Dostupni linkovi

Srbija odbila učešće u NATO vežbi


Vojska Srbije na jednoj od vežbi kod Niša

Pripadnici Vojske Srbije neće učestvovati na predstojećoj vojnoj vežbi članica NATO-a i Partnerstva za mir u Gruziji. Formalnu odluku o tome vlada u Beogradu trebalo bi da donese na prvoj narednoj sednici.

Vežba članica NATO-a i programa Partnerstvo za mir, koju je Rusija proglasila bezbednosnom pretnjom, biće održana u Gruziji od 6. maja do 1. juna, a mediji u Srbiji preneli su ranije da bi i pripadnici Vojske Srbije mogli da učestvuju u toj vežbi.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić razvejao je, međutim, sve nedoumice, a neučešće srpskih snaga u NATO vežbi u Gruziji ovako je objasnio:

“Razlog tome je to što je Ruska Federacija zvanično izašla sa stavom da ova konkretna vežba predstavlja bezbednosnu pretnju Ruskoj Federaciji. Srbija neće učestvovati ni u jednom projektu koji predstavlja bezbednosnu pretnju Ruskoj Federaciji.”


Jeremić je odbacio aluzije da u ovom pitanju postoji neslaganje između njega i ministra odbrane Dragana Šutanovca.

Srbija će na jesen ove godine biti domaćin jedne velike međunarodne vojne vežbe u kojoj će učestvovati zemlje članice NATO saveza i članice Partnerstva za mir i to je potpuno normalna stvar koju praktikuju sve evropske zemlje - priče o tome da je prekršen Ustav notorna su budalaština.
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović izjavio je da su dvojica ministara - Jeremić i Šutanovac - kao i predsednik Tadić, prekršili Ustav donošenjem odluke o učešću srpskih vojnika u manevrima NATO u Gruziji i u mirovnim misijama u svetu. Najavio je čak i pokretanje postupka njihove odgovornosti. Portparol Demokratske stranke Srbije tvrdi da Ustav jasno kaže da vojnik Srbije ne može učestvovati ni u kakvim operacijama izvan zemlje bez odluke parlamenta.

Daniel Šunter
, predsednik Evroatlantske inicijative, komentariše za naš program Mladenovićevu izjavu:

“Mislim da su to obične budalaštine, Srbija je član programa Partnerstvo za mir, a to je podržala i Demokratska stranka Srbije. Taj program podrazumeva i vojnu saradnju i održavanje vojnih vežbi. Srbija će na jesen ove godine biti domaćin jedne velike međunarodne vojne vežbe u kojoj će učestvovati zemlje članice NATO saveza i članice Partnerstva za mir i to je potpuno normalna stvar koju praktikuju sve evropske zemlje - priče o tome da je prekršen Ustav notorna su budalaština. Dakle, postoji razlika između slanja vojnika u međunarodne misije i organizovanja vežbi.”

Srbija politikom ekvidistance pokušava da reši to NATO pitanje, pre svega zbog odnosa sa Rusijom, ali i zbog unutrašnje političkih odnosa. U tom kontekstu, vrlo je teško očekivati neke znatnije iskorake srbijanskog političkog rukovodstva, teško se može pronaći rešenje za NATO koje bi u ovom trenutku odgovaralo Srbiji, ali Srbija neće moći da izbegne rešavanje tog pitanja.
Srbija neće dugo moći da igra politiku ekvidistance, posebno sada kada se našla u potpunom NATO okruženju, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Zijad Bećirović, predsednik ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije:

“Srbijansko političko rukovodstvo bi najradije da ima jednako dobre odnose i sa zapadom i sa Ruskom Federacijom, ali to nije moguće, a verovatno neće biti moguće ni u bližoj budućnosti. Postoje dva razloga zbog kojih Srbija neće učestvovati na vežbi u Gruziji, pre svega zbog snažnog ruskog uticaja i ruske podrške Srbiji u rešavanju njenih pitanja, a drugi razlog je unutrašnje političko pitanje same Srbije zbog bombardovanja od strane NATO saveza. Srbija politikom ekvidistance pokušava da reši to NATO pitanje, pre svega zbog odnosa sa Rusijom, ali i zbog unutrašnje političkih odnosa. U tom kontekstu, vrlo je teško očekivati neke znatnije iskorake srbijanskog političkog rukovodstva, teško se može pronaći rešenje za NATO koje bi u ovom trenutku odgovaralo Srbiji, ali Srbija neće moći da izbegne rešavanje tog pitanja. Posle ulaska Albanije i Hrvatske, Srbija se nalazi u NATO okruženju, tako da je zadržavanje statusa neutralne države vrlo teško, gotovo nemoguće – Srbija se pre ili kasnije mora odlučiti za evroatlantske integracije, pre svega za NATO savez.”


Srbija mora konačno definisati svoju bezbednosnu strategiju, ali pre nego što to učini mora dobro promisliti svoj sopstveni položaj, smatra Danijel Šunter:

“Srbija treba konačno da postavi pitanje da li joj je u interesu da bude politički inferiorna u odnosu na sve druge države u okruženju. Neulazak Srbije u NATO znači da Srbija neće moći da utiče na donošenje bezbednosnih odluka koje se tiču Balkana. Da li je za Srbiju pametno da sve druge države u regionu mogu da donose takve odluke, i da utiču na te odluke, a da samo Srbija bude ta koja neće moći da utiče i da učestvuje u donošenju tih odluka? Mislim da je to vrlo loše i vrlo pogrešno za Srbiju dugoročno, ali i da je potrebno da konačno i politička elita u ovom zemlji to otvoreno saopšti javnosti. Biti neutralan u ovoj situaciji znači sebe staviti u inferioran položaj u odnosu na sve druge države u regionu – mislim da je to vrlo loše za Srbiju.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG