Deklaracija, koju je Skupština Srbije usvojila 2010. godine, poziva se na presudu Međunarodnog suda pravde kojom je utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid ali se u samom tekstu ta reč ne pominje.
"Najoštrije osuđujemo zločin izvršen na bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde…", piše između ostalog u Deklaraciji.
Deklaracija, koju je predložila tadašnja vladajuća koalicija predvođena Demokratskom strankom nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, je usvojena sa 127 glasova za i 21 glasom protiv nakon višečasovne burne rasprave.
Poslanici Srpske radikalne stranke, haškog osuđenika Vojislava Šešelja i drugih opozicionih stranaka, koji su tokom rasprave negirali da se u Srebrenici desio zločin i optuživali pristalice Deklaracije za izdaju Srbije i srpskog naroda, napustili su skupštinsku salu pre glasanja.
Satima pre toga, "sramota" je bila najčešća reč kojom su u parlamentu uzvraćali jedni drugima i predlagači i protivnici Deklaracije. Najviše sporenja bilo je oko toga da li rezolucija treba da osudi genocid ili zločin i da li je neophodno izvinjenje porodicama žrtava.
Evropski parlament proglasio je 2009. godine 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici i preporučio državama regiona da učine isto.
Svake godine na godišnjicu genocida u Srebrenici, bez odgovora ostaju zahtevi nevladinih organizacija u Srbiji da država poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice, da prizna genocid, da se njegovo negiranje kvalifikuje kao krivično delo, i da se 11. jul u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
U nedelji obeležavanja 25 godine od genocida počinjenog u Srebrenici, Radio Slobodna Evropa (RSE) podseća i proverava izjave čelnika Srbije, koja zvanično ne priznaje genocid.
