Dostupni linkovi

Vanredna vijest
Deset srednjoškolaca učestvovalo je u projektu “Saznajte šta je NATO u Briselu i Pragu.” NATO definitivno ostavlja snažan utisak, kažu mladi iz Srbije nakon boravka u Glavnom štabu alijanse u Briselu. Organizatori su ISAK fond i Ambasada Republike Češke.

U vreme kada se u zemlji na trenutke vodi žestoka debata o tome treba li Srbija da postane članica NATO-a, srednjoškolci iz Srbije dobili su priliku da posete glavni štab alijanse u Briselu, kako bi naučili više o radu NATO saveza i programa Partnerstvo za mir u kome je članica i Srbija.

“Moja prva asocijacija na NATO bila je 1999. godina”, kaže nam Milica Stefanović iz Loznice.
“To nije neka zla vojna organizacija,” utisak je Nikole Mastilovića iz Beograda.
“NATO definitivno ostavlja veliki utisak na svakoga ko ga poseti,” zaključak je Marka Čeperkovića, gimnazijalca iz Beograda.

Milica, Nikola i Marko bili su među deset srednjoškolaca iz Srbije koji su učestvovali u projektu “Saznaj šta je NATO u Briselu i Pragu”. U sedištu NATO-a prisustvovali su predavanjima i prezentacijama odeljenja za javnu diplomatiju i operative, kao i delegacija Španije i Engleske uz mogućnost da direktno postavljaju pitanja. Svesni su podeljenosti srpskog društva i animoziteta dela političke javnosti u zemlji prema NATO-u i to im je bio glavni motiv za odlazak.

Nikola je želeo da sagleda to iz druge perspektive. “Ne samo onako kako je to predstavljeno kod nas u javnosti i medijima”, objašnjava nam. Milica se prijavila zato što misli da u zemlji među mladima ne postoji dovoljan nivo znanja o ovom savezu.

“Postoje razne predrasude, pogotovo zbog NATO bombardovanja Srbije 1999”, kaže Milica. Marko je i pre odlaska u Brisel podržavao članstvo Srbije u NATO-u. “Ukoliko ne budemo članice NATO-a ostaćemo jedno izolovano ostrvo u moru moći koje nas okružuje. Iskreno rečeno kada čitam u novinama da se Hrvatska priključila NATO-u, da se Albanija priključila NATO-u, osećam se nekako izopšteno iz svega toga", priča nam Marko.

OSEĆAJ SIGURNOSTI

Srbija je postala članica NATO programa Partnerstvo za mir, u decembru 2006. U međuvremenu su se desile promene u srpskoj spoljnoj politici, uglavnom zbog Kosova, što je smanjilo učešće Srbije u ovom programu. Tako da tek tri godine kasnije, neposredno pre odlaska srednjoškolaca u Brisel, Beograd otvara i svoju misiju, i šalje ambasadora pri Partnerstvu za mir. Okružena NATO članicama, Srbija je neutralna po Deklaraciji o vojnoj neutralnosti, iz decembra 2007. usvojenoj kroz parlamentarnu rezoluciju o Kosovu.

“Pre nego što sam otišla u Brisel i Prag nisam imala definisan stav o NATO-u, da je NATO nešto dobro ili loše”, priča nam Milica. Sada o NATO-u razmišlja kao o jednom vojno političkom savezu, čiji cilj jeste da prvenstveno zaštiti sve svoje zemlje članice, a kasnije da im pruži podršku u nekim razvojnim programima koji nisu vezani za bezbednost.

“Ne treba da budemo izolovani, naši susedi su to već odavno shvatili, mi nekako tu stojimo po strani i iz iskustva se pokazalo da to nije dobro", slaže se Nikola sa Markom.

“Ulaskom u NATO", nastavlja Marko, “mi ulazimo u taj jedinstveni sistem odbrane koji nama daje sigurnost. Sviđa mi se ta njihova realnost, dosta ljudi ima drugačiji stav o nekim pitanjima, kao na primer o Kosovu, a svi rade zajedno.”

Deo parlamentarnih stranaka zalaže se za priključenje Srbije NATO-u, nacionalne partije se žestoko protive zbog NATO bombardovanja Srbije 1999. a stožer vladajuće koalicije Demokratska stranka drži se jedne vrste neutralne pozicije uz objašnjenje da NATO trenutno nije tema.

DRAGOCENO ISKUSTVO

Smatrajući da je važno nastaviti debatu u zemlji oko toga da li Srbija treba da postane punopravna članica NATO saveza, i da li bi to bio pozitivan ili negativan korak za nju, ISAK fond je u saradnji sa Ambasadom Republike Češke, koja je kontaktna ambasada NATO-a za Srbiju, i organizovao projekat “Saznaj šta je NATO u Briselu i Pragu”, kaže nam menadžer projekta Natan Albahari.

“Naravno naš cilj nije da bilo koga opredelimo, nego samo da dobiju informaciju, jer ovde u Srbiji se dobija jedna vrsta informacije i perspektive, sada dobijaju drugu stranu perspektive, i onda mogu sami da dođu do zaključka šta oni misle,” objašnjava Albahari.

Poseta Pragu trebalo je da omogući razumevanje razloga zbog kojih države članice, kao što je Republika Češka pristupaju NATO-u. Obišli su NATO bazu Časlav, mogli su da vide aerodrome i avione, čak i da učestvuju u simulaciji leta.

Češki argumenti za pristupanje NATO-u Marku izgledaju jako ubedljivo. “Česi su imali problem sa Rusima jedno vreme, I oni su su želeli da pobegnu iz tog istočnog bloka. Alternativu su videli u NATO-u”, kaže Marko, “ali kada govorimo o češkom pridruživanju dešavala se slična stvar kao i kod nas. Jedva su se iščupali iz jednog saveza i bili su skeptični po pristupanju drugom. Sada Češka štedi i do tri puta više novca za vojni budžet nego pre deset godina kada nije bila članica NATO-a.”

Iskustva iz Praga i Brisela, kažu naši sagovornici, učenici završnih godina srednjih škola biće im dragoceno u daljem školovanju. Marko nakon gimanzije upisuje međunarodne odnose, a Milica će se posle srednje ekonomske skole najverovatnije opredeliti za međuanordno pravo, ali će gimnazijalac Nikola biti stomatolog. Ipak, on je pomalo čak iznenađen pitanjem otkud budući stomatolog u NATO-u.

“Svi ljudi će odlučivati. Svi će biti uključeni, ne samo političari, u donošenju odluke kad bude momenat da se glasa da li ćemo ući u NATO", zaključuje Nikola.

ISAK fond je pre ovog putovanja organizovao za srednjoškolce u Srbiji projekte „Upoznaj Evropu u Danskoj“ i „Upoznaj Evropu u Finskoj.“
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG