Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kritike na račun NVO: Časna namera ili ućutkivanje


"Milion potpisa za REKOM", prikupljanje potpisa za inicijativu za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje istine o žrtvama, Beograd - ilustracija
„Da li je počeo obračun u Drugoj Srbiji”, pod tim naslovom beogradski list Politika preneo je reakcije na tekst koji je prethodno objavljen a u kome se iznose teške optužbe na račun nevladinog sektora. Pri tom se imenuju samo dve ličnosti Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo i Pera Luković iz e-novina. Obe, svaka na svoj način, sasvim su prepoznatljive u regionu. Sa druge strane, u kuloarima se već dugo šuška o sukobima u nevladinom sektoru.

Manje poznati NGO aktivista Dragan Popović potpisan je ispod teksta pod pretencionznim naslovom.
Petar Luković govori na proslavi godišnjice e-novina, foto: Vesna Anđić

„Filosofija NVO palanke“, aludirajući na čuvenu knjigu filosofa Radomira Konstantinovića, u kome se iznose žestoke optužbe na račun nekih vodećih ličnosti u nevladinom sektoru Srbije sa tezom da treba otvoriti taj zabran, bez obzira na časnu ulogu većine njih u 90-im godinama.

U tekstu prepunom optužbi o međusobnim podmetačinama, nefer postupcima, otimanju novca, autoritarnom ponašanju i slično, imenuju se dve ličnosti iz NGO sektora- Nataša Kandić direktorka Fonda za humanitarno pravo i Pera Luković urednik e-novina.

Prvi citat: „Postoje projekti koji su nedodirljivi, o kojima mediji bliski sektoru nikada neće kritički pisati iz najboljih namera. Nedavni napadi na Koaliciju za REKOM i njenu liderku Natašu Kandić sistematski su ignorisani od strane tih medija... Jer to je Nataša Kandić, koja svakako jeste nepokolebljivi borac za prava žrtava i žena čiju hrabrost niko ne može dovesti u pitanje. A u kuloarima ćemo o mobingu, diktatorskom ponašanju, vređanju ljudi, neprofesionalnom ponašanju, crnim listama „neprijateljskih“ organizacija koje se dostavljaju donatorima?“

Toliko o Nataši Kandić koja je za projekat REKOM dobila za ovdašnje uslove velika finansijska sredstva, što se, opet u kuloarima, smatra i neposrednim povodom za napad na nju.

Nevladin sektor u procepu

Pera Luković, čije e-novine – kako čitamo svakodnevno na sajtu – pak, jedva preživljavaju, prozvane su zbog načina na koji su kritikovale neke ličnosti poput Ljiljane Smajlović ili Emira Kusturice, pa se prozivaju svi koji ćute o navodnom neukusu Perine satire, jer ga aboliraju.

Još jedan citat: „...Jer to je Pera, on je valjda naš, on je branio opkoljeno Sarajevo i pisao Ćoravu kutiju. A u kuloarima ćemo svi jedni drugima priznati da su E-novine obično smeće koje čitamo samo zbog sjajnih tekstova iz regiona“.

To je bio povod da pitamo naše sagovornike izvan NGO sektora, da li je u pitanju otvaranje važne društvene teme ili je to pokušaj ućutkivanja civilnog društva.
Golubović: Ne mogu da kažem koliko su kritike opravdane ili je to želja da se uništi i ono malo što je ostalo od civilnog društva, ali nevladine organizacije se nisu snašle u postmiloševićevom vremenu.

Advokat Srđa Popović kaže da je, kad je pročitao sporni tekst, imao dilemu: da li je u pitanju časna namera mladog čoveka koji je uočio probleme u funkcionisanju jednog važnog dela civilnog društva ili je u pitanju nešto drugo.

I, naš sagovornik kaže da je posle razmišljanja zaključio da „nije slučajno što se to pojavilo, i što se to pojavilo u Danasu i što taj Danas tako izgleda, i što je to deo jednog ukupnog glajhšaltovanja pred izbore. Sve se sad pokušava da se okupi u establišment, da se svako ko malo štrči podšiša. Država hoće da disciplinuje taj sektor. Za mene je to išlo ovim putem: Boris Tadić, Sonja Liht, Panović, Danas...a povezujem to i sa onim što se dogodilo sa B 92."

Profesorka sociologije Zagorka Golubović smatra da je problem u tome što nevladine organizacije ne idu u korak sa vremenom, što se nisu našle u postimiloševićevskom vremenu i da odatle izviru svi navedeni problemi.

„Ne mogu da kažem koliko su kritike opravdane ili je to želja da se uništi i ono malo što je ostalo od civilnog društva... ali nevladine organizacije se nisu snašle u postmiloševićevom vremenu. Ne možemo mi celog života samo o žrtvama pričati jer i mi smo žrtve. Mi smo žrtve jednog sistema koji nismo očekivali da će biti ovakav. A da ne govorim o ljudima koji su toliko osiromašili i oni su žrtve. Ja nisam za to da se zaboravi sve ono što je bilo, ali ako se samo na tome insistira, mi ćemo onda ostati u prošlosti, nećemo nikad zakoračiti u sadašnjost a kamoli u budućnost“, ocenjuje Golubović.

Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Šešić Dragićević smatra da je nevladin sektor u procepu i da je krajnji motiv novac.

„Sam nevladin sektor danas nije uspeo da reši da li je za njega bolje da se uključi u državnu upravu, pa kad se uključi onda ih mnogi osuđuju da su izdali stvar civilnog društva, ili da ostanu nevladin sektor koji će biti veoma kritički. A ako ste veoma kritički nevladin sektor, onda, naravno, teško možete računati na donacije od strane države“, rekla je ona.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG