Dostupni linkovi

Najzloglasniji moldavski oligarh u SAD-u uprkos sankcijama


Vladimir Plahotnjuk na političkom skupu u Kišinjevu, 9. juni 2019, neposredno pre nego što je pobegao iz zemlje.

On je jedan od najmoćnijih i najozloglašenijih tajkuna tokom tri decenije nezavisnosti Moldavije, čovek koji se povezuje sa "krađom veka" – nestankom jedne milijarde američkih dolara iz moldavskih banaka 2014. godine, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Dugogodišnji moćni "igrač iz senke" Vladimir Plahotnjuk napustio je Moldaviju prošlog juna, kada je izbačen iz parlamenta kao deo vlade koju su uzdrmale Rusija, Sjedinjene Američke Države (SAD) i drugi evropski partneri. Od tada se ne pojavljuje u javnosti i navodno putuje koristeći jedno ili više imena i više pasoša.

U januaru su SAD uvele svrgnutom oligarhu i njegovoj porodici vizna ograničenja "zbog učešća u ozbiljnoj korupciji koja je potkopala vladavinu prava i ozbiljno ugrozila nezavisnost demokratskih institucija u Moldaviji".

Međutim, zvaničnici u Moldaviji i SAD-u koji poznaju situaciju za RSE su naveli da je Plahotnjuk bio u SAD-u nekoliko navrata poslednjih meseci, a najmanje jednom od kada je Stejt department uvela vizna ograničenja. Američki zvaničnici govorili su pod zaštićenim identitetom zbog osetljivosti situacije.

Ovakav razvoj situacije zabrinuo je stručnjake za borbu protiv korupcije, aktiviste u Moldaviji i strane posmatrače koji se boje da američka administracija šalje loš signal državama koje pokušavaju da iskorene korupciju i unaprede javnu upravu.

"Ako je Vladimir Plahotnjuk zaista negde u SAD, to ne bi bilo iznenađujuće, ali bi bilo razočaravajuće", kaže Vilijam Hil, američki diplomata koji je bio na čelu misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Moldaviji krajem 1990. i 2000-ih godina.

"Sjedinjene Države su izgubile dosta kredibiliteta i podrške civilnog društva u Moldaviji poslednjih nekoliko godina zbog kontinuirane i naizgled nekritičke spremnosti da sarađuje sa Plahotnjukom gotovo do kraja njegovih dana na vlasti", rekao je. "Podrška Plahotnjuku, prećutna ili eksplicitna, navela je mnoge u Moldaviji da američku retoriku podrške demokratiji i reformama smatraju u velikoj meri koristoljubivom antiruskom geopolitikom."

Zvaničnici u Moldaviji, uključujući i sadašnjeg predsednika Igora Dodona, javno su se žalili mesecima da SAD nisu uradile dovoljno da pomognu privođenje Plahotnjuka pred lice pravde.

"Vidimo da Amerikanci ne žure", rekao je Dodon u intervjuu prošlog meseca kada mu je upućeno konkretno pitanje gde je Plahotnjuk.

"Mislim da će to uticati na imidž Sjedinjenih Država, ako, sa jedne strane, daju takve izjave, a sa druge, i dalje obezbeđuju političko pokriće", rekao je za RSE.

Na pitanje o više detalja o tome šta Dodon zna o boravku Plahotnjuka u SAD-u, portparolka Karmena Sterpu rekla je za RSE da je to bilo "lično potvrđeno za predsednika Dodona" od strane američkog ambasadora Dereka Hogana.

Čelnici Demokratske stranke Vladimir Plahotnjuk (u sredini), Andrian Kandu (levo) i Pavel Filip na pres-konferenciji posle sastanka s predsednikom u Kišinjevu, 2. april 2019.
Čelnici Demokratske stranke Vladimir Plahotnjuk (u sredini), Andrian Kandu (levo) i Pavel Filip na pres-konferenciji posle sastanka s predsednikom u Kišinjevu, 2. april 2019.

Američki ambasador u Kišenjevu nije odgovorio na pitanja RSE upućena mejlom u kojima je tražen komentar.

Plahotnjuk tada takođe nije bio dostupan za komentar.

'Krađa veka'

Rastrzana između Rumunije i Ukrajine, Moldavija je među najsiromašnijim evropskim državama, preplavljena raširenom korupcijom, političkim prevratima i destabilizovana zbog Transdnjepra, otcepljene regije koja je izvan kontrole Kišinjeva od kada je izbio rat nakon što su proruski separatisti 1990. godine proglasili nezavisnost.

Između 2012. i 2014. više od milijardu američkih dolara, što iznosi skoro osminu bruto društvenog proizvoda Moldavije, nestalo je iz najvećih moldavskih banaka.

Poverljiv izveštaj koji je naručila Centralna banka a sprovela međunarodna istraživačka kompanija "Kroll" dokumentovala je kako su kompanije i pojedinci povezani sa 28-godišnji biznismen preuzeli kontrolu na tri glavne banke u tome periodu.

Biznismen Ilan Šor je zatim, navodno, davao ogromne zajmove kompanijama u vlasništvu biznismena tokom tri dana u novembru 2014. godine, navodi se u izveštaju, koji je kasnije procurio a objavio ga je opozicioni poslanik.

Šor, za koga se veruje da se trenutno nalazi u Izraelu, optužen je 2016. a kasnije i osuđen za pranje novca i proneveru u vezi sa krađom. Bivši premijer Vlad Filat je proglašen krivim za korupciju 2016. po optužnici koja ga tereti za uzimanje mita koji je povezan sa krađom. Pušten je na slobodu početkom decembra, nakon odslužene zatvorske kazne od tri godine.

Ilan Šor govori pres-konferenciji za predizbornu kampanju u centru svoje stranke u Kišinjevu, 22. februar 2019.
Ilan Šor govori pres-konferenciji za predizbornu kampanju u centru svoje stranke u Kišinjevu, 22. februar 2019.

Međutim, drskost zločina i percepcija da oni koji stoje iza njega nisu proglašeni odgovornima, iznervirali su i razočarali mnoge Moldavce.

Plahotnjuk, je u međuvremenu, bio na čelu Demokratske stranke Moldavije i obavljao je funkciju prvog zamenika predsedavajućeg parlamenta početkom 2000-ih.

U junu 2019, usred političke kombinatorike koje je rezultiralo koalicijom između proevropskih i proruskih stranaka, uključujući Dodonovu Socijalističku partiju, Plahotnjuk je pobegao iz Moldavije. Nekoliko dana kasnije, Rusija je podnela krivičnu prijavu protiv njega, tvrdeći da je bio deo mreže trgovine drogom.

U decembru Dodon je javno izjavio da je Plahotnjuk putovao sa drugim pasošem, na ime Vladimir Novak.

Nacionalno antikorupcijsko telo je u međuvremenu poslalo dva zvanična zahteva Ambasadi SAD, tražeći pomoć u lociranju Plahotnjuka.

U prvom zahtevu od 4. decembra traži se pomoć "kompetentnih američkih vlasti (Ministarstva pravosuđa, Federalnog istražnog biroa, policije)" u lociranju pojedinca čije je ime zacrnjeno. U zahtevu se takođe navodi da je ta osoba "mogla biti" na dve lokacije u oblasti Majamija, uključujući "Setai Miami Beach Hotel" i Portofino kulu između 5. i 7. jula 2019.

U drugom dopisu od 10. decembra, naveden je sličan zahtev uz dodatak drugog imena, navodno ime pod kojim se pretpostavlja da je Plahotnjuk putovao.

Anđela Starinči, portparolka antikorupcijskog biroa, poznatog pod imenom CNA je izjavila da zacrnjena imena u dopisima pripadaju Plahotnjuku.

"CNA čeka zvaničan odgovor američkih vlasti. Iz neformalnih kanala, međutim, mi već imamo informacije da se [pojedinac] nalazi na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država", izjavila je Starinči 3. marta.

Američki državni sekretar Majk Pompeo je 13. januara objavio uvođenje zabrane za izdavanje viza za Plahotnjuka i članove njegove porodice.

Američke vladine agencije odbile su da dostave odgovor na pitanja RSE u vezi sa tim da li se Plahotnjuk nalazi u Sjedinjenim Državama. Stejt Department je pitanja prosledio , koje je odbilo da dostavi odgovor, pozivajući se na poverljivost informacija.

Federalni istražni biro (FBI) je takođe odbio da odgovori na pitanja RSE.

Međutim, jedan zvaničnik američke vlade je potvrdio da je Plahotnjuk bio u SAD u poslednjih par nedelja, iako je nejasno da li se Plahotnjuk nalazio u SAD u vreme kada je taj zvaničnik dao izjavu 4. marta. Druga osoba je prijavila da je videla Plahotnjuka dok je večerao u luksuznom kineskom restoranu u Majamiju, na Floridi krajem januara.

Oba sagovornika su govorila zahtevajući anonimnost.

"Koliko znam, Plahotnjuk se nalazi u SAD", rekao je u izjavi za RSE 4. marta Andrian Kandu, nekadašnji predsednik moldavskog parlamenta i Plahotnjukov kumić. "To ne bi trebalo da bude iznenađenje za bilo koga."

Kajl Parker, viši službenik u Helsinškoj komisiji, američkoj vladinoj agenciji koja prati poštovanje ljudskih prava je izjavio da je vlada SAD imala nekoliko pravnih sredstava da targetira kirminalce i korumpirane zvaničnike širom sveta: naznaku viza za SAD; "Magnitski akt", zakon iz 2012. kojim ima za cilj da targetira ruske zvaničnike za koje se smatra da su korumpirani ili da krše ljudska prava, kao i širi "Globalni Magnitski akt", koji je usvojen 2016. i targetira te osobe širom sveta.

"Dozvoliti Plahotnjuku da boravi u SAD je problematično“", navodi Parker.

"Ova priča ima šire implikacije", kaže Parker, bivši službenik u Kongresu koji je bio uključen u pisanje nacrta "Magnitski akta". "Nešto poput ovoga demorališe ljude u zemljama kao što je Moldavija gde postoji borba protiv masovne zvanične korupcije."

"Sprečavanje ovakve situacije je ono što smo imali u vidu prilikom usvajanja 'Magnitski' zakona, ne želimo da budemo sigurna kuća za kleptokrate", izjavio je Parker za RSE.

Zakon pod koji potpada Plahotnjuk, poznat pod kraćim imenom Sekcija 7031, napisan je tako da se zabrani ulazak u SAD pojedincima za koje se utvrdi da su umešani u "značajnu korupciju" ili "grubo kršenje ljudskih prava". Izgleda da se ne odnosi na strane državljane koji se već nalaze u Sjedinjenim Državama.

Moldavija
Moldavija

Uticaj Vašingtona?

Dok je Plahotnjukovo ime poznato istraživačima korupcije i stručnjacima za bivše sovjetske republike, on nije poznat u širim krugovima.

Ipak, prošlog meseca, njegovo ime postalo je poznato kada su američki mediji otkrili da je Ričard Grenel, sadašnji vršilac dužnosti direktora američke nacionalne obaveštajne službe, napisao seriju članaka objavljenih u novinama u Sjedinjenim Državama 2016. u kojima brani Plahotnjuka.

Američka istraživačka organizacija "ProPublica" objavila je da Grenel nije obelodanio da ga je Plahotnjuk plaćao za taj rad i nije se registrovao u Ministarstvu pravosuđa u skladu sa Zakonom o registraciji stranih agenata.

Zastupnik Grenela, koji je kasnije postao nemački ambasador i specijalni izaslanik za pregovore Kosova i Srbije, za "ProPublica" nije otkrio šta je Grenelov plaćeni konsultantski posao podrazumevao u to vreme, ali je tvrdio da Grenel nije morao da se registruje u skladu sa zakonom.

Valeriu Pasa, koji je na čelu moldavske nevladine organizacije "WatchDog.MD", rekao je da boravak Plahotnjuka u SAD-u može biti deo napora američkih agencija da steknu uvid u ozbiljnije pranje novca koje je u Moldaviji dokumentovano više od deceniju.

"On je veoma koristan i ozbiljan izvor informacija za SAD", kaže Pasa. "On bi mogao biti dragocen izvor informacija za šeme pranja novca u koje je bio direktno uključen".

Projekat za istraživanje kriminala i korupcije (OCCRP) je 2014. objavio dokaze koji ukazuju na obimnu, višegodišnju šemu koja je uključivala kriminalce i korumpirane političare u Rusiji koji su koristili banke u Moldaviji.

Sergej Tofilat, moldavski uzbunjivač koji je prošle godine izabran u Gradsko veće Kišinjeva, rekao je da je veći problem za Moldaviju taj što je moldavski pravosudni sistem u potpunosti kompromitovan od strane poslovnih i vladinih zvaničnika.

"Ne znamo tačan razlog zašto je on u Sjedinjenim Državama", Tofilat je rekao za RSE. Bilo bi dobro "vratiti Plahotnjuka nazad u Moldaviju kako bi odgovarao za kriminalne aktivnosti koje je počinio u Moldaviji u proteklih 15 godina dok je bio na vlasti ili veoma blizak vlasti".

"Ali za to nam je potreban potpuno nezavistan pravosudni sistem", rekao je. "Nema zaista nezavisnog pravosuđa u Moldaviji, pa tako da nema razloga da se Plahotnjuk izruči jer bi mogao da izbegne pravdu."

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG