Dostupni linkovi

Rekordno nizak rejting Olafa Scholza


Nemački kancelar Olaf Šolc na konferenciji za novinare u Berlinu 11. avgusta 2022.
Nemački kancelar Olaf Šolc na konferenciji za novinare u Berlinu 11. avgusta 2022.

Rejting nemačkog kancelara Olafa Šolca (Scholz) pao je na rekordno nizak nivo dok se pored rasta inflacije, energetske krize i pretnje recesijom suočava s optužbama o umešanosti u poreski skandal i kritikama da nije odmah reagovao kada je palestinski predsednik u Berlinu optužio Izrael za "50 holokausta", pišu svetski mediji.

Šolcov rejting pao je na najniži nivo dok se suočava s povećanjem troškova za energiju, pretnje recesijom i parlamentarnom istragom o poreskom skandalu od 47 miliona evra, ističe Tajms (The Times).

Na kraju teške nedelje u kojoj se nemački kancelar upleo u spor oko Holokausta i tvrdio da ima desetine rupa u sećanju odgovarajući na neprijatna pitanja poslanika, anketa je pokazala da je četvrtina birača zadovoljno njegovim vođstvom, što je, kako piše londonski list, znatno manje nego u bilom kom trenutku tokom 16 godina na vlasti njegove prethodnice Angele Merkel.

Rat u Ukrajini

Priče, analize, foto i video zapisi o ratu u Ukrajini.

Kancelar, koja je u decembru došao na mestu Merkel, suočava se s problemima na nekoliko frontova, mada nije sve on izazvao. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru, njegova spoljna politika je u Nemačkoj kritikovana i kao previše avanturistička ili previše strašljiva, uz podeljeno javno mnjenje oko efikasnosti zapadnih sankcija i nivoa nemačke vojne pomoći Kijevu.

Nemačke ekonomske perspektive su takođe sve tamnije. Dok je inflacije pala malo sa svog vrhunca od 7,9 odsto u maju, većina ekonomista očekuje da će porasti za čak tri odsto ove zime kada budu porasle cene gasa i struje, a privremene subvencije za transport budu okončane.

Bruto domaći proizvod (BDP) ne raste uz opasnosti da nemačka ekonomija sklizne u recesiju, zbog čega 48 odsto Nemaca predviđa da će im za godinu dana lično biti gore.

S druge strane, uobičajene Šolcove, kako navodi Tajms, jezgrovite i zagonetne javne izjave nisu mnogo pomogle da pridobije birače. Ankete pokazuju da je većinu birača otuđio njegov stil komunikacije koji nemački mediji opisuju kao arogantan, kriptičan ili samozadovoljan.

Dve trećine birača nezadovoljno

Anketa objavljena u nedelju, 21. avgusta, pokazala je da je skoro dve trećine Nemaca nezadovoljno radom nemačkog kancelara i njegove nejedinstvene vladajuće koalicije koja ide iz krize u krizu otkako je formirana krajem prošle godine, ukazuje Rojters (Reuters).

U anketi koju je kompanija Insa uradila za Bild am zontag (Bild am Sonntag) samo 25 odsto Nemaca je reklo da veruje da socijaldemokratski kancelar dobro radi svoj posao, što je pad sa 46 odsto u martu.

Nasuprot tome, 62 odsto Nemaca smatra da Šolc, koji je bio vicekancelar Angeli Merkel u prethodnoj vladajućoj koaliciji, loše radi svoj posao, u poređenju sa samo 39 odsto u martu, navodi Rojters, ističući da je to rekordno nezadovoljstvo radom kancelara.

Odlazak Angele Merkel, najmoćnije političarke sveta
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:42:38 0:00
Direktan link

Otkako je preuzeo vlast, Šolc je morao da se nosi s ratom u Ukrajini, energetskom krizom, rastom inflacije i sada sušom – što je sve zajedno najveću evropsku ekonomiju dovelo na ivicu recesije.

Podrška Šolcovoj Socijaldemokratskoj partiji (SPD) je pala na 19 odsto, što je znatno manja podrška od one koju imaju opozicioni konzervativci i Zeleni, koalicioni partner u vladi. SPD je na saveznim izborima prošle godine osvojio 25,7 odsto glasova.

Oko 65 odsto Nemaca je nezadovoljno radom tročlane koalicione vlade u celini, u poređenju sa 43 odsto u martu.

Kritike sa svih strana

Nemački kancelar suočava se s kritikama sa skoro svih strana, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da je prošla nedelja bila posebno teška za Šolca.

Prvo, nije se odmah suprotstavio palestinskom lideru koji je optužio Izrael za "50 holokausta" dok su zajedno držali konferenciju za novinare u Berlinu. Zatim se javno suočio s nezadovoljnim biračima koji su ga nazvali "lažovom" i "izdajnikom", a onda je u petak pozvan da svedoči u slučaju velike poreske prevare koja se dogodila u vreme dok je bio gradonačelnik Hamburga.

Šolcove poslednje nedaće su usledile posle teškog početka njegovog mandata, navodi Njujork tajms, dodajući da od dolaska na funkciju prošlog decembra pokušava da se snađe kao šef najveće evropske demokratije i naslednik Merkel.

Uz to, ukazuje list, problemi nemačkog kancelara nisu samo problemi Nemačke. S obzirom na ekonomsku i političku moć zemlje u Evropi, slabo vođstvo u Berlinu ima posledice i na liderstvo u Evropskoj uniji, u vreme kada nijedna druga zemlja ne može da popuni vakuum.

Šolc je u Nemačkoj kritikovan da je previše povučen i pasivan u komunikaciji. Ni u inostranstvu njegova neodlučnost nije prošla nezapaženo, podvlači Njujork tajms.

U februaru je iznenadio svet i Nemačku kada je na rusku invaziju na Ukrajinu odgovorio planom od 100 milijardi evra za unapređenje naoružanja nemačke vojske, najavom slanja oružja Ukrajini i okončanjem duboke zavisnosti zemlje od ruske energije.

To je bila najveća spoljnopolitička promena u Nemačke od Hladnog rata, ali u skoro šest meseci od početka invazije na Ukrajinu, Šolc je odbacio embargo na ruski gas, navodeći da bi to bilo preskupo, dok i dalje odugovlači s isporukom oružja Ukrajini. A pored toga, novi izveštaj Nemačkog ekonomskog instituta pokazuje da Nemačka opet neće potrošiti dva odsto BDP-a na odbranu kako je dogovoreno u okviru NATO-a.

Oklevanje kancelara je bilo jasno izraženo na konferenciji za novinare s palestinskim liderom Mahmudom Abasom u utorak, 16. avgusta. Upitan da li je spreman da se izvini za palestinski teroristički napad na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. u kojem je ubijeno 11 izraelskih sportista, Abas je rekao da je "između 1947. i danas Izrael počinio 50 masakra na 50 palestinskih lokacija", dodajući "50 masakra, 50 holokausta".

Šolc na to ništa nije rekao i na kraju konferencije se rukovao s Abasom. Kritike su, međutim, brzo stigle. Izraelski premijer Jair Lapid rekao je da su komentari izneti na nemačkom tlu "moralna sramota", dok je lider opozicionih demohrišćana Fridrih Merc (Friedrich Merz) rekao da je Šolcovo ćutanje "za neverovati", insistirajući da je kancelar trebalo da protivreči palestinskom predsedniku i da ga zamoli da ode.

Šolc je na kraju reagovao, rekavši kasnije te večeri da je "svaka relativizacija holokausta nepodnošljiva i neprihvatljiva" i tek sledećeg jutra na Tviteru (Twitter) naveo da je "duboko ogorčen" zbog Abasovih reči.

Nemački kancelar je takođe, ukazuje Njujork tajms, pod sve većim pritiskom zbog navoda da je pomogao jednoj banci da izbegne plaćanje poreza gradu Hamburgu od 47 miliona evra 2016, kada je bio gradonačelnik. Pošto je prvo negirao da se privatno sastao s jednim od suvlasnika banke M.M. Varburg (M.M. Warburg Bank), Šolc je bio primoran da prizna da su se sreli pošto je na to ukazivao bankarov lični kalendar.

Kada se suočio s odbornicima u Hamburgu, Šolc je u petak ponovio da se ne seća o čemu su on i direktor banke razgovarali, ali je insistirao da nije bilo "političkog uticaja" u vezi s porezom.

"Ne verujem ni u jednu reč koju je kancelar izgovorio", rekao je potom Merc i dodao da "teško da postoji neko u Nemačkoj kod koga bi prošle njegove brojne rupe u sećanju".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG