Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Automatski stečaj preti za 11.000 pravnih lica


Narodna banka Srbije, Foto: Vesna Anđić
Više od 10.000 firmi, udruženja, organizacija, sportskih društava, čiji su računi u blokadi duže od tri godine, moglo bi se naći na udaru novog srpskog zakona koji u ovakvim slučajevima nalaže automatski stečaj.

Narodna banka Srbije objavila je spisak od gotovo 11.000 pravnih lica koja će pasti pod odredbe novog zakona, među kojima su i beogradski fudbalski klubovi BASK, Železnik i Hajduk, vaterpolo i rukometni klub Crvena zvezda, Crvena zvezda Konzorcijum, Univerzitet Beograd, Zastava, Kragujevac, Socijalistička partija Srbije - opštinski odbori Novi Beograd i Mladenovac.

Svi privredni subjekti će biti izbrisani iz evidencije Agencije za privredne registre ukoliko za dva meseca ne pokrenu stečajni postupak i dostave plan reorganizacije ili izađu iz blokade. Pravno lice može u roku od 60 dana da bar na jedan dan izađe iz blokade ili da pokrene postupak za redovni stečaj, spasavajući se tako automatskog brisanja sa evidencije. Ukoliko se ništa od toga ne desi, sud proglašava zaključenje stečaja i imovina prelazi u svojinu države. Automatski stečaj neće se odnositi se na preduzetnike i preduzeća u restrukturiranju.

Centralna banka će ubuduće svakog meseca objavljivati ko je u blokadi duže od tri godine i o tome slati informacije privrednim sudovima.

Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da automatsko brisanje ima za cilj da se prekine lanac nelikvidnosti i spreče zloupotrebe. To za Radio Slobodna Evropa potvrđuje i Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

“Novi zakon o stečaju će sprečiti metastaziranje srpske privrede tako što će se bar jasno odrediti i ubrzati procedura egzistencije samih preduzeća, u smislu da će brzo biti ustanovljeno da li će ona imati dalju perspektivu posle tog stečajnog postupka, pa neki delovi tog preduzeća možda oživeti a kancerozno tkivo biti odstranjeno, što je dobro jer se sprečava širenje tog kanceroznog tkiva, odnosno, lanca nelikvidnosti i nesolventnosti u privredi. Na ovaj način bi se dinamizovala privredna struktura u zemlji, a i više bi se štitila prava poverilaca nego dužnika."


Začarani krug nelikvidnosti


To je novina u odnosu na dosadašnji period, u kome se, kako kaže ovaj ekonomista, taj proces otaljavao i dosta dugo trajao, a neretko se u tom periodu i arčila imovina tih preduzeća.

Ukoliko ne postoji nikakva šansa za njihovu revitalizaciju, privredni subjekti čiji su računi blokirani duže od tri godine jednostavno će biti odstranjeni sa tržišta.

I Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, ukazuje na nužnost ovog zakona jer je jedan od najvećih problema u srpskoj privredi problem ogromne nelikvidnosti.

„Često imate situaciju da jedan privredni subjekt ima potraživanja koja ne može da naplati mesecima, pa čak i godinama. Tu se javlja jedan začarani krug nelikvidnosti koji se prenosi iz perioda u period i tako usporava i otežava privredna aktivnost. Suština ovog privrednog zakona jeste da se reši da oni privredni subjekti koji ne izvršavaju svoje obaveze, koji su nesolventni i nelikvidni, konačno snose zakonske sankcije za to i da se podigne nivo finansijske discipline i odgovornosti za one koji ne izvršavaju svoje obaveze na vreme.“


Naš sagovornik, međutim, ukazuje na to da ni najbolji zakon ne može sprečiti manipulacije koje su bile česte u prošlosti, a koje bi se i dalje mogle događati.

“Neki put ljudi svesno jednu firmu odvedu u stečaj prebacujući imovinu ili aktivu na neku drugu firmu. Ono što je bitno jeste da se uspostavi efektivna kontrola da se takva aktivnost i zloupotreba sprečava. Drugim rečima, onaj ko jednu firmu zaduži, pa drugu firmu zaduži itd. morao bi da snosi odgovarajuće sankcije jer to je jedan od šablona kako je vršena privatizacija i kako su mnogi radnici ostajali bez posla. Dakle, to je jedan veliki problem i moj savet državi i njenim organima jeste da se usmere ka sprečavanju te već viđene prakse.“
XS
SM
MD
LG