Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ubistvo srpskih telohranitelja u Boliviji dokazuje narko-vezu


Vojnici uništavaju plantaže koke u La Asunti, Bolivija
Brutalno ubistvo trojice državljana Srbije u obračunu narko kartela u Boliviji šokiralo je javnost u Srbiji, ali domaći stručnjaci za bezbednost nisu iznenađeni da su se u gotovo filmskom okršaju u Latinskoj Americi našli ljudi sa ovih prostora.

Dvadesetosmogodišnji Bojan Bakula, tridesetjednogodišnji Saša Turčinović i tridesetpetogodišnji Predrag Stojkov ubijeni su zajedno sa trojicom Bolivijaca u blizini San Ramona, nedaleko od grada Santa Kruz.

Likvidirani Srbi, kako govore još nepotvrđene informacije, bili su u grupi telohranitelja Vilijama Rosalesa Suaresa, najmoćnijeg narko bosa u Boliviji, koji je tom prilikom otet.

Srpska policija u kontaktu je sa Interpolom, kako bi se proverili detalji ovog slučaja i identitet ubijenih, ali iz Bolivije još nisu stigle tražene informacije, rekli su za naš radio u srpskom Mimistarstvu unutrašnjih poslova. Ono što se zna je da su Bakula i Turčinović u Rumi imali agenciju za fizičko-tehničko obezbeđenje.

Iako se radi o šturim podacima, kaže za naš program Zlatko Nikolić, iz Kriminološkog instituta u Beogradu, prisustvo ovdašnjih ljudi u okruženju južnoameričkih narko šefova dokazuje čvrstu vezu kartela iz Latinske Amerike i njihovih saradnika iz Srbije i sa prostora Balkana u poslovima distribucije kokaina u zapadnu Evropu:

"Činjenice govore da se naši ljudi u tim poslovima ne pominju prvi put, i da to nije slučajno. iz prostog razloga što u Srbiji postoje moćni dileri droge, oni koji se bave kupovinom i preprodajom, ali i da ima onih koji se bave obezbeđenjem tog posla."


Ubijeni Srbi vodili su agenciju za obezbeđenje Combat Team Security Solution. Bojan Bakula završio je vojnu školu, bio na Kosovu 1999. godine, nakon čega je otvorio firmu, dok se za Sašu Turčinovića nezvanično piše da je bio u Jedinici za specijalne operacije, da je tokom bombardovanja takođe boravio na Kosovu, i da je radio u nekoliko preduzeća za obezbeđenje u Beogradu.

Dejan Anđelković
, tehnički direktor Combat teama, izjavio je da ne veruje da je Bakula bio umešan u poslove sa drogom:

"On mi je rekao da ide u Brazil u neki vojni kamp gde će boraviti oko godinu dana, i gde će steći licencu za školu priprema kadrova za rad u inostranstvu za zaštitu lica i objekata. Da bi to mogao da obavlja i van naše zemlje i regiona, trebalo je da ode u Brazil da stekne tu licencu, kako mi je rekao…"


MUP Srbije proverio je podatke o ubijenima i, kako su za naš program rekli u policiji, oni do sada nisu bili posebno bezbednosno interesantni jer su u evidenciji zabeleženi samo kao počinioci manjih prekršaja.

Psi rata


Trojica telohranitelja iz Srbije u Boliviju su stigla 13. maja i tamo je trebalo da organizuju obezbeđenje i zaštitu bolivijskog kralja droge Vilijama Rosalesa. Već u noći između 14. i 15. maja konvoj od tri luksuzna automobila, u kojima su se sa ostalom pratnjom nalazili Srbi sa svojim novim gazdom, u lažnoj policijskoj zasedi presreli su pripadnici suparničkog kolumbijskog kartela. Rosales je otet i odveden u nepoznatom pravcu, a trojica Srba i trojica Bolivijaca su mučena i ubijena.

Božidar Spasić, bivši operativac jugoslovenske Službe državne bezbednosti, a danas vlasnik detektivske agencije u Beogradu, kaže za naš radio da su se u novom poslu trojica Srba verovatno našla po preporuci i zahtevu ovdašnjih saradnika bolivijskog bosa:

"Ne može niko da tvrdi da zapravo nisu znali sa kojim đavolom zapravo stupaju u posao. Naprosto su znali zašto su poslati i, po meni, tim činom su i sami praktično ušli u zonu kriminala. Ovdašnje narko tržište šalje tamo svoje ljude da direktno kontrolišu stvari i da pokušaju pojedine ljude da osposobe za te poslove. Prema mojim saznanjima, u Latinskoj Americi se trideset odsto plate daje u robi. A zna se koja je to roba, i prema tome oni imaju 30 odsto od posla, a ne samo kao telohranitelji."

Za srpsku javnost malo je poznata činjenica da puno ljudi iz Srbije, koji se često svuda nazivaju psi rata, radi razne vrste poslova obezbeđenja i ratovanja u kriznim područjima, iraku, Avganistanu, ali i Latinskoj Americi – posebno u Kolumbiji, Nikaragvi i Boliviji. Agencije za fizičko-tehničko obezbeđenje u Srbiji niču kao pečurke posle kiše, i to bez adekvatnog zakona.

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da se ta oblast hitno mora urediti, jer se ti ljudi, obično bivši policajci ili vojnici, naoružavaju i rade bez ikakve kontrole:

"Pošto nema tih okvira, ne zna se šta je dopušteno a šta nije. Oni u svakom slučaju ovde ne mogu da funkcionišu na način na koji privatna zaštita funkcioniše u Evropi. Mora zakon da se donese, a dotle će svi biti plaćenici na ovaj ili onaj način, ko plati više taj će imati zaštitu. Uz to, razume se da njihov posao podrazumeva i moguće žrtve."


Glavu bolivijskog kralja droge Vilijama Suaresa kolumbijski kartel ucenio je na milion dolara, i njegova sudbina još se ne zna. Trojica mladića iz Srbije prvo su najstrašnije mučena, a onda su likvidirani hicima u glavu. Pronađeni su vezanih ruku i nogu, a jedan od njih identifikovan je po tetovaži na ruci. Detektiv Božidar Spasić zaključuje da u narko ratu tako brutalno ubistvo predstavlja lako razumljiv signal:

"Bolivijci i Kolumbijci na svojoj teritoriji ne žele nikog drugog jer im uzima jedan deo kolača. Oni bi hteli da njihova roba dođe do Evrope bez mešanja sa strane, i to je jasna poruka da će i ubuduće stradati svi koji se pojave na njihovoj teritoriji."


Posle Kolumbije i Perua, Bolivija je treći svetski proizvođač lišća koke, sirovine za proizvodnju kokaina.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG