Zapušteno Jevrejsko groblje u Novom Pazaru danas predstavlja poslednje tragove materijalne kulture jevrejske zajednice, iako je ona do Drugog svetskog rata u ovom gradu živela blizu 300 godina.
Još uvek je nepoznato šta sve pripada jevrejskoj zajednici u ovom gradu, a mladi okupljeni u dva različita udruženja nedavno su očistili zaboravljeno groblje, snimili film o njemu i komšijama kojih više nema.
Katarina Radović, iz udruženja "Reper", kaže da je u čišćenju groblja učestvovalo oko trideset srednjoškolaca, od kojih većina nije nije znala da ono uopšte postoji, iako su više puta prošli pored njega.
Kaže da su zatekli zapušteno, oskrnavljeno i opljačkano groblje, jer se verovalo da u nekoj od grobnica ima zlata.
„Pokupili smo više od 80 punih džakova raznog otpada, koji je bio razbacan po nadgrobnim spomenicima, od tepiha, do skeleta životinja. Od korova i trave smo spasili mnogo spomenika, među kojima i najbogatijeg Jevreja u 19. veku u Novom Pazaru Samuela Komfortija, koji je bio vlasnik svih dućana u centru grada. Pored trgovine, on je bio bankar i osnivač i Novopazarske banke, u narodu poznatije kao Jevrejske banke. U akciji čišćenja su nam se pridružili i neki meštani, a bili smo u prilici da čujemo od nekih ljudi kako se jevrejska groblja čujavu u ostalim državama bivše Jugoslavije“, priča Katarina za Radio Slobodna Evropa.
Ona apeluje na nadležne da što pre ograde i osvetle ovo groblje, koje datira iz 17. veka, kako bi se ono spasilo od daljeg urušavanja.
Novi Pazar je u 17. veku bio trgovački i privredni centar, koji je tada pripadao bosanskom pašaluku i posle Sarajeva bio drugi grad po veličini.
Prema istorijskim podacima, kada su dubrovački trgovci napustili ovu tada poznatu raskrsnicu puteva, koji su vodili za Beograd, Sofiju, Solun, Istanbul i dalje, njihovo mesto u privrednom životu nasledili su Jevreji.
Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac smatra da to ukazuje da je ovaj grad i tada bio multietničko i tolerantno društvo, a da prvi zapisi o životu Jevreja ovde datiraju iz 1776. godine.
„U tom periodu su oni dali znatan doprinos u razvoju grada u svim oblastima, a pre svega u privredi, naročito u trgovini “, kaže Biševac.
Tragovima tog vremena treba smatrati i ostatke groblja u novopazarskom naselju Potok. Ono predstavlja poslednje potvrde materijalne kulture i jedini dokaz da je tu nekada živela jevrejska zajednica.
Groblje se prostire na oko 18 ari, na kojem može da se identifikuje 20 grobnih mesta. Na većini nadgrobnih spomenika se nalaze natpisi, a vidljivi su i dekorativni stilski elementi.
Programski koordinator Akademske inicijative Forum 10 Fahrudin Kladničanin kaže da je ideja o snimanju dokumentarnog filma „Zapis o groblju, Čifutskoj ćupriji i komšijama kojih nema“ pokrenuta još pre dve godine, zbog poražavajuće činjenice da mnogi Novopazarci, uglavnom mladi ljudi, ne znaju da su Jevreji živeli ovde do Drugog svetskog rata i da su činili značajan deo stanovništva.
„Mi izbegavamo da se bavimo procesima suočavanja sa svim zlodelima koje je doneo Drugi svetski rat a koje su ostavile i duboke posledice i na Novi Pazar. Zato je važno da edukujemo mlade ljude, da ih suočavamo sa istinom, a jevrejsko groblje je pokazatelj koliko je to težak proces. Film smo snimili koristeći dokumentarnu istoriju a on predstavlja prvi omaž o životu, postojanju i stradanju jevrejske zajednice u Novom Pazaru. Restauracijom ovog groblja bi doprineli izgradnji boljeg društva koje razume značaj kulture sećanja, a koja je važan imperativ u sprečavanju svih oblika nerazumevanja rasizma i ksenofobije“, objašnjava Kladničanin.
Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer-Kam, koja je prisustvovala projekciji ovog filma, smatra da bi danas, da nije bilo Holokausta i tragičnog stradanja Jevreja u martu 1942. godine, ovde videli jedno prosperitetno i uspešno zajedničko društvo.
Ona nije upoznata koliko će Jevrejska zajednica u Srbiji prema Zakonu o restituciji tražiti objekata u Novom Pazaru, ali, kako kaže, njena zemlja podržava Srbiju zato što je prva u Evropi usvojila zakon kojim se obavezala da jevrejskoj zajednici vrati imovinu njenih pripadnika koji nemaju preživele naslednike.
„Na početku smo tog procesa i rano je govoriti o tome koliko će uopšte jevrejska zajednica tražiti objekata po ovom zakonu u celoj Srbiji. Dakle, ne znam detalje, na Srbiji je kako će rešiti problem tih objekata, ali je dobro što je ona usvajanjem ovog zakona poslala snažnu poruku drugim zemljama“, rekla je ambasadorka Kam.
Naglasila je da su se Jevreji u Novom Pazaru osećali bezbedno, što ukazuje na otvoreno i toleratno društvo koje ovde živi, kao i da im je odgovarao i prosperitetan geografski položaj ovog područja.
Jevreji su u Novi Pazar došli iz Sarajeva, a pre Drugog svetskog rata u ovom gradu ih je živelo oko 240.
Za vreme tog rata nemačka policija prvo je demolirala sinagogu, koja je bila u centru grada, a spalili su i bacili u reku Rašku matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, kao i celokupnu arhivu Jevrejske opštine.
Facebook Forum