Nemačka politika je haotično počela godinu, s protestima poljoprivrednika koji su unervozili vladu, budžetskom krizom, jačanjem podrške krajnje desnice u anketama i novom populističkom strankom koja je dodatno rascepkala političku scenu.
Evo nekih od izazova s kojima se nemačka politika suočava ove godine:
Kultura protesta
Protesti poljoprivrednika zbog smanjenja subvencija naišli su na široku podršku u Nemačkoj usled nezadovoljstva trojnom koalicijom kancelara Olafa Šolca (Scholz) koju čine njegove socijaldemokrate (SPD), Zeleni i liberalna Partija slobodnih demokrata (FDP), kaže Herman Binkert (Hermann) s nemačkog Institutu za nove društvene odgovore (INSA). Međusobna sporenja i loša komunikacija, dok je Berlin morao da se nosi s mnoštvom kriza, umanjili su podršku ideološki raznolikoj koaliciji.
Podrška partijama u koaliciji pala je na oko 30 odsto u anketama, daleko od većine koju su dobile na izborima 2021, čime je sadašnja vlada jedna od najnepopularnijih u modernoj Nemačkoj.
To je zauzvrat podstaklo snažniju kulturu protesta, bilo da se radi o poljoprivrednicima koji blokiraju ulice svojim traktorima ili glasačima koji svoju podršku prebacuju na krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD), koja je sada druga najpopularnija stranka u anketama. Ekonomski izgledi za ovu godinu ne olakšavaju vladi zadatak: očekuje se da će rast ostati znatno ispod proseka razvijenih ekonomija, pošto se Nemačka suočava s visokim cenama energenata, strogim ograničenjima zaduživanja i dugoročnim strukturnim problemima poput nedostatka radne snage.
Nezadovoljstvo u koaliciji
Godina je počela i glasanjem članova FDP-a da li ta partija treba da ostane u vladajućoj koaliciji.
Mada je izglasano da stranka ostane u vlasti, glasanje je istaklo nezadovoljstvo u članstvu stranaka u koaliciji zbog bolnih kompromisa koje moraju da naprave.
Ni za jednu od stranka nema smisla da izađe iz vladajuće koalicije jer bi sve izgubile glasove i vlast. Međutim, sve tri sve više moraju da ubeđuju svoje članstvo u to, kao i u svoju privrženost partijskim načelima kako bi sprečile raspad koalicije.
Uspon populizma
Dve tradicionalno najveće nemačke partije, SPD i opozicioni konzervativci, poslednjih godina izgubile su veliki deo podrške.
Zajedno s nastankom AfD-a 2013. godine, s kojom su druge stranke dosad isključivale saradnju, to je zakomplikovalo formiranje ideološki koherentnih koalicija.
Sada drugi pokušavaju da naprave nove populističke partije, dodatno cepajući političku scenu. Sara Vagenkneht (Sahra Vagenkneht), ikona nemačke krajnje levice, osnovala je u ponedeljak svoju partiju. Prošle nedelje Hans-Georg Masen (Maassen), bivši zvaničnik agencije za unutrašnju bezbednost popularan među antiimigrantski orijentisanim biračima, takođe je rekao da će pokrenuti novu stranku.
Izborni testovi
Parlamentarni izbori u Evropskoj uniji i glasanje na lokalu u polovini od 16 nemačkih država 9. juna testiraće političko raspoloženje.
Snažna podrška populističkim partijama mogla bi im dati veći legitimitet.
A takođe bi mogla da utiče na politiku: lokalni političari imaju značajnu reč o projektima zelene energije, tako da bi mogli da uspore prelazak na ekonomiju s neutralnom emisijom ugljenika.
Međutim, najveći izborni test 2024. biće izbori u istočnim nemačkim državama Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu u septembru, na kojima je, kako stvari sada stoje, AfD na putu da pobedi.
Stefan Maršal (Marschall), politikolog s Univerziteta u Dizeldorfu, rekao je da bi izbori mogli da dovedu do manjinskih vlada u državama – s obzirom na fragmentaciju političke scene – pa čak i da neke od njih predvodi AfD.
"Takav scenario još nismo imali", rekao je on.
Očekuje se da će migracije ostati značajna tema ove godine dok mejnstrim političari nastoje da je preotmu od populističkih partija, rekao je on.
Američki izbori na vidiku
Nemačke kompanije i političari nervozno se pripremaju za predsedničke izbore u SAD 5. novembra koji bi mogli da imaju značajne posledice po nemačke bezbednosne i poslovne interese.
Političarenje u SAD je već zaustavilo vojnu pomoć Ukrajini za borbama protiv ruske invazije, stavljajući veći teret na Evropu da održi, pa čak i da pojača pomoć. Nemačka, najveća evropska ekonomija, obezbedila je drugu po veličini vojnu pomoć Ukrajini posle SAD.
Nemačke kompanije su takođe nervozne zbog mogućeg povećanja protekcionizma u SAD ako bi bivši predsednik Donald Tramp (Trump) pobedio na izborima.
Facebook Forum