Prema ovim informacijama reč je o 500 nemačkih i 90 američkih vojnika, a danas se oglasilo i britansko minsitarstvo spoljnih poslova koje je saopštilo da je Velika Britanija takođe spremna da u slučaju potrebe pošalje dodatne snage u pokrajinu.
Član beogradskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović za naš program kaže da je činjenica da se NATO odlučio za raspoređivanje dodatnih snaga na severu Kosova još jedan dokaz da međunarodna zajednica ne shvata dovoljno ozbiljno situaciju na Kosovu. On dodaje da bi bilo mnogo bolje da su vojnici upućeni u enklave posebno u delu centralnog Kosova a ne na sever koji je kako navodi monoetnička sredina i gde je bezbednosni rizik sveden na minimum.
“To je po meni jedna vrlo jasna poruka Srbima na severu Kosova da će učiniti sve da spreče bilo kakvu odluku ili bilo kavu deklaraciju ili izraze svoj odnos prema unilateralnom priznavanju Kosova i Metohije. Mislim da takve snage mogu da unesu kod ionako uznemirenog srpskog naroda na Kosovu još veće podozrenje prema međunarodnoj zajednici i prema KFOR-u.”.
Ministarstvo odbrane Srbije razmatra sve scenarije mogućih događaja na Kosovu kaže resorni ministar Dragan Šutanovac, ali i naglašava da ima poverenja u potencijalne reakcije međunarodnih snaga.
“Lično sam svestan da ulazimo u jedno turbulentno vreme, ali sam ubeđen iz razgovora sa odgovornim ljudima koji su na pozicijama kako u KFOR-u, tako i u NATO savezu da će KFOR i NATO intervenisati u meri u kojoj je to neophodno da se spreči bilo kakav sukob ili bilo kakva destabilizacija regiona”.
Vojni analituičar Aleksandar Radić smatra da je na NATO paktu veliki teret za preuzimanje bezbednosti na Kosovu u trenutku kada postoji mogućnost da kosovske institucije proglase nezavisnost i da u tom kontekstu treba posmatrati najave pojačanog vojnog prisustva NATO snaga.
“NATO posle iskustva od 17. marta 2004 godine mora biti svestan koliko je teško voditi asimetričan sukob na Kosovu i koliko taj spoj naizgled mirnih demonstracija i otvorenog nasilja prema civilima predstavlja nešto što jako teško može da naiđe na kvalitetan vojni odgovor. Jedan od načina na koji mogu da se pripreme je dovođenje pojačanja i to bi moglo imati ozbiljnu političku težinu. Zbog toga sam uveren da će nastojati da prikažu dolazak dodatnoh trupa kao redovne aktivnosti da bi time i kada je reč o srpskom stavu, ublažili potencijalnu reakciju”.
Ako je verovati čelnim ljudima Srbije uključujući i predsednika i premijera, ni u kom slučaju neće biti vojnog angažmana Srbije na Kosovu, kaže predsednik Atlantskog saveta Vladan Živulović i dodaje da povećanje broja vojnika na severu pokrajine ima potuno drugačiju namenu.
“Iz toga zaključujem da je odluka članica NATO da pojačaju snage u kontekstu toga da eventualno očekuju da će im te snage biti potrebne, mada mi ne znamo šta će se posle 10. decembra desiti, ali u svakom slučaju plaše se određenih reakcija od strane Albanaca. Moguće je da se ove dodatne snage uvode kako bi zaštitili srpski živalj u slučaju da se nešto u tom pravcu dogodi”.
Aleksandar Radić, međutim, na posletku, ne isključuje mogućnost da povećan broj vojnika na severu Kosova ipak može značiti i da NATO stratezi ne odbacuju u potunosti mogućnost da se Srbija vojno angažuje u slučaju eventualnih incidenata.
“Sever Kosova je kritična zona zbog velike koncentracije srpskog stanovništva i naravno da u proceni scenarija to mora da bude prioritetna tačka. Doduše NATO se još uvek nije odreka određene podozrivosti pema vojsci Srbije uz sve pohvale koje su izrečene za ono što se u prethodnih godinu ili dve desilo u Vojsci Srbije. Ta inercija je još uvek dosta snažna i svakako da NATO ima eventualnu intervenciju srpskih oružanih snaga kao jedan od potencijalnih scenarija”.
