnici MUP-a u civilu, a prilaz građanima koji nisu učesnici protesta bio je zabranjen. Ova akcija održana je samo dva dana nakon što su aktivisti Žena u crnom na putu za Srebrenicu brutalno napadnuti u Valjevu.

Izabela Kisić, iz Helsinškog odbora u Srbiji, o tome je govorila ispred Predsedništva.

“Ono što se desilo Ženama u crnom u Valjevu pokazuje da je sadašnja vlada navukla evropsko ruho preko prljavih odela. Ta prljavština će probiti ukoliko se ne skine.”

Na ovom protestu bili su i aktivisti za ljudska prava iz Sarajeva. Među njima i Edvin Kankačudić i Selma Hadžihalilović.

“Najviše nas indignira činjenica da ni Bosna i Hecegovina ni Srbija još nisu usvojile ovaj datum. I da na neki način u politici poricanja genocida učestvuju i Bosna i Hercegovina i Srbija. Ne smemo zaboraviti zločine koji su se dogodili u prethodnom ratu jer smo imali zločine iz prethodnih ratova koji su bili zaboravljeni pa su se ponovili još strašniji”, poručio je Kankaćudić.

“Današnji dan mi je jako emotivan. Sutra je 11. juli i obeležavanje genocida u Srebrenici, dženaza. Moje drugarice iz nevladinog sektora i ja plakaćemo zajedno i nadati se da naše aktivnosti neće prestati. Da ćemo smoći snage da dođemo do momenta da na ovom području jednog dana u potpunosti zavladaju mir, tolerancija i poštovanje ljudskih prava”,

Da se u Srbiji 11. jul proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici zatražili su Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava Yucom.

XS
SM
MD
LG