Na Kosovu vlada dilema i nesigurnost da li postignuti sporazumi sa Srbijom trebaju proći kroz parlament.
Vladajuće stranke ističu da još uvek nije sve jasno oko ratifikacije sporazuma, a opozicija ističe da sporazumi ne treba da prođu kroz Skupštinu Kosova s obzirom da su, kako kažu, uglavnom političkog karaktera.
Kosovski zakonodavci su u dilemi kada su u pitanju međunarodni sporazumi koji treba ili ne treba da se ratifikuju u skupštini.
Pitanje rafitikacije je posebno istaknuto prilikom postizanja sporazuma u dijalogu sa Beogradom.
Opozicija je u nekoliko slučajeva kritikovala vladu zbog toga što su dogovori iz Brisela nekad predstavljeni kao sporazumi, a nekad kao zaključci. Međutim, ni jedan od ovih sporazuma nije ratifikovan u parlamentu.
Poslanik vladajuće Demokratske Partije Kosova, Behar Selimi, kaže da razume zahteve opozicije, ali dodaje da još uvek nije sasvim jasno pitanje ratifikacije sporazuma.
“Sigurno je da svaki sporazum koji po Ustavu treba da se ratifikuje, mora da prođe kroz tu proceduru, ali što se ovih sporazuma tiče još uvek pravno ne znamo da li treba da se ratifikuju u skupštini”, kaže Slimi.
Gjini: Državni, a ne partijski karakter
Vjosa Osmani iz opozicionog Demokratskog saveza Kosova kaže da su svi sporazumi između Prištine i Beograda političke prirode, i da kao takvi moraju da prođu kroz Skupštinu. Ona dodaje da ukoliko se ne ratifikuju, to znači kao i da ne postoje.
Ardian Gjini
“Nažalost, Vlada Kosova do sada nije predstavila postignute sporazume u Skupštini i pored toga što je ova institucija insistirala na tome. Sva ta pitanja su politička i prema tome pripadaju predviđenoj kategoriji člana 18 Ustava Kosova. Čuli smo da će se od sad neki sporazumi i potpisati, tako da je to još jedan više razlog da se oni nađu i pred Skupštinom”, kazala je Osmani.
Šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova, Ardian Gjini, ističe da Skupština treba da se konsultuje sa Zakonodavnom kancelarijom u vezi sa sporazumima, i smatra da je neophodno njihovo usvajanje u Skupštini, jer će na taj način dobiti državni, a ne partijski karakter.
“Ratifikacija znači da sporazum ima jedan ekstra-partijski karakter, odnosno, da se on ne smatra sporazumom samo jedne partije već jedne države, a koji bi se onda poštovao bez obzira na to ko je na vlasti. To je suština ratifikacije. Mislim da svi dugoročni sporazumi treba da se ratifikuju, jer ne možemo dozvoliti da se jedna vlada složi oko nečega, a sledeća ne”, kazao je on.
Ustav Kosova inače predviđa da sporazumi koji obuhvataju politička, vojna, granična pitanja, kao i učlanjenje u međunarodne organizacje treba da se ratifikuju sa dve trećine glasova u Skupštni. Što se postignutih sporazuma sa Srbijom tiče, ostaje da se njihov karakter pojasni, pošto je posrednik EU u dijalogu u većini slučajeva njih predstavio kao zaključke.
