Princip da Internet treba da bude „autoput za slobodni protok informacija“ na kome su svi sadržaji ravnopravni – dovodi se u pitanje u SAD. Pobornici „neutralnosti net-a“ kvalifikuju taj pokušaj ništa manje nego kao napad na američka, ustavom zagarantovana, prava. Internet provajderi (ISPs) - koji ističu da žele da ponude bolju uslugu za višu cenu – smatraju da se mora dozvoliti tržišnim snagama da prevagnu.
Mnogi ljudi nisu čuli za koncept „neutralnosti Interneta“, ili „net neutralnosti“, kako se češće naziva. Toni Bredli (Tony Bradley), autor kolumni za „PC World“, pobornik ovog koncepta, objašnjava njegovo značenje.
„Koncept neutralnosti neta jednostavno podrazumeva da ’saobraćaj’ na Internetu treba da se tretira jednako i da Internet provajderi ne mogu da vrše segregaciju ili da ikoga diskriminišu, tako što će gušiti konkurenciju i nadmetanje ili pokušavati da blokiraju određenu vrstu ’prometa’. U osnovi, sve dok neko plaća za usluge Interneta, kompletan ’saobraćaj’ na njemu treba da se ravnopravno tretira.“
Pobornici „neutralnosti net-a“ ističu da sve informacije na Internetu - bilo da je reč o poseti određenim sajtovima, skidanju muzike ili otvaranju emejlova – treba da budu dostupne istom brzinom. Oni smatraju da nijednom Internet provajderu ne bi smelo da se dozvoli da daju prioritet određenim informacijama nauštrb drugih.
S obzirom da se preko Interenta sve više koristi i telefon i televizija, kao osnovni model za komunikaciju i zabavu ljudi, Internet provajderi su u poziciji da distributerima sadržaja, poput veb novina, video sajtova, telefonskih servisa kao što je Skajp, omoguće prednost u odnosu na konkurenciju. Naravno, veća brzina informacija podrazumeva i skuplju uslugu.
Kritičari, poput Bredlija, smatraju da povećanje cena za brži pristup, jeste prvi korak ka stvaranju Interneta prvog i drugog razreda. To bi značilo da mnogi ljudi ne bi mogli sebi da priušte pristup vebu zbog više cene usluga.
Bredli naglašava da bi to bilo u suprotnosti sa opšteprihvaćenim principom da Internet treba da bude slobodan i otvoren i dostupan svakome pod istim uslovima.
„Mi gledamo na Internet kao na informacioni ’autoput’, i to je jednostavna analogija. Ukidanje neutralnosti veba može se uporediti sa privatizacijom puteva i dopuštanje, u ovom slučaju Internet provajderima, da odluče ko može voziti na autoputevima, a ko mora da koristi sporedne puteve. Time se stvara situacija u kojoj kompanije koje imaju novca mogu da plate za poboljšan pristup. Istovremeno, obični ljudi bi imali sporiju vezu zato što ne mogu da plate dodatne usluge“, objašnjava on.
Debata oko neutralnosti veba je zaoštrena 2007. godine, kada je Internet provajder Komkast (Comcast) sračunato usporio saobraćaj za direktnu komunikaciju između korisnika (peer-to-peer traffic), koji se najviše upotrebljava za transferisanje muzike i filmova. S obzirom da je reč o velikim fajlovima, oni zauzimaju ogroman prostor na mreži za prenos podataka.
Predlog Google i Verizona
Komkast je usporavanjem prometa želeo da oslobodi prostor na mreži. Ova kompanija je branila svoj potez time da direktna komunikacija između korisnika često podrazumeva skidanje piratskih softvera, ilegalnih kopija filmova, nelicencirane muzike – što se ne može tretirati kao legitimno korišćenje Interneta.
Umešala se i američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) koja je pokušala da spreči Komkast u svom naumu. Međutim, u aprilu ove godine Federalni sud je presudio da Komisija za komunikacije, kao vladino telo, nema pravo da određuje Internet kompanijama kako će raditi. Time je debata o neutralnosti veba ponovo otvorena.
Od tada su dva događaja iskomlikovala situaciju. Naime, Federalna komisija za komunikacije je pokušala da povrati uticaj pozivajući nekoliko velikih Internet provajdera na razgovore u cilju postizanja sporazuma o tome kako bi veb trebalo da funkcioniše.
Međutim, ova Komisija je prošle sedmice otkazala dalje razgovore, s obzirom da nije ostvaren pomak. Nakon toga, 9 avgusta, pretraživač Interneta Gugl (Google) i telekomunikaciona kompanija Verizon obelodanili su zajednički predlog koji bi trebalo da posluži kao zakonski okvir za nova pravila o neutralnosti veba.
Srž njihove ideje je da Internet provaderima treba zabraniti bilo da blokiraju bilo da ubrzavaju onlajn sadržaje. Takođe, da treba ovlastiti Federalnu komisiju za komunikacije da kažnjava one kompanije koje prekrše to pravilo.
Međutim, kritičari ovog predloga ukazuju na nedoslednost Gugla i Verizona jer su izuzeti bežični Internet (na primer, preko mobilnih telefona) kao i budući servisi koje će Internet pružati, kao što su nove opcije za zabavu i igre, uz dodatak sadržajima iz obrazovanja i zdravstva.
Peticija za očuvanje neutralnosti
No, Džimu Harperu (Jim), stručnjaku sa vašingtonskog Instituta Kejto (Cato) to je razuman predlog.
„Uzmimo na primer telemedicinu, ili telehirurgiju, kada doktror koji se nalazi u SAD može da operiše u nekoj drugoj zemlji. Nužna je veoma čvrsta Internet veza, koja se ne može prekinuti. Možda je podesno napraviti neku vrstu prioriteta za tu vrstu komunikacije u poređenju sa emejlovima, što ne zahteva takvu urgentnost“, objašnjava Harper.
On ističe da postoji prilično široki konsenzus da je neutralnost podesan način za funkcionisanje Interneta i da samo nekoliko učesnika to ne prihvata. No, Harper smatra da ne bi trebalo primoravati Internet provajdere da se pridržavaju principa širom otvorenog veba.
„Neutralnost neta je dobar pokretački princip. To je dobra ideja kako bi Internet trebalo da funkcioniše. Međutim, ne mislim da jedobra ideja da Kongres to pretvori u Zakon ili da Federalna komisija za komunikacije propiše kako da se primenjue pravilo o funkcionisanju Interneta“.
No, u Federalnoj komisiji za komunikacije kao i pojedini članovi Kongresa imaju drugačiji stav. Iz Federalne komisije saopštavaju da sada razmatraju mogućnost novog klasifikovanja usluga širokopojasne mreže Interneta koje bi se stavile pod kontrolu polazeći od Zakona o komunikacijama (Communication Act) kao osnove.
Odgovarajući na predlog Gugla i Verizona, predsedavajući Federalne komisije za komunikacije Džulius Genačovski (Julius Genachowski) je izjavio da je neprihvatljivo da Internet provaderi daju prioritet onim distributerima sadržaja koji plate višu cenu, što bi ugrozilo „slobodu i otvorenost Interneta za korisnike i preduzetnike“.
Članovi Kongresa takođe su protiv da sami učesnici u Internet biznisu određuju pravila igre. U utorak 17 avgusta, grupa kongresmena iz redova Demokratske stranke uputila je pismo Federalnoj komisiji za komunikacije tražeći od nje da preuzme „formalnu akciju“ u cilju sprečavanja kompapnija da kalkulišu.
Grupa kongresmena smatra da predlog Gugla i Verizona i slični, mogu „štetiti Internetu“.
Senator Al Franken iz Minesote je pokrenu onlajn peticiju kako bi se pomoglo „očuvanju neutralnosti veba i spreči njegovo preuzimanje od strane korporacija“. Franken ističe da je „neutralnost neta pitanje od važnosti za našu epohu kao Prvi amandman".
"Ako želite da očuvate slobodan protok informacija u zemlji (SAD), a sve zavisi od toga, morate mi pomoći da se za to izborimo“, rekao je senator. Iz njegovog štaba saopštavaju da je peticiju do sada potpisalo 92 hiljada ljudi.
Mnogi ljudi nisu čuli za koncept „neutralnosti Interneta“, ili „net neutralnosti“, kako se češće naziva. Toni Bredli (Tony Bradley), autor kolumni za „PC World“, pobornik ovog koncepta, objašnjava njegovo značenje.
„Koncept neutralnosti neta jednostavno podrazumeva da ’saobraćaj’ na Internetu treba da se tretira jednako i da Internet provajderi ne mogu da vrše segregaciju ili da ikoga diskriminišu, tako što će gušiti konkurenciju i nadmetanje ili pokušavati da blokiraju određenu vrstu ’prometa’. U osnovi, sve dok neko plaća za usluge Interneta, kompletan ’saobraćaj’ na njemu treba da se ravnopravno tretira.“
Mi gledamo na Internet kao na informacioni ’autoput’. Ukidanje neutralnosti veba može se uporediti sa privatizacijom puteva i dopuštanje, u ovom slučaju Internet provajderima, da odluče ko može voziti na autoputevima, a ko mora da koristi sporedne puteve.
Pobornici „neutralnosti net-a“ ističu da sve informacije na Internetu - bilo da je reč o poseti određenim sajtovima, skidanju muzike ili otvaranju emejlova – treba da budu dostupne istom brzinom. Oni smatraju da nijednom Internet provajderu ne bi smelo da se dozvoli da daju prioritet određenim informacijama nauštrb drugih.
S obzirom da se preko Interenta sve više koristi i telefon i televizija, kao osnovni model za komunikaciju i zabavu ljudi, Internet provajderi su u poziciji da distributerima sadržaja, poput veb novina, video sajtova, telefonskih servisa kao što je Skajp, omoguće prednost u odnosu na konkurenciju. Naravno, veća brzina informacija podrazumeva i skuplju uslugu.
Kritičari, poput Bredlija, smatraju da povećanje cena za brži pristup, jeste prvi korak ka stvaranju Interneta prvog i drugog razreda. To bi značilo da mnogi ljudi ne bi mogli sebi da priušte pristup vebu zbog više cene usluga.
Bredli naglašava da bi to bilo u suprotnosti sa opšteprihvaćenim principom da Internet treba da bude slobodan i otvoren i dostupan svakome pod istim uslovima.
„Mi gledamo na Internet kao na informacioni ’autoput’, i to je jednostavna analogija. Ukidanje neutralnosti veba može se uporediti sa privatizacijom puteva i dopuštanje, u ovom slučaju Internet provajderima, da odluče ko može voziti na autoputevima, a ko mora da koristi sporedne puteve. Time se stvara situacija u kojoj kompanije koje imaju novca mogu da plate za poboljšan pristup. Istovremeno, obični ljudi bi imali sporiju vezu zato što ne mogu da plate dodatne usluge“, objašnjava on.
Debata oko neutralnosti veba je zaoštrena 2007. godine, kada je Internet provajder Komkast (Comcast) sračunato usporio saobraćaj za direktnu komunikaciju između korisnika (peer-to-peer traffic), koji se najviše upotrebljava za transferisanje muzike i filmova. S obzirom da je reč o velikim fajlovima, oni zauzimaju ogroman prostor na mreži za prenos podataka.
Predlog Google i Verizona
Komkast je usporavanjem prometa želeo da oslobodi prostor na mreži. Ova kompanija je branila svoj potez time da direktna komunikacija između korisnika često podrazumeva skidanje piratskih softvera, ilegalnih kopija filmova, nelicencirane muzike – što se ne može tretirati kao legitimno korišćenje Interneta.
Umešala se i američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) koja je pokušala da spreči Komkast u svom naumu. Međutim, u aprilu ove godine Federalni sud je presudio da Komisija za komunikacije, kao vladino telo, nema pravo da određuje Internet kompanijama kako će raditi. Time je debata o neutralnosti veba ponovo otvorena.
Neprihvatljivo je da Internet provaderi daju prioritet onim distributerima sadržaja koji plate višu cenu, jer bi to ugrozilo „slobodu i otvorenost Interneta za korisnike i preduzetnike
Od tada su dva događaja iskomlikovala situaciju. Naime, Federalna komisija za komunikacije je pokušala da povrati uticaj pozivajući nekoliko velikih Internet provajdera na razgovore u cilju postizanja sporazuma o tome kako bi veb trebalo da funkcioniše.
Međutim, ova Komisija je prošle sedmice otkazala dalje razgovore, s obzirom da nije ostvaren pomak. Nakon toga, 9 avgusta, pretraživač Interneta Gugl (Google) i telekomunikaciona kompanija Verizon obelodanili su zajednički predlog koji bi trebalo da posluži kao zakonski okvir za nova pravila o neutralnosti veba.
Srž njihove ideje je da Internet provaderima treba zabraniti bilo da blokiraju bilo da ubrzavaju onlajn sadržaje. Takođe, da treba ovlastiti Federalnu komisiju za komunikacije da kažnjava one kompanije koje prekrše to pravilo.
Međutim, kritičari ovog predloga ukazuju na nedoslednost Gugla i Verizona jer su izuzeti bežični Internet (na primer, preko mobilnih telefona) kao i budući servisi koje će Internet pružati, kao što su nove opcije za zabavu i igre, uz dodatak sadržajima iz obrazovanja i zdravstva.
Peticija za očuvanje neutralnosti
No, Džimu Harperu (Jim), stručnjaku sa vašingtonskog Instituta Kejto (Cato) to je razuman predlog.
„Uzmimo na primer telemedicinu, ili telehirurgiju, kada doktror koji se nalazi u SAD može da operiše u nekoj drugoj zemlji. Nužna je veoma čvrsta Internet veza, koja se ne može prekinuti. Možda je podesno napraviti neku vrstu prioriteta za tu vrstu komunikacije u poređenju sa emejlovima, što ne zahteva takvu urgentnost“, objašnjava Harper.
On ističe da postoji prilično široki konsenzus da je neutralnost podesan način za funkcionisanje Interneta i da samo nekoliko učesnika to ne prihvata. No, Harper smatra da ne bi trebalo primoravati Internet provajdere da se pridržavaju principa širom otvorenog veba.
„Neutralnost neta je dobar pokretački princip. To je dobra ideja kako bi Internet trebalo da funkcioniše. Međutim, ne mislim da je
Članovi Kongresa takođe su protiv da sami učesnici u Internet biznisu određuju pravila igre. Grupa kongresmena Demokratske stranke uputila je pismo Federalnoj komisiji za komunikacije tražeći da preuzme „formalnu akciju“ u cilju sprečavanja kompapnija da kalkulišu.
No, u Federalnoj komisiji za komunikacije kao i pojedini članovi Kongresa imaju drugačiji stav. Iz Federalne komisije saopštavaju da sada razmatraju mogućnost novog klasifikovanja usluga širokopojasne mreže Interneta koje bi se stavile pod kontrolu polazeći od Zakona o komunikacijama (Communication Act) kao osnove.
Odgovarajući na predlog Gugla i Verizona, predsedavajući Federalne komisije za komunikacije Džulius Genačovski (Julius Genachowski) je izjavio da je neprihvatljivo da Internet provaderi daju prioritet onim distributerima sadržaja koji plate višu cenu, što bi ugrozilo „slobodu i otvorenost Interneta za korisnike i preduzetnike“.
Članovi Kongresa takođe su protiv da sami učesnici u Internet biznisu određuju pravila igre. U utorak 17 avgusta, grupa kongresmena iz redova Demokratske stranke uputila je pismo Federalnoj komisiji za komunikacije tražeći od nje da preuzme „formalnu akciju“ u cilju sprečavanja kompapnija da kalkulišu.
Grupa kongresmena smatra da predlog Gugla i Verizona i slični, mogu „štetiti Internetu“.
Senator Al Franken iz Minesote je pokrenu onlajn peticiju kako bi se pomoglo „očuvanju neutralnosti veba i spreči njegovo preuzimanje od strane korporacija“. Franken ističe da je „neutralnost neta pitanje od važnosti za našu epohu kao Prvi amandman".
"Ako želite da očuvate slobodan protok informacija u zemlji (SAD), a sve zavisi od toga, morate mi pomoći da se za to izborimo“, rekao je senator. Iz njegovog štaba saopštavaju da je peticiju do sada potpisalo 92 hiljada ljudi.
