Lansiranjem najmoćnije svemirske rakete američka svemirska agencija NASA je poslala letelicu do Meseca u okviru programa kojim bi ljudi posle 50 godina trebalo opet da zakorače na lunarnu površinu.
To će biti i prvi korak za gradnju stalne baze na Mesecu, koja bi trebalo da bude odskočna daska za ljudska istraživanja na Marsu, pišu svetski mediji.
Tri lutke i Snupi, zasad
Posle niza tehničkih problema i dvomesečnog odlaganja zbog uragana, najmoćnija svemirska raketa u istoriji konačno je krenula ka Mesecu posle lansiranja s Floride u sredu, 16. novembra, ističe Gardijan (The Guardian).
Putovanje od 25 dana do Meseca i nazad u dužini od oko dva miliona kilometara prva je NASA-ina misija u dubokom svemiru u poslednjih pola veka letelicom koja može da nosi ljudsku posadu.
Lansiranje svemirske letelice, koja se sastoji od moćne rakete SLS (Space Launch Sistem) i kapsule Orion, prva je u nizu misija Artemis, nazvanoj po grčkoj boginji Artemidi, sestri bliznakinji Apolona, po kojem je nazvana prva misija NASA-e za odlazak na Mesec pre više od 50 godina.
Misija Artemis 1 predstavlja probni let do Meseca. U kapsuli Orion nema astronauta, već su tu tri lutke i plišana igračka Snupi koje, kako ukazuje Gardijan, treba da posluže za merenje nivoa radijacije i testiranje novih sistema i opreme za očuvanje života dizajniranih za sledeću generaciju dugotrajnih letova u svemir.
Uspeh ove misije koja će kulminirati sletanjem u Tihi okean 11. decembra, od ključnog je značaja za Artemis 2 i Artemis 3, u kojima će biti i ljudska posada. U misiji Artemis 2, predviđenoj za 2024, letelica s ljudskom posadom bi trebalo da dođe do Meseca, dok bi u Artemis 3 2025. ljudska noga trebalo da zakorači na Mesec prvi put od 17. decembra 1972.
U okviru treće misije na Mesec bi prvi put trebalo da dođe žena, kao i osoba nebele puti – svi astronauti na Apolo misijama su bili beli muškarci.
Mesec kao prolazna stanica
Pedeset godina pošto su ljudi poslednji put boravili na Mesecu, NASA je lansirala raketu u misiji koja treba da ih vrati na Zemljin satelit, ali samo kao odskočnu dasku za ljudska istraživanja na Marsu, ukazuje Tajms (The Times).
Svrha misije Artemis 1 je da prvi put zajedno testira svemirsku letelicu, raketne i zemaljske sisteme, kao i da dovede Orion u ekstremno termičko okruženje u svemiru kako bi se osiguralo da može bezbedno da prevozi ljudsku posadu na desetodnevnom letu oko Meseca 2024. godine.
Program Artemis, u kojem su planirane sve složenije lunarne misije, NASA je razvijala više od jedne decenije i zasad je koštao 37 milijardi dolara. Troškovi će premašiti 90 milijardi dolara do 2025. godine, kada bi ljudi opet trebalo da slete na površinu Meseca.
Posle toga, kako navodi londonski list, slede dalje misije za uspostavljanje stalnih ljudskih baza na južnom polu Meseca gde ima dosta zaleđene vode i gde će se izvoditi naučna istraživanja i raditi na novim tehnologijama za život i rad ne samo na Mesecu već i dalje. Svemirska stanica Gejtvej (Gateway) trebalo bi da bude sastavljena u Mesečevoj orbiti do 2027.
Mesec opet nadohvat ruke
Kada je astronaut Apola Džin Sernan (Gene Cernan) 1972. ostavio poslednje otiske stopala na Mesecu, rekao je da veruje da neće proći mnogo vremena pre nego što se ljudi vrate.
Posle 50 godina, Mesec je ponovo nadohvat ruke čovečanstva, pošto je, kako piše BBC, uz buku moćnih motora, NASA-ina nova raketa pokrenula novu eru ljudskih svemirskih letova.
Ali, kako ukazuje britanski javni servis, "još nismo tamo".
Svemirska letelica Orion je možda na putu, ali predstoji joj dva miliona kilometara putovanja. Mora da stigne do Meseca, da obiđe oko njega, a zatim da se vrati na Zemlju.
Tokom leta kapsula će se približiti na samo 100 kilometara od lunarne površine. Prilikom obilaska Meseca, Orion će biti i na 70.000 kilometara od dalje strane Meseca, što će biti najdalje od Zemlje koliko je otišla neka svemirska letelica koja može da nosi ljude.
Povratak Oriona na Zemlju biće jedan od ključnih događaja u celoj misiji, ističe BBC, pošto su inženjeri najviše zainteresovani da saznaju kako će se toplotni štit kapsule nositi s ekstremnim temperaturama pri ponovnom ulasku u Zemljinu atmosferu.
Kapsula će se kretati brzinom od 38.000 kilometara na čas – 32 puta većom brzinom od brzine zvuka – zbog čega će biti izložena temperaturama od skoro 3000 stepeni Celzijusa, što je polovina temperature na površini Sunca.
Iako do sletanja na Mesec može proći još mnogo godina – planirano je za 2025, ali mnogi misle da će to biti kasnije – uspešno lansiranje rakete u okviru misije Artemis 1 predstavlja značajan korak američke svemirske agencije, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).
Pokušaji NASA-e da ispuni obećanje Džina Sernana o skorom povratku na Mesec nisu bili uspešni i njene svemirske misije bile su ograničene na područje neposredno izvan Zemljine atmosfere, gde se nalazi i Međunarodna svemirska stanica.
Različite predsedničke administracije SAD su tokom godina usmeravale NASA-u ka različitim ciljevima – prvo je to bio Mesec, zatim Mars i onda i asteroid, a tek s programom Artemis, koji je pokrenula administracija Donalda Trampa (Trump) i prihvatila administracija Džoa Bajedana (Joe Biden), uspela je u ostvarivanju misije odlaska na Mesec.
Prvi let u okviru programa dolazi u vreme i dok Kina želi da spusti ljudsku posadu na Mesec i gradi sopstvenu svemirsku stanicu u Zemljinoj orbiti. Kina je, kao i SAD, usmerila svoje napore na južni pol Meseca, gde se u kraterima pod večnom senkom nalazi voda u ledenom stanju.
Zavrtanje šrafova i matica
U istorijskom koraku ka povratku na Mesec, NASA je prvi put iskoristila SLS, najmoćniju raketu koja je stigla do Zemljine orbite, ističe CNN.
Raketa SLS visoka 98 metara pri poletanju je, kako ističe američka televizija, emitovala 4,1 milion kilograma potiska da bi krenula s lansirne rampe – to je za 15 odsto veći potisak nego što je imala raketa Saturn V koja je omogućavala dosadašnja sletanja na Mesec.
Ipak, navodi CNN, uoči samog lansiranja tim misije je naišao na niz prepreka, uključujući tehničke probleme s ogromnom raketom.
Ispostavilo se da je punjenje SLS rakete superhladnim tečnim vodonikom jedan od glavnih problema koji je primorao NASA-u da odustane od ranijih pokušaja poletanja.
U utorak, 15. novembra, rezervoari su bili puni uprkos problemima s curenjem koji su zaustavili punjenje goriva u satima pre lansiranja. Da bi rešila taj problem, NASA je poslala grupu specijalno obučenih tehničara da urade popravke – kako navodi CNN da zategnu neke matice i šrafove – dok je raketa punjena pogonskim gorivom.
Facebook Forum