Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Naučne demistifikacije: Zabluda zvana HAARP


Učesnici tribine: dr Milan Ćirković (L), dr Milovan Šuvakov, dr Oliver Tošković, Slobodan Bubnjević (moderator)

Naučni projekat HAARP, čiji je cilj izučavanje jonosfere, postao je globalno poznat tek kada je plasirana još jedna u nizu teorija zavere koja kaže da ovaj sistem antena zapravo koristi američka vojska u specijalnom ratu. HAARP je tako postao odgovoran za klimatske promene i patološko ponašanje pojedinaca, a u Srbiji ga jedan deo javnosti vidi kao glavnog krivca za razorne poplave koje su nedavno pogodile ovo područje.

Zbog bujice ovakvih kvazinačnih tvrdnji, u beogradskom Centru za promociju nauke je u četvrtak, na dan kad je obeležen rođendan naučnika Nikole Tesle, održana tribina „HAARP i druge zablude o nauci“, na kojoj su istaknuti stručnjaci argumentovano pobijali neistine o klimatskom oružju i sličnim teorijama zavere.

„Kemtrejlsi i HAARP – tajno oružje SAD”, “Da li smo žrtve režiranog potopa?”, “Zloupotrebljeni Teslini patenti” – ovo su samo neki od bombastičnih naslova koji su se mogli pročitati u beogradskoj štampi poslednjih sedmica. Mediji u Srbiji i internet prostor su, naročito nakon nedavnih poplava, bili preplavljeni raznoraznim katastrofičnim teorijama o naučnom sistemu HAARP, pa smo tako na jednoj televiziji mogli čuti i šta je njegova “prava” svrha:

“Izazivanje ekoloških katastrofa, koliko suša, toliko i stvaranjem raznih energetskih talasa koji se zovu cunami oblaci, odnosno HAARP oblaci, stvaranje cunamija, onda raznih podvodnih zemljotresa…”

Visokofrekventni program za aktivno istraživanje aurore (skraćeno: HAARP) predstavlja sistem od 180 antena postavljenih na Aljasci, koje u jonosferu emituju radio- talase, čime se ispituje interakcija sa ovim delom atmosfere.

Istraživanje je počelo kao studentski projekat na Univerzitetu Stenford u Sjedinjenim Državama, ali je u međuvremenu postalo interesantno američkoj vojnoj agenciji. To je pokrenulo nagađanja tipa: koristi li američka vojska HAARP antene u vojne svrhe.

Milovan Šuvakov
Milovan Šuvakov

Dr Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik u Institutu za fiziku u Beogradu, kaže da su ovakve tvrdnje neosnovane.

“Te antene su tako napravljene i uperene tako da su u stanju da, istovremeno emitujući signal i koristeći se pojavom koja se zove interferencija, usmereno emituju snop kratkih talasa ka nebu. Sami ciljevi ovog projekta su raznorazni: ima tu naučnih primena i primena koje zaista imaju vojnu upotrebu, ali se konretno odnose na komunikacije sa nekim udaljenim podmornicama i sl. Dakle, ne postoje ni potencijalne šanse da se ovo postrojenje koristi za ovo što imamo prilike da čitamo u našim medijima”, objasnio je Šuvakov.

O HAARP-u u Srbiji je počelo da se govori nakon što su mediji 2012. objavili da je jedna antena postavljena u okolini Beograda. Istina je da je jedan prijemnik postavljen na krovu Instituta za fiziku u Beogradu, ali on ne emituje ništa, nego prima signale koje šalju druge stanice širom sveta i analizira ih, objasnili su ranije u Institutu za fiziku. No, ubrzo je deo javnosti svako neoubičajeno odstupanje u klimatskim uslovima pripisivao HAARP-u.

HAARP antena ima snagu oko tri megavata, što je beznačajno u poređenju sa nekim drugim, za nas tako svakodnevnim pojavama koje emisijom štetnih gasova utiču na klimatske promene, ističe dr Milan Ćirković, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu.

„Bilo koja pojedinačna termoelektrana bilo gde u svetu, uključujući i TE ’Nikola Tesla’ u Obrenovcu, ima veći uticaj na klimu, u smislu da emituje više energije i gasove ’staklene bašte’ koji mogu da zarobe više solarne energije nego bilo koje vrednosti snage o kojima se ovde govorilo. Mi sada primećujemo posledice uglja, nafte dizela, benzina, kerozina i ostalih stvari koje su spaljivane pre 30 godina. Ono što se spaljuje danas videće se za 20-30 godina i imaće, vrlo verovatno, istinski katastrofalne posledice“, upozorava Ćirković.

HAARP sistem na Aljasci
HAARP sistem na Aljasci

Teorija o upotrebi HAARP antena kao oružja u specijalnom ratu nije nova u javnom prostoru Srbije, ali je svoju kulminaciju imala nakon majskih poplava. Dobra ilustracija svojevrsne javne histerije je Fejsbuk stranica pod nazivom „Uklonimo HAARP sa srpske zemlje“, koju je lajkovalo blizu 50.000 ljudi.

Velike katastrofe, poput majskih poplava, pogodno su tlo za razvijanje teorija zavere, jer ljudski um traži objašnjenje za tu situaciju, objašnjava dr Oliver Tošković, sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ljudski um, dodaje Tošković, teško prihvata neizvesnost i ideju da je mnogo toga u prirodi posledica slučajnosti:

„I sad zamislite da vam se desi katastrofa: izgubite kuću, morate da se iselite, čeka vas neka neizvesnost, ne znate šta ćete i pitate se – ’zašto sve ovo, zašto baš meni?’ I neko kaže: ima tamo neke antene, nalaze se u Barajevu. To zvuči mnogo prihvatljivije i prosto vas smiri. Pa kažete: ’Dobro, ako slučajno bude ponovo, znam da treba da porušim te antene.’ Čak možda i ne verujete u to, ali ta ideja da postoji neki jasan, opipljiv uzrok je lakša od onoga što ovde većina nas veruje da je istina, a to je u stvari slučajnost.“

Nije slučaj HAARP jedini primer medijske neprofesionalnosti. Pomračenje Sunca ’99. godine, veliki broj stanovnika Srbije proveo je u zamračenim kućama ili podrumima, nakon brutalne medijske kampanje kojom su građani zastrašivani da ova, inače sasvim bezopasna pojava, može da naškodi zdravlju.

Upravo zbog toga što je nedostatak informacija jedan od osnovnih faktora teorija zavere, dr Ćirković napominje da je odgovornost medija ogromna:

Dr Milan Ćirković
Dr Milan Ćirković

„To su iste one stvari koje je demonstrirao Orson Vels kada je 1938. godine napravio svoju verziju ’Rata svetova’ Herberta Džordža Velsa, kojom prilikom je moć elektronskih medija – u to doba radija, onda ’99. uglavnom televizije, a danas je to Internet – takva da nema te vrste zablude i gluposti koja, ako se dovoljno ne ponavlja na elektornskim medijima, ne može da ubedi dovoljno veliki broj ljudi.“

​Dr Šuvakov podseća na odgovornost države i napominje da je potrebno pronaći sistemsko rešenje, kako bi se ovakve manipulacije sprečile:

„Nije dovoljno da mi svi pričamo i ubeđujemo druge da imamo problem, nego hajde da to nekako suzbijamo. U Velikoj Britaniji je nedavno donesen zakon kojim je zabranjeno u školi pričati deci neke teorije koje su čisto dogmatske. Kod nas postoje obrnute inicijative – hajde da ne pričamo nauku deci, nego da je izbacujemo zato što neko voli ili ne voli nešto“, rekao je Milovan Šuvakov na tribini kojoj je prisustvovalo više desetina posetilaca.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG