Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Novinari traže da donosioci neustavnog zakona odgovaraju


Kiosk sa novinama u Beogradu, Ilustrativna fotografija: Vesna Anđić
Godinu dana nakon usvajanja spornih izmena Zakona o informisanju, koje su izazvale najviše polemike i osporavanja i stručne i celokupne javnosti, Ustavni sud je ocenio da su parlamentarci doneli neustavan zakon. Novinari su i danas sasvim jasni.

“Sada, najmanje što očekujemo je da onaj ko je doneo neustavan zakon zato odgovara. Red je da neko snosi odgovornost ako je Ustavni sud ocenio da je zakon u mnogim odredbama neustavan, pa hajde da vidimo da li će to tako i biti”, kaže Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog udruženje novinara Vojvodine:

Sud je neustavnim proglasio odredbe koje se tiču toga ko može da osniva medije, kao i novčanih kazni koje mediji moraju platiti za eventualni prekršaj.

Predviđene novčane kazne su drakonske i mogu dovesti do zatvaranja medija. Ocena da pojedine odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom ali ni međunarodnim konvencijama je ohrabrujuća, kaže Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka, ali naglašava da ostaje pitanje šta će biti sa tim zakonom.

“Koliko će brzo reagovati vlada i da li će uopšte reagovati da se te odredbe stave van snage, da li će se pristupiti izradi novog Zakona o javnom informisanju o čemu se govori već nekoliko godina, i da li će onda taj zakon da bude rađen tako da se praktično integrišu i one odredbe koje bi trebalo da budu sastavni deo jednog opšteg medijskog zakona koji će preuzeti i deo progrmaskih odredbi iz zakona o radiodifuiji”,
rekao je Veljanovski.

I za Veljanovskog nakon oduke suda je potpuno očekivajuće “da ljudi koji su na takav način pokrenuli inicijativu za donošenje izmena Zakona o javnom informisanju, koji su to stavili u proceduru moraju da snose neku vrstu odgovornosti”.

Zakon o informisanju nije usamljen slučaj


U vladajućoj koaliciji, koja je ostala gluva na sva ranija upozorenja ne samo o neustavnosti ovog zakona već i na to da je to gori predlog od ozloglašenog Šešeljevog Zakona o informisanju krajem devedesetih, u petak kažu da su odluke Ustavnog suda obavezujuće. Željko Ivanji, poslanik G 17 plus, stranke koja je najviše instirala na donošenju izmena Zakona o informisanju, a po spekulacijama da bi zaštitili svog lidera Mlađana Dinkića od napada u delu žute štampe, kaže da su samo želeli da reaguju na neprofesionalno izveštavanje.

“Naša intencija je bila da promptno reagujemo na jednu situaciju koja je u Srbiji u tom trenutku bila neodrživa i mi smo reagovali na način na koji smo mislili da je najbolji. Očigledno da nisu sve izmene i dopune zakona neustavne već one koje se odnose na novčane kazne, i da te visoke novčane kazne mogu uticati na objektivnost izveštavanja. Ostajemo pri stavu da mediji moraju da budu odgovorniji a izradi novog zakona treba pristupiti nakon jedne javne rasprave u koju bi bili uključeni svi”, kaže Ivanji.
Željko Ivanji, Foto: Vesna Anđić

Iako su obavezni da prihvate odluku Ustavnog suda, međutim, na pozive za preuzimanje odgovornosti nemaju sluha, ocenjuje Ivanji.

“Smatram da ne bi trebalo da snose odgovornost zato što su reagovali na jedan društveni fenomen. Ista je priča da li treba da snosi odgovornost neko je uveo kao ustavnu kategoriju blanko ostavke. A za Srbiju su pored blanko ostavki i kupoprodaje mandata, bile tipične i odsečene glave na naslovnicama štampe. Pa, ako imamo te dve činjenice u vidu normlano je da na njih treba regovati promtno. I to je ono što smo mi uradili tada”,
kaže on.

Međutim, situacija sa Zakonom o informisanju nije usamljen slučaj. Slična stvar se desila nedavno i sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, kada je vladajuća većina ignorisala upozorenja stručne javnosti ali i zaštitnika građana i povernika za informacije od javnog značaja da se tim zakonom udara na pravo na privatnost građana. I taj zakon će ocenjivati Ustavni sud. Upravo zato poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da građani više ne smeju da dozvole da za najočiglednije stvari godinu dana čekaju na odgovor Ustavnog suda.

“Biće jako korisno ako iz ovoga izvučemo jedno iskustvo, imajuću u vidu i taj famozni Zakon o elektronskim komunikacijama, i setite se ranije gužve oko Zakona o tajnama, kada smo ja i zaštitnik građana uz velike napore i podršku javnosti, uspeli da zaustavimo usvajanje zakona koji je takođe sadržavao jako loša rešenja. Dakle, biće jako dobro ako glavni zaključak iz svega ovoga bude da se više uvažava, da se u pripremi kapitalnih zakona više uvažava mišljenje javnosti struke, profesionalnih udruženja i nadležnih organa. Ako to tako bude onda će ta korist biti ogromna”,
smatra Šabić.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG